Kako se ubija novinarstvo na Balkanu

Novinari širom Zapadnog Balkana rade u neprijateljskom okruženju koje onemogućava njihovu sposobnost za kritičko izveštavanje, saopštila je međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW).

HRW izveštava da ni nakon više od godinu dana otkako je izvestio o preprekama slobodi medija u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Makedoniji, vlade u regionu i institucije Evropske unije ne samo da nisu uspele da preduzmu konkretne mere za rešavanje tog problema, već da su se pojavili i novi zabrinjavajući slučajevi.

"Iako nikada nije bilo važnije, nezavisno novinarstvo je na zapadnom Balkanu priterano uza zid", rekla je Lydia Gall, istraživačica pri Human Rights Watch-u zadužena za Zapadni Balkan i dodala da se to neće promeniti sve dok „EU ne pošalje apsolutno jasnu poruku vladama zemalja Zapadnog Balkana da im evropske aspiracije zavise od naprednih i slobodnih medija".

HRW navodi da Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku izražava zabrinutost za slobodu medija u zemljama Zapadnog Balkana, da je komesar za proširenje Johanes Han pozivao na slobodu medija u regionu, ali u opštim kategorijama, bez upuštanja u nedostatak efikasnih istraga pojedinih vlada o napadima na novinare. Nova strategija proširenja Evropske komisije Komisije najavljena 9. novembra govori o slobodi medija u regionu, ali ne daje detaljne preporuke.

Na drugoj strani, Evropski parlament je ponudio više konkretnih preporuka. Komisija i države članice EU treba doslednije da vrše pritisak na vlasti u zemljama Zapadnog Balkana da zaustave zastrašivanje novinara i da slobodu medija postave kao visok prioritet tokom pregovora o pristupanju, preporučuje HRW.

HRW navodi da je u izveštaju iz 2015. citiran šef srpske policije, koji je sa omalovažavanjem rekao novinarima: "Šta da radite, imate tešku profesiju."

Odbacivanje odgovornosti i pokazivanje nespremnosti za istragu i gonjenje napada na medije i novinare uobičajena je pojava u regionu. Taj nedostatak brige i odgovornosti predstavlja zapravo kršenje obaveza zapadnobalkanskih zemalja da sprečavaju i procesuiraju takve zločine, čime je stvorena faktička nekažnjivost za većinu zločina protiv novinara, konstatuje HRW.

U svemu tome postoji malo dokaza političke volje od strane vlada u regionu da unaprede klimu za slobodu medija. Neki novinari se krivično gone na osnovu sumnjivih optužbi, a vlade medijima odobravaju ili ne odobravaju prihode od oglašavanja u nastojanju da ublaže kritičko izveštavanje i suzbiju medijsku nezavisnost.

"Spisak pritisaka i napada na nezavisne medije u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja jedan nesrećan katalog“, rekla je Lydia Gall. "Bez uspešnih nezavisnih medija, zemlje Zapadnog Balkana teško će zadovoljiti aspiracije svojih građana i njihove evropske ambicije."

Nedavni napadi na novinare i medije

Bosna i Hercegovina

U periodu od januara do septembra 2016. godine, kako navodi HRW, nacionalno udruženje novinara Bosne i Hercegovine registrovalo je 40 slučajeva napada na slobodu medija, uključujući i pet fizičkih napada na novinare, dva pretnje smrću, šest slučajeva pritiska, tri slučaja klevete i tri slučaja verbalnih pretnji novinarima.

U oktobru 2015, prema medijskim izveštajima, automobil Emila Karamatića, dopisnika bosanskog nacionalnog javnog radio servisa BH Radio 1, kome su i ranije upućivane pretnje, zapaljen je i uništen. Karamatić je tim povodom rekao da veruje da je napad bio povezan sa njegovim novinarstvom, ali policija je odbacila bilo kakvu vezu s tim.

U julu 2016. godine član parlamenta i bivši ministar kulture optužio je Borku Rudić, generalnu sekretarku Udruženja novinara Bosne i Hercegovine, da je lobista "gulenista" - to jest, da je povezana sa grupom za koju turska vlada tvrdi da je odgovorna za propali puč u Turskoj tog meseca. Ta optužba je usledila nakon što je Rudićeva kritikovala obračun turskih vlasti sa neistomišljenicima nakon puča. Pomenuti član parlamenta iste optužbe je uputio i na adresu Udruženja novinara.

Nakon toga su Rudićevu na ulici maltretirala dva muškarca koje nije poznavala, oputužujući je da brani ’guleniste’ i ’četnike’ (desne srpske nacionaliste), nakon čega je ona podnela krivičnu prijavu policiji i tužilaštvu.

U maju je hrvatskog televizijskog novinara Petra Panjkotu, nakon izveštavanja sa demonstracija u Banjaluci, udario u glavu nepoznati počlinilac. Dva člana ekipe bosanske televizije BN TV koja je pokrivala iste demonstracije verbalno su zlostavljana, a trećem je prećeno preko društvenih medija.

U aprilu je, prema medijskim navodima, Dragan Mektić, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine, pretio preko telefona i SMS poruka glavnoj urednici novinske agencije SRNA Milici Džepini, rekavši: "Kada mi dođemo na vlast, vi ćete nestati sa lica zemlje". Pretnje joj je uputio posle članka koji je SRNA objavila dan ranije, a u kojem se dovode u pitanje neki detalji Mektićeve zvanične biografije.

Kosovo

HRW navodi da je Udruženje novinara Kosova registrovalo 14 slučajeva nasilja i pretnji protiv novinara u 2015. godini, kao i osam slučajeva u prvoj polovini ove godine.

U martu 2016 novinar Vehbi Kajtazi navodi u svom Facebook postu da je primio telefonski poziv od premijera Ise Mustafe koji mu je zapretio da će "skupo platiti" za priču o Mustafinom bratu koji je putovao u inostranstvo na lečenje. Kajtazi je rekao da ima dokaze da su pozivi došli sa telefonskog broja premijera i da je incident prijavio policiji, dok je Mustafa negirao da je uputio bilo kakve pretnje novinaru.

Dana 22. avgusta, ručna bomba eksplodirala je u dvorištu sedišta javnog emitera Radio-televizije Kosova (RTK), ali nije bilo žrtava. Zatim je 28. avgusta eksplozivna naprava bačena u dvorište Mentora Shale, generalnog direktora te televizije. Shala je bio kod kuće sa svojom porodicom, ali niko nije povređen, navodi se u izveštajima medija. Policija je saopštila da je eksplodirala najverovatnije ručna granata i otvorila istragu.

Radikalna grupa „Rugovasit“ preuzela je odgovornost, rekavši da je napad bio "upozorenje." U saopštenju koje je izdala navela je da je Shalin „život u opasnosti“ ukoliko ne podnese ostavku. Pomenuta grupa je izrazila nezadovoljstvo kako je RTK izveštavala o sporu zbog demarkacije između Kosova i Crne Gore, vrućem političkom pitanju u obe zemlje. Vlada je saopštila da su napadi "kriminalni akt usmeren protiv slobode medija na Kosovu."

U oktobru je Leonard Kerquki, glavni urednik dnevnog lista Gazeta Ekpress, primio pretnje smrću preko društvenih medija nakon emitovanja dokumentarnog filma o ratnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova. Taj slučaj je pod istragom.

Makedonija

HRW dokumentuje i nezdravu klimu za nezavisno novinarstvo u Makedoniji. Upućuje na izveštaj Udruženja novinara Makedonije (ZNM), koje navodi da Vlada nije identifikovala osumnjičene u bilo kojem od 30 napada na novinare koje je Udruženje registrovalo u protekle četiri godine.

Međutim, vlasti su uhapsile nekoliko novinara, često uz sumnjive okolnosti. 2013. godine optužile su Zorana Božinovskog, autora kritičkog bloga „Burevesnik“, da je deo špijunskog prstena za račun neimenovane strane vlade. Na zahtev Makedonije, on je uhapšen u Srbiji, gde je držan 11 meseci, a zatim pušten bez optužbe. U maju 2016. godine Božinovski je ponovo uhapšen u Srbiji i izručen Skoplju, gde je zatočen u trenutku pisanja ovog izveštaja. Na teret su mu stavljene navodna špijunaža, ucene i kriminalne aktivnosti. Udruženje i sindikat novinara protestovali su protiv onoga što su opisali kao "politički motivisano" hapšenje.

Ovo se događa u kontekstu značajne političke krize u Makedoniji, obeležene velikim antivladinim skupovima 2015. i 2016. godine. Jedan okidač tih protesta bio je skandal prisluškivanja koji je izbio prošle godine, a koji je obelodanio da su vlasti na meti svog nelegalnog nadzora imale najmanje 100 novinara.

Policija je u Makedoniji često i upotrebljavala fizičku silu protiv novinara. U aprilu ove godine Udruženje i sindikat novinara su protestovali nakon što je policija tukla novinara i četiri fotoreportera na antivladinom skupu iako su nosili medijske akreditacije.

U Makedoniji i drugde u regionu, vlada koristi oglašavanje kao sredstvo pritiska na medije.

Crna Gora

HRW prenosi i nalaze iz novembarskog izveštaja crnogorske nevladine organizacije Akcija za ljudska prava, da je od avgusta 2015. godine u Crnoj Gori bilo je 25 pretnji i napada na novinare. Od tog broja, u 15 slučajeva radilo se o fizičkim napadima na novinare i njihovu imovinu, a u dva o pretnjama. U preostalih osam slučajeva na delu je bilo ometanje medija tokom antivladinih demonstracija u oktobru 2015. godine, uključujući i proizvoljna hapšenja novinara i oduzimanja opreme. Sve osim tri slučaja ostalo je nerešeno.

Novinari koji su bili napadnuti tvrde da nadležni organi nisu propisno istražili te napade. Mnogi ključni slučajevi u poslednjih nekoliko godina, uključujući i ubistva i pokušaje ubistva ostali su nerešeni, što ima negativan efekat na slobodu izražavanja.

Automobili novinara u više navrata bili su demolirani. Policijske istrage ostaju bez završnice i bez hapšenja. Primera radi, u avgustu 2015, kako su izvestili mediji, automobil u vlasništvu Slavice Jovanović, suvlasnice opozicionog dnevnog lista „Dan“, demoliran je, a dokumenti ukradeni.

Suprug Slavice Jovanović i suvlasnik „Dana“, Duško Jovanović, ubijen je u 2004. godine. U izveštaju Akcije za ljudska prava objavljenom u maju ove godine navodi se da je Jovanovićevo ubistvo nerešen zločin koji se kao teg već 12 godina nadvija nad crnogorskom javnosti.

Vlasti na osnovu sumnjivih optužbi za trgovinu jedanaest meseci drže u pritvoru Jovu Martinovića, novinara poznatog po istraživanju korupcije i ratnih zločina, čiji su tekstovi objavljivani i u međunrodnim publikacijama. Njegovo suđenje konačno je počelo u oktobru 2016. godine. Evropska i Međunarodna federacija novinara, Komitet za zaštitu novinara i Reporteri bez granica govorili su o tom slučaju, pozivali na puštanje Martinovića na slobodu uz kauciju i tražili da se predstave dokazi protiv njega.

Srbija

HRW navodi i statistiku Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koje je registrovalo 57 incidenata protiv novinara 2015. i 33 u prvih sedam meseci 2016. godine, što je uključivalo 16 fizičkih napada, 41 verbalnu pretnju, 28 incidenata vršenja pritiska i pet napada na imovinu.

U septembru 2016. Nedimu Sejdinoviću, predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, i Dinku Gruhonjiću, programskom direktoru tog udruženja, kao i njihovim porodicama, prećeno je smrću anonimnim pismima i preko društvenih medija. Sejdinović je rekao da je pretnje, koje su uključivale islamofobnu retoriku, prijavio policiji i tužiocima. Te poslednje pretnje, kazao je, predstavljaju „vrhunac niza pretnji smrću“ i drugih pretnji nasiljem protiv menadžmenta vojvođanskog novinarskog udruženja.

Rad komisije osnovane sa ciljem da istraži ubistva tri ugledna novinara, Slavka Ćuruvije 1999. godine, Dade Vujasinović 1994. i Milana Pantića 2001. godine, sporo napreduje. U toku je suđenje protiv četiri funkcionera državne bezbednosti osumnjičenih za navodnu umešanost u Ćuruvijino ubistvo, ali je proces usporen tokom 2016. godine, kada se ključni svedok nije pojavio na suđenju. Smrti preostala dva novinara još uvek su nerešeni slučajevi.

Vladini zvaničnici i provladini mediji su u više navrata kritikovali nezavisne novinske organizacije. U novembru 2015. godine provladin tabloid „Informer“ oživeo je optužbe da su Balkanska mreža istraživačkog novinarstva (BIRN), Centar za istaživačko novinarstvo (CINS) i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) primali strani novac da bi "srušili našu vladu."

U drugim kampanjama blaćenja premijer Aleksandar Vučić kritikovao je nezavisni onlajn portal BIRN, a provladini mediji TV Pink i „ Informer“ optužili su BIRN da je državni neprijatelj i strani plaćenik. Optužbe su očigledno odgovor na kritčko izveštavanje BIRN-a o zloupotrebi vlasti i navodnoj korupciji u Vladi.

U junu je Vučić opisao neimenovane medije "koji primaju nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo " kao "ološ". A u septembru je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da želi da "čuje odgovore" od evropskog komesara Johannesa Hahna o evropskom finansiranju medija i institucija koji "distribuiraju laži."

Dragan Vučićević, urednik provladinog tabloida „ Informer“, optužio je novinare koji primaju sredstva od EU da žele da destabilizuje zemlju. "Ne postoje planovi, ne postoje realni projekti koji imaju za cilj da štite ljudska prava, promovišu demokratiju...Tu se radi samo o stvaranju haosa u Srbiji“, rekao je Vučićević.