Pritisci finansijskih i političkih moćnika i njihov uticaj na uređivačku politiku redakcija, marginalizovanje javnog dijaloga i pokušaja da se u mainstream medijima čuju glasovi koji kritikuju vlast, te huškačke kampanje tabloida protiv svih koji se usude da se ne dive trenutno najmoćnijem čoveku u Srbiji – ovo je ukratko tužni mozaik ovdašnje medijske scene.
Novinari se sve više shvataju kao servis za prenošenje saopštenja vlasti, a njihova uloga u istinitom i pravovremenom informisanju javnosti nepoželjna je za donosioce odluka. Ovo stanje nije novo, ali je poslednjih godina dobilo maligni oblik, smatraju poznavaoci prilika.
Nakon što je objavio rezultate Zavoda za javno zdravlje da voda u Požarevcu nije ispravna za piće, novinar i urednik lokalnog Radija Boom 93 Uroš Urošević suočio se sa krivičnom prijavom zbog uznemiravanja javnosti, koju je protiv njega podneo direktor Vodovoda Saša Valjarević, inače funkcioner Socijalističke partije Srbije.
Urošević, koga je pre nekoliko dana zbog ovog slučaja ispitivala policija, kaže za RSE da postoji razlog za sumnju da je čitava priča mnogo dublja, pošto je prijava podneta još u oktobru prošle godine.
"Neko je to iskoristio da sada izvuče iz neke fioke i da to postane javno. Jako je neobično to što ja poziv od policije dobijam manje od 24 sata otkako sam objavio tekst o podelama koje postoje u Srpskoj naprednoj stranci u Požarevcu i određenim implikacijama tih podela na realizacije određenih projekata u gradu", ocenjuje naš sagovornik.
Tabloidne hajke protiv istraživačkih novinara
Prema aktuelnom izveštaju međunarodne nevladine organizacije za zaštitu novinara "Reporteri bez granica", Srbija se po stepenu slobode medija nalazi na 67. mestu od 180 rangiranih zemalja, što je za 13 pozicija lošije u odnosu na prethodni izveštaj. Ovi podaci se, međutim, dijametralno razlikuju od viđenja koje premijer Aleksandar Vučić vidi položaj medija u Srbiji.
"Mogu da kažem da postoji potpuna sloboda medija u ovoj zemlji. Naravno, uvek može bolje i ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da to obezbedim. Ali, u svim medijima me mogu kritikovati kad god i kako god žele. Tu nema nikakvih problema", rekao je svojevremeno Vučić u intervjuu za Euronews.
Međutim, kako prolaze oni koji se usude da kritikuju vlast, pokazuje slučaj najnovije hajke koju je "Informer", tabloid koji bez zadrške i iz svih oružja brani Vučićevu vladu, pokrenuo protiv novinara Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevana Dojčinovića.
U trenutku dok se KRIK bavi istraživanjem imovine porodice Vučić, ovo glasilo koji samo formom podseća na novine, objavljuje tekstove o Dojčinovićevim, navodnim, sadomazohističkim sklonostima i vezama sa stranim špijunima, kao i o nastojanju KRIK-a da sruši premijera i izazove haos u zemlji.
Interesantno je da je tabloid došao do pojedinosti, poput radnog naslova teksta koji još nije objavljen, zbog čega su u KRIK-u uvereni da su praćeni.
Ovakvi napadi uslede svaki put kada istraživački novinari objave tekstove o korupcionaškim radnjama određenih aktera u vlasti. Matrica je uglavnom ista, rekao je za RSE Stevan Dojčinović nakon jedne od brojnih hajki kojima je bio izložen.
"Mi vidimo da kad god objavimo nešto, nakon toga kao po modelu sledi odgovor u vidu kampanje protiv nas, uglavnom od medija koji su po svojoj uređivačkoj politici očigledno uz vlast", smatra Dojčinović.
Slično iskustvo imaju i novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN), nakon što je ova kuća objavila tekst o malverzacijama državnih funkcionera prilikom izbora firme zadužene za ispumpavanje vode u kopu "Tamnava".
"Samo u prvih nedelju dana te kampanje napravljeno je oko 170 priloga. Samo tri puta je neko pozvao BIRN da pita šta misli o tome. Ne pamtim da je ovakva skala slobode medija skoro bila bilo gde na Balkanu. Do skoro, mogla bih da kažem da je Makedonija gora od nas, ali u ovom trenutku mogu da kažem da smo je prestigli po suženosti slobode govora", kaže Gordana Igrić iz BIRN-a.
"Državni udar" i pretnje novinarima
Zapravo, sloboda govora ne važi za sve u Srbiji podjednako. Na primer, dok je Uroš Urošević morao da pred policijom obrazlaže zbog čega je obavestio Požarevljane da je tamošnja voda neispravna i time po mišljenju jednog političkog funkcionera uznemirio javnost, Draganu Vučićeviću, glavnom i odgovornom uredniku "Informera" i ličnom prijatelju srpskog premijera, je dozvoljeno da bez ikakvih posledica širi paniku apokaliptičnim i neutemeljenim prognozama.
Gostujući na TV Pink, još jednoj kući koja služi kao Vučićeva propagandna mašinerija, Vučićević je upozorio premijera: "Da ni slučajno ne ode u Kinu. Ako ode u Kinu, u Srbiji će nastati haos. U Srbiji se sprema haos. Ako ode u Kinu, ovde će biti državni udar".
U atmosferi "državnog udara" gotovo neprimećeno prolaze vesti o pretnjama novinarima. Nedavno je redakcija portala Insajder.net, koji su osnovali novinari istraživačke emisije Insajder, saopštila je da je u skorije vreme više pretnji smrću stiglo saradnicima portala. Odgovorna urednica portala Brankica Stanković već godinama živi pod policijskom zaštitom zbog tema koje je otvarala u TV emisiji "Insajder".
Svetlana Lukić, urednica sajta Peščanik.net, koja je svojevremeno odbila policijsku zaštitu, jer je smatrala da je to apsurdno ako policija istovremeno odbija da istraži ko šalje pretnje, rekla je za RSE da metu na takozvanim "izdajnicima" uvek crtaju politički eksponenti vlasti.
"Ako oni stalno šalju poruku da je svako ko drugačije misli po definiciji neprijatelj, da narušava stabilnost države, da mrzi premijera ili da destabilizuje vojsku, onda je to jasna poruka svakome ko je, iz različitih razloga frustriran, da može neometano da napada tog, takozvanog izdajnika", istakla je Svetlana Lukić.
Mediji bez finansijske samostalnosti
Osim javnog linča i pretnji, mediji trpe još jedan nivo pritiska.
"Mediji su izašli na tržište i u velikom broju slučajeva zavise od reklama koje plaćaju javna preduzeća. Javna preduzeća se već dve godine ne reklamiraju u medijima koji se kritički izjašnjavaju prema vlasti", rekla je nedavno u Intervjuu nedelje Tamara Skroza, novinarka nedeljnika “Vreme” i članica Komisije za žalbe u Savetu za štampu. Ovi problemi nisu novi, ali su sada dobili krajnje kancerogeni oblik.
"Sve metode koje su prethodni režimi imali za gušenje, za pritiske na medije, ovaj režim je prikupio i napravio jedan koncentrisani pritisak, jedno koncentirsano gušenje, jednu koncentrisanu degradaciju medija na sve moguće načine", objašnjava Skrozza.
Krajnja konsekvenca je ta da su novinari postali hodajući "držači mikrofona", a situacija u kojoj novinarima nije dozvoljeno da postavljaju neprijatna pitanja postala je uobičajena, ocenjuje novinar Dejan Anastasijević.
"Sve češće se dešava da novinar dobije od urednika zadatak sa već napisanim naslovom, 'lidom' i glavnom tezom i on samo treba da ubaci nekoliko citata, a sve ostalo je unapred pripremljeno na nekom drugom mestu koje nije redakcija."
"Novinari sve to trpe, a trpe zato što je novinarstvo posao koji praktično jedva da je više i plaćen, da je sigurnost radnog mesta minimalna i da se, na kraju krajeva, sve češće dešava da novinar dobije od urednika zadatak sa već napisanim naslovom, 'lidom' i glavnom tezom i on samo treba da ubaci nekoliko citata, a sve ostalo je unapred pripremljeno na nekom drugom mestu koje nije redakcija. Ja ne verujem da postoji bilo kakav način da se to promeni, osim da se medijima vrati finansijska samostalnost, ali ne vidim kako bi to moglo da se uradi s obzirom na stanje u kojem je Srbija i s obzirom na to šta se dešava na medijskom planu u globalu", zaključuje Anastasijević.
