Na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povučen je iz procedure Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, a prenelo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se nalazi Budimpešti, gde je učestvovao na Četvrtom Demografskom samitu, izjavio je da je razlog zbog koga je "zamolio ministra Vulina" da povuče Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima "formalni" jer je, kako je naveo, ostalo šest meseci do izbora i da tako važan zakon nije dobro donositi u tom periodu.
„Ja sam kriv što se povlači nacrt zakona, izvinio sam se Aleksandru (Vulinu, ministru unutrašnjih poslova). Razlog toga je što je ostalo šest meseci do izbora, i ne želim da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Budimpešti.
Rekao je da “nema pojma šta piše u tom zakonu”.
“Formalni je razlog bio zašto sam to zamolio Vulina, videćemo kakva će sudbina takvog ili sličnog nacrta biti, a takvih i sličnih do izbora neće biti”, kaže Vučić.
Vučić je 15. septembra izjavio da će izbori biti održani 3. ili 17. aprila 2022. godine. Reč je o redovnim predsedničkim i beogradskim, kao i vanrednim parlamentarnim izborima.
Nacrt zakona je naišao na velike kritike opozicije i stručne javnosti, a Vulin je rekao da je njime želeo da "izbegne krv na ulicama Beograda".
"Obaveštajnim radom došli smo do informacija da je nekoliko stranih zapadnih obaveštajnih službi preko svoje agenturne mreže u medijima, nevladinim organizacijama i političkim partijama izvršilo medijsku pripremu za organizaciju nasilnih protesta koji za cilj imaju destabilizaciju Srbije. Njima srpske glave nisu bitne i spremni su da ih bacaju u besmislenim sukobima", naveo je Vulin u pisanoj izjavi.
On je dodao da je povlačenje tog nacrta njegov lični poraz i da će za to snositi posledice, ali da će nastaviti da se bori za bezbednu Srbiju uprkos "agentima i njihovim finansijerima".
"Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je povučen, moraćete potražiti neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda", saopštio je Vulin.
Vulin je dodao da bi pravno regulisanje postavljanje kamera koje bi prepoznavale lica i siluete nemerljivo pomogle policiji da rešava ubistva i najteža krivična dela, ali da je to rešenje napadnuto od "svih zapadnih nevladinih organizacija i njihovih finansijera i nalogodavaca".
"Borbom protiv svega novog u sektoru bezbednosti, ubice i lopovi će biti malo sigurniji, a policija i građani će biti mnogo nesigurniji. Kamere koje su London učinile bezbednim napadnute su u Beogradu, ono što je dobro za građane Evropske unije(EU) označeno je kao represija za građane Srbije", naveo je on.
Nacrt zakona o policiji na meti nevladinog sektora
Andrej Petrovski, iz nevladine Fondacije SHARE koja se bavi digitalnom bezbednošću, rekao je da je povlačenje tog zakona potvrda da su njihove kritike bile na mestu.
“Smatramo da je ova odluka još jedna potvrda da su naše brige bile u potpunosti opravdane i da biometrijski nadzor nije prihvatljiv, te smo na neki način zadovoljni što je Ministarstvo čulo naše zahteve i postupilo ovako”, rekao je Petrovski za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Očekujemo od Vlade, od nadležnih organa, da uvedu moratorijum na obradu biometrijskih podataka, naročito moratorijum na masovni biometrijski nadzor jer preporuke Ujedinjenih nacija, EU ukazuju da svet u ovom trenutku nije istražio dovoljno ove tehnologije i ne zna koje sve rizike po demokratiju ona donosi”, kazao je Andrej Petrovski iz Fondacije SHARE.
Radne grupe nevladinog Nacionalnog konventa o EU za Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, uputile su 22. septembra zahtev nadležnom ministarstvu da produži javnu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima i učestvuje u dijalogu o Nacrtu na zajedničkoj sednici sa Nacionalnim konventom.
Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji u Srbiji šira ovlašćenja, među kojima je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.
„Nacrt pomenutog zakona bez najave objavljen je na sajtu MUP-a krajem avgusta, i da je javna rasprava trajala svega 20 dana što je zakonom minimalno predviđen period. Nacrt sadrži brojne odredbe koje će, ukoliko ostanu nepromenjene, ugroziti zagarantovana prava građana i njihovu bezbednost“, navodi se u saopštenju nevladine organizacije Nacionalni konvent o EU.
Vaš browser nepodržava HTML5
Huawei kamere u Beogradu: Ko gleda 'Velikog Brata'?
Ova krovna organizacija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave evropskim integracijama, navodi da je potrebno produžiti javnu raspravu.
Reagovala je i evropska mreža EDRI, čiji je član SHARE fondacija, a koja okuplja 45 organizacija i brojne eksperte za digitalna prava.
U zvaničnom pismu upućenom Vladi Srbije i ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, navodi se da su odredbe kojima je predviđeno uspostavljanje sistema za masovno prikupljanje, obradu i automatsku analizu biometrijskih i drugih osetljivih podataka o ličnosti, nespojive sa garancijama iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koju je Srbija ratifikovala 2004. godine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?