"Vašington ne prisiljava evropske partnere da biraju između Sjedinjenih Država i Kine", saopštio je američki State Department za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Međutim, i dalje smo zabrinuti zbog toga što je Kina često koristila multilateralne organizacije kao sredstvo za unapređenje svojih ekonomskih, nacionalnih i spoljnopolitičkih interesa na štetu mira i prosperiteta drugih država, poštovanja ljudskih prava i međunarodnih zakona", naveo je State Department povodom Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Samit je održan 9. februara u online formatu zbog pandemije korona virusa, a uz druge lidere Centralne i Istočne Evrope, učestvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nastavak saradnje sa Kinom u okviru inicijative "Pojas i put" definisan je "Pekinškom listom" niza aktivnosti u 2021. godini.
Pored oblasti trgovine i investicija, poljoprivrede, zdravstva, kulture, turizma i sporta, lista uključuje i zajedničke aktivnosti u oblasti nauke i tehnologije, poput razvoja 'pametnih gradova'.
"Srbija i Crna Gora spremne su da uspostave centre 'pametnih gradova' u okviru saradnje sa Kinom", objavljeno je nakon Samita u dokumentu na kineskoj stranici CEEC (Cooperation between China and Central and Eastern European Countries).
U saopštenju objavljenom po završetku samita, predsednik Srbije izjavio je da je od strateškog interesa za Srbiju mogućnost da zemlja bude domaćin centra za 'pametne gradove'.
"Srbija želi da ojača svoju poziciju u regionu kada je reč o razvoju inovacija, veštačke inteligencije, robotike i digitalizacije, što vidimo kao put za stvaranje boljeg, prosperitetnijeg i zadovoljnijeg društva", navodi se u saopštenju.
Šta su 'Pametni gradovi'?
'Pametni gradovi' su projekat kineske vlade i zasnivaju se na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija kojima se detektuju, analiziraju, a zatim integrišu sve ključne informacije vezane za funkcionisanje jednog grada.
Cilj je da se na pametan način odgovori na potrebe građana na planu svakodnevnog života. Tako su, na primer, deo sistema senzori koji navode vozače na mesto za parking, daljinsko detektovanje kvara na vodovodu ili sistemi koji očitavaju potrošnju energije.
'Pametni gradovi', međutim, uključuju i problematičan sistem "poboljšanja" javne bezbednosti koji predviđa nadzor uz kamere za prepoznavanje lica.
"Ove tehnologije su jako intruzivne za privatnost građana, a samim tim nameću i ograničenja za druga ljudska prava", podvlači za RSE Andrej Petrovski iz nevladine SHARE Fondacije.
Kako se navodi u izveštaju iz januara 2020. godine, objavljenom na sajtu Američko-kineske komisije za ekonomski i bezbednosni pregled, kineske vlasti su nagovestile značaj razvoja pametnih gradova, uzdižući taj projekat do nacionalne strategije, uz ulaganje novca iz budžeta. Kina, kako se navodi, navodno ima skoro 800 pilot programa pametnih gradova koji su u toku ili se planiraju.
Američko-kinesku komisiju za ekonomski i bezbednosni pregled osnovao je Kongres SAD u oktobru 2000. godine sa zakonodavnim mandatom da nadgleda, istražuje i podnosi Kongresu godišnji izveštaj o implikacijama po nacionalnu bezbednost bilateralne trgovinske i ekonomske veze između Sjedinjenih Država i Kine.
Tehnologije koje po definiciji prikupljaju i sintetišu ogromne količine podataka iz svakodnevnog života ljudi u realnom vremenu, kako se upozorava u izveštaju, mogu lako da se primene i na način koji ugrožava ličnu privatnost ili čak nacionalnu bezbednost.
"Ovo zabrinjava Sjedinjene Države i druge zemlje s obzirom na rizike uključivanja kineskih tehnologija u njihovu kritičnu infrastrukturu", navodi se u izveštaju i dodaje da Kina aktivno promoviše svoja rešenja za 'pametne gradove' u inostranstvu putem inicijative "Pojas i put".
Prema izveštaju Instituta Evropske unije za sigurnosne studije iz maja 2020. godine, kriza izazvana pandemijom korona virusa ubrzala je kinesko testiranje nekih od svojih tehnologija i opreme namenjene pametnim gradovima, kao što su dronovi, roboti, aplikacije za praćenje, kamere i slično.
"Za Evropu postoji rizik da se razvoj bezbednosne dimenzije (sistemi za nadzor/praćenje) pametnih gradova prepusti autoritarnim režimima", ocenjuje se u izveštaju.
Zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države kritikuju projekat zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput kineskog Huaveja (Huawei), jednog od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.
SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.
Debata u Evropi vodi se i oko uloge Huaveja u izgradnji internet mreže pete generacije (5G). Velika Britanija najavila je da će dodatno preispitati ugovorenu saradnju sa Huavejom, a Australija je zabranila da Huavej gradi 5G mrežu u toj zemlji. I Švedska je odbacila ponudu Huaveja za izgradnju 5G mreže, dok o tome razmišlja i Belgija.
Prema ranijim izjavama državnih zvaničnika Srbije, te sporazuma koji su potpisani, upravo ova kineska kompanija označena je kao "ključni partner" Srbije za budući razvoj 5G mreže, ali i pametnih gradova.
Srbija na 'digitalnom putu' svile
U okviru saradnje sa Huavejem, Srbija je 2017. godine potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a dve godine kasnije i Memorandum za razvoj projekta 'pametnih gradova'.
"Svrha je razvoj strategije pametnih gradova, kroz pozicioniranje kompanije Huavej kao strateškog partnera za gradove i lokalne samouprave poput Beograda, Niša, Novog Sada", saopštila je tada Vlada Srbije.
Dokument kojim je Srbija postala deo kineskog "digitalnog puta svile" u okviru inicijative "Pojas i put" parafirao je aprila 2019. u Pekingu tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Kao deo implementacije projekta 'pametnih gradova', u Beogradu je 15. septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitilazacije. Prethodno je u martu u prisustvu ambasadorke Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnika Huaveja, otvoren i gradski "Data centar" u Kragujevcu.
"Vest od juče nije iznenađenje i predstavlja kontinuitet namere Vlade Srbije da uspostavi pametne gradove. Ta tendencija ka digitalizaciji u jako maloj meri uzima u obzir ljudska prava građana", rekla je za RSE Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije Partneri za demokratske promene.
Kamere za nadzor u Beogradu
Realizacija razvoja 'pametnih gradova' počela je u Beogradu u prvoj polovini 2019. godine, a predviđa da do 2021. godine na 800 lokacija bude instalirano više od 1.000 kamera za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica.
Kamere je u okviru projekta pod nazivom "Bezbedan grad" od Huaveja kupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Iako su mnoge kamere već instalirane, u odgovoru za RSE u maju 2020, MUP je saopštio da sistem još nije u funkciji, te da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
"Rizici su jako veliki zato što po prvi put u Evropi imamo grad koji na celoj svojoj teritoriji implementira sistem za masovni biometrijski nadzor", rekao je za RSE Andrej Petrovski iz nevladine SHARE Fondacije.
Sistem uključuje prikupljanje podataka o kretanju građana koji se potom mogu analizirati na različite načine.
"Može da se nađe putanja po kojoj se određeno lice svakodnevno kreće ili sa kim se sastaje, ali takođe i da se masovno vidi ko prisustvuje određenom protestu", navodi Petrovski.
Upotreba ovakve tehnologije pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a sve podatke koji se tiču projekta sa kineskim Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".
"Ne postoji ni najmanji nivo transparentnosti u smislu informisanja građana o tome šta se dešava sa njihovim podacima, na koji način su oni obezbeđeni, da li su uopšte bezbedni, i kako se mogu sanirati eventualne posledice koje dolaze po privatnost", rekla je Ana Toskić Cvetinović.
Poverenik Milan Marinović izjavio je 2. januara za agenciju Beta da je pre uvođenja ovih kamera potrebno donošenje Zakona o obradi biometrijskih podataka ili o video-nadzoru.
Zbog svih nepoznanica u okviru projekta, ali i opasnosti zloupotrebe ličnih podataka građana, SHARE fondacija je ovim povodom pokrenula inicijativu "Hiljade kamera" (#hiljadekamera) kroz koji građani prijavljuju lokacije kamera.
"Dodatno zabrinjava i primer sa Kinom gde se pitanje povrede drugih ljudskih prava kroz povrede privatnosti građana sada već i globalno poznaje", rekla je Ana Toskić Cvetinović.
Kršenje ljudskih prava u Kini
Međunarodna organizacija Human Rights Watch (HRW) upozorila je 2020. godine da je Kineska komunistička partija, zabrinuta da bi političke slobode ugrozile njenu moć, izgradila "orvelovsku visokotehnološku državu za nadzor" i sofisticirani sistem internet cenzure za nadgledanje i suzbijanje javne kritike.
HRW u izveštaju upozorava da je, više od bilo koje druge vlade, Peking tehnologiju učinio centralnom za svoju represiju.
"U Sinđijangu, severozapadnom regionu u kojem živi oko 13 miliona muslimana - Ujgura, Kazahstanaca i drugih turskih manjina, već je izgrađen košmarni sistem i najnametljiviji sistem javnog nadzora koji je svet ikada poznavao", navodi HRW.
Svetski mediji preneli su sredinom decembra 2020. godine da je kompanija Huavej sa još četiri kineske IT kompanije testirala sistem "Ujgurski alarm".
Razvojem tehnologije sistema kamera za prepoznavanje lica, ova kineska kompanija došla je do mogućnosti da prepozna etničke grupe.
Kina i vladajuća Komunistička partija Kine, decenijama označavaju provinciju Sinđijang kao mesto gde se "moraju boriti protiv terorizma".
Procene svetskih analitičara govore da je više od milion ljudi uhapšeno i da su morali da se odreknu religije i tradicije. One koji su to odbili, kineske vlasti smestile su u "kampove za prevaspitavanje".
Kina negira optužbe o mučenju i navodi da su kampovi, zapravo, škole u kojima se "bore protiv terorizma".
Grupa američkih senatora predstavila je u oktobru 2020. godine rezoluciju u kojoj se postupanje Kine prema Ujgurima i drugim uglavnom muslimanskim etničkim grupama u Sinđijangu označava kao genocid.
Naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad Ujgurima, Srbija je u julu prošle godine podržala deklaraciju kojom se kršenje njihovih prava definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
U Srbiji bez preispitivanja saradnje
Međunarodna organizacija Fridom Haus (Freedom House) je u izveštaju u kojem je Srbija svrstana među "hibridne režime", kao najkonkretniji primer tehnološkog uticaja Kine navela upravo Huavej kamere u Srbiji.
Na rizik od zloupotrebe podataka, pored međunarodnih organizacija, ukazala je u januaru prošle godine i poslanička grupa liberala (FDP) u nemačkom parlamentu, koja je postavila pitanje nemačkoj vladi da li je sistem video nadzora kineskog Huaveja u Beogradu u skladu sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite podataka o ličnosti, koje Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora da primeni.
Nastavkom razvoja pametnih gradova, Huavej širi poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji sa ovom kompanijom nije promenjen ni nakon što se predsednik Aleksandar Vučić potpisom na sporazumu u Vašingtonu 4. septembra 2020. obavezao da će zabraniti upotrebu 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca.
Iako se kineski Huavej eksplicitno ne pominje u sporazumu, ova kompanija je pod lupom SAD, ali i drugih zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija zbog pitanja koja se tiču špijunaže i kršenja ljudskih prava.
Peking Srbiju doživljava kao deo svoje inicijative "Pojas i put", globalne strategije razvoja infrastrukture koju je kineska vlada usvojila 2013. godine. Smatra se ključnim delom spoljne politike kineskog predsednika Si Đinpinga.
Kina u okviru projekta nudi i izvoz digitalne tehnologije i nadzora, čime za uzvrat dobija širenje uticaja ka zapadu, prirodne resurse i širenje tržišta svojih kompanija.
— SPECIJAL RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu
Inicijativa se među pojedinim državama na Zapadu smatra pokušajem Kine da ostvari politički uticaj u regionu Centralne i Istočne Evrope.
Facebook Forum