Predstavnici srpske vlasti optimistički gledaju na proces pred MSP u Hagu i veruju da bi odluka suda, čak, mogla da dovede do obnove pregovora o statusu Kosova.
Od rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a potom i odluke suda koja bi trebalo da bude poznata do sredine sledeće godine, predsednik države Boris Tadić očekuje pozitivan ishod za Srbiju. Na čemu temelji svoja očekivanja?
"Verovatno će ta odluka biti široko definisana i uglavnom očekujem pozitivan ishod za Srbiju, zbog činjenice da jeste prekršeno međunarodno pravo. Dobijamo informacije da albanska strana, ustvari, pomera temu rasprave izvan međunarodnog prava, što je, naravno, legitiman pristup jedne strane u sudskom procesu”, rekao je Tadić.
Pored povrede međunarodnog prava, po Tadićevom mišljenju, postoji jos jedna činjenica, da je presedan etnički motivisane secesije veoma opasan za čitav međunarodni poredak i bezbednost sveta i da će sud i tu činjenicu morati da uzme u obzir.
"Jer, ukoliko se legitimizuje ili konvalidira jedan ovakav postupak, koji je po mom dubokom uverenju mimo međunarodnog prava, mi bismo mogli da imamo dramatične političke krize svuda u svetu, sa nesagledivim ishodima", kaže predsednik.
“Svaka odluka koja bi legalizovala takav jednostrani čin, bi unela veliku pometnju i rasulo u međunarodni pravni sistem”, smatra Tadićev koalicioni partner i potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
“Ukoliko ta jednostrana secesija dobije bilo kakvu vrstu legalnosti, to će postati pravilo svuda u svetu. I onda je pitanje na koji način dalje može opstati međunarodni pravni poredak ”, kaže Dačić, naglašavajući da "borba, naravno, neće biti laka, zato što se ne borimo sa lakim protivnicima".
OPREZNA OČEKIVANJA
Da li i analitičari dele optimizam vodećih politčkih elita u Srbiji i kako tumače argumentaciju na kojoj on počiva? Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju:
“Teško je sada prognozirati i biti pesimističan ili optimističan oko toga, s obzirom da nije bilo ovakvih predmeta pred ovim sudom.”
Vejvoda očekuje ozbiljan proces, kako bi se ušlo u meritum stvari. On kaže da Srbija ima svoje argumente i međunarodno pravo iza sebe, ali upozorava:
“Moramo biti jako oprezni, budući da je jedan od sudija Međunarodnog suda pravde već, možda neoprezno, rekao da će to mišljenje, zapravo, biti višeznačno. U tom smislu moramo biti veoma realistični, trezveni i razboriti u iščekivanju rezultata, ali treba i podvući, kada govorimo o tom političkom aspektu, da je to neobavezujuće mišljenje suda i da se realnost na terenu neće promeniti.”
U ovdašnjoj javnosti česta je i dilema, da li pitanje Kosova, a samim tim i tužba pred Međunarodnim sudom u Hagu, može da utice na evropski put Srbije?
Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da Kosovo u tom procesu nije uslov, na način koji je saradnja sa Haškim tribunalom ili reformski proces. Medjutim, naglašava:
“Ono može uticati na stvaranje konteksta unutar Evropske unije, gde postoji razlika između članica koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i onih koje to nisu učinile. Međutim, u ovom trenutku, proces evropskih integracija Srbije se odvija nezavisno od procesa određivanja statusa Kosova i, zaista, zavisi od napredovanja u formalnom zadovoljavanju uslova.”
“U ovom trenutku, sa sigurnosću se može reći da ne postoji decidno zacrtana politika Evropske unije u smislu zahteva da Srbija prizna nezavisnot Kosova”, tvrdi direktor Pravnog foruma Vladimir Todorić.
“Tako nešto je nemoguće, jer je nemoguće naći zajednički stav, trenutno, u članicama Evropske unije po pitanju nezavisnosti Kosova, ali sigurno je da se, takođe, neće ni tolerisati pogoršanje odnosa, koje sad postoji između Beograda i Prištine”, smatra Todorić.
Zbog argumentacije predočene Sudu u Hagu, srpska strana veruje da će on preuzeti svoj deo odgovornosti, dok će, kako kaže predsednik Tadić, Srbija nastaviti da brani svoje interese.
“Naš cilj je da se obnove pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, polazeći od činjenice da Srbija nije, niti će prihvatiti ovakvu jednostano proglašenu nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić.
Mnogi analitičari, upućeni u ovu problematiku, veruju da će obe strane tvrditi da su odnele relativnu pobedu i da će se pozivati na određene delove presude. Tako razmišlja i Vladimir Todorić, koji se osvrće i moguću obnovu pregovora o statusu:
“Ako neko samtra da će presuda biti neizostavno u korist Srbije i da će ona doprineti, čak, pokretanju novog pregovaračkog procesa, ja ne bih bio toliko siguran u takvu opciju.”
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
Od rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a potom i odluke suda koja bi trebalo da bude poznata do sredine sledeće godine, predsednik države Boris Tadić očekuje pozitivan ishod za Srbiju. Na čemu temelji svoja očekivanja?
"Verovatno će ta odluka biti široko definisana i uglavnom očekujem pozitivan ishod za Srbiju, zbog činjenice da jeste prekršeno međunarodno pravo. Dobijamo informacije da albanska strana, ustvari, pomera temu rasprave izvan međunarodnog prava, što je, naravno, legitiman pristup jedne strane u sudskom procesu”, rekao je Tadić.
Pored povrede međunarodnog prava, po Tadićevom mišljenju, postoji jos jedna činjenica, da je presedan etnički motivisane secesije veoma opasan za čitav međunarodni poredak i bezbednost sveta i da će sud i tu činjenicu morati da uzme u obzir.
"Jer, ukoliko se legitimizuje ili konvalidira jedan ovakav postupak, koji je po mom dubokom uverenju mimo međunarodnog prava, mi bismo mogli da imamo dramatične političke krize svuda u svetu, sa nesagledivim ishodima", kaže predsednik.
“Svaka odluka koja bi legalizovala takav jednostrani čin, bi unela veliku pometnju i rasulo u međunarodni pravni sistem”, smatra Tadićev koalicioni partner i potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
“Ukoliko ta jednostrana secesija dobije bilo kakvu vrstu legalnosti, to će postati pravilo svuda u svetu. I onda je pitanje na koji način dalje može opstati međunarodni pravni poredak ”, kaže Dačić, naglašavajući da "borba, naravno, neće biti laka, zato što se ne borimo sa lakim protivnicima".
OPREZNA OČEKIVANJA
Da li i analitičari dele optimizam vodećih politčkih elita u Srbiji i kako tumače argumentaciju na kojoj on počiva? Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju:
“Teško je sada prognozirati i biti pesimističan ili optimističan oko toga, s obzirom da nije bilo ovakvih predmeta pred ovim sudom.”
Vejvoda očekuje ozbiljan proces, kako bi se ušlo u meritum stvari. On kaže da Srbija ima svoje argumente i međunarodno pravo iza sebe, ali upozorava:
“Moramo biti jako oprezni, budući da je jedan od sudija Međunarodnog suda pravde već, možda neoprezno, rekao da će to mišljenje, zapravo, biti višeznačno. U tom smislu moramo biti veoma realistični, trezveni i razboriti u iščekivanju rezultata, ali treba i podvući, kada govorimo o tom političkom aspektu, da je to neobavezujuće mišljenje suda i da se realnost na terenu neće promeniti.”
U ovdašnjoj javnosti česta je i dilema, da li pitanje Kosova, a samim tim i tužba pred Međunarodnim sudom u Hagu, može da utice na evropski put Srbije?
Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da Kosovo u tom procesu nije uslov, na način koji je saradnja sa Haškim tribunalom ili reformski proces. Medjutim, naglašava:
“Ono može uticati na stvaranje konteksta unutar Evropske unije, gde postoji razlika između članica koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i onih koje to nisu učinile. Međutim, u ovom trenutku, proces evropskih integracija Srbije se odvija nezavisno od procesa određivanja statusa Kosova i, zaista, zavisi od napredovanja u formalnom zadovoljavanju uslova.”
“U ovom trenutku, sa sigurnosću se može reći da ne postoji decidno zacrtana politika Evropske unije u smislu zahteva da Srbija prizna nezavisnot Kosova”, tvrdi direktor Pravnog foruma Vladimir Todorić.
“Tako nešto je nemoguće, jer je nemoguće naći zajednički stav, trenutno, u članicama Evropske unije po pitanju nezavisnosti Kosova, ali sigurno je da se, takođe, neće ni tolerisati pogoršanje odnosa, koje sad postoji između Beograda i Prištine”, smatra Todorić.
Zbog argumentacije predočene Sudu u Hagu, srpska strana veruje da će on preuzeti svoj deo odgovornosti, dok će, kako kaže predsednik Tadić, Srbija nastaviti da brani svoje interese.
“Naš cilj je da se obnove pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, polazeći od činjenice da Srbija nije, niti će prihvatiti ovakvu jednostano proglašenu nezavisnosti Kosova", rekao je Tadić.
Mnogi analitičari, upućeni u ovu problematiku, veruju da će obe strane tvrditi da su odnele relativnu pobedu i da će se pozivati na određene delove presude. Tako razmišlja i Vladimir Todorić, koji se osvrće i moguću obnovu pregovora o statusu:
“Ako neko samtra da će presuda biti neizostavno u korist Srbije i da će ona doprineti, čak, pokretanju novog pregovaračkog procesa, ja ne bih bio toliko siguran u takvu opciju.”
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.