Institucije i politički subjekti na Kosovu očekuju da Međunarodni sud pravde u pravičnom i nepristrasnom procesu odluči u korist Kosova i prava njenog naroda na slobodu i nezavisnost.
Premijer Kosova Hashim Thaqi je izjavio da je Kosovo izvršilo sve pripreme da se što dostojanstvenije i argumentovanije predstavi pred MSP u Hagu i da argumentuje da je proglašavanje nezavisnosti bilo u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom.
„Naša pravna i politička istorija pokazuje da su drugi gazili međunarodbne pravne norme na Kosovu dolazeći silom i odlazeći posle izvršenog nasilja i genocida. Mi smo kao Kosovo postali nezavisni posle mnogo godina, nakon mnogobrojnih napora, borbe, ali i pomoći demokratskog sveta koji je zaustavio genocid Srbije na Kosovu“, rekao je premijer Thaqi.
Hašim Tači
On je istakao da je ubeđen da Srbija neće imati uspeha da ostvari svoje ciljeve i onemogući razvoj Kosova i proces međunarodnih priznanja.
Istovremeno predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasniqi kaže da je pitanje Kosova još jednom razmatra kao poseban slučaj, pošto, kako je rekao, nije praksa da se sudovi bave politčkim problemima.
„Iako je problem Kosova bio politički problem i nije u tradiciji nijednog suda u demokratskim zemljama, ali ni MSP da se bavi političkim problemima. Vi znate da je Kosovo sui generis slučaj i u toj ravni mislim da se i ovoga puta pitanje Kosova tretira kao sui generis politički problem“, rekao je Krasniqi.
Šef Poslaničke grupe AZBK, Ardian Gjini veruje u pozitivan epilog za Kosovo, kako se ne bi stvarale smetnje u procesu integracija i novih priznanja.
Osvrćući se na najave da MSP može izači sa mišljenjem koje ostavlja prostora da obe strane ocenjuju pozitivnim za njih, to prema Gjiniju ipak ne znači da je takvo mišljenje negativno za Kosovo.
„Prema svemu sudeći mišljenje neće biti negativno za Kosovo, ne verujem da može biti mišljenja koje nije u korist Kosova, dok različito ili dvostruku tumačenje znači da zemlje, narodi imaju prava da proglase nezavisnost kada se suočavaju sa režimma koji su bili divlji i brutalni prema narodima“, kazao je Gjini.
Rada Trajković
Predstavnica Srpskog nacionalnog veća, Rada Trajković očekuje balansirano mišlenje MSP imajući u vidu, kako kaže sastav sudija MSP.
„To je u stvari odlučivanje između prava države i prava naroda na samoopredelenje. Svakako da će poruka najverovatnije biti neuteralna jer ima elemenata za podršku jednoj ili drugoj opciji. Toga sam ja potpuno svesna, ali ja očekujem da će ona pomoći da pre svega počnemo da malo ozbiljnije razgovaramo o pravima stanovnika na Kosovu i Metohiji, prava na normalan život, bez velikih političkih tenzija a najmanje sukoba“, kazala je Trajković.
Proces za ocenu legalnosti i legitimnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova je započet na osnovu predloga Srbije da Generalna skupština UN-a usvoji odluku da se od MSP zatraži mišljenje o legalnosti i legitimnosti proglašavanja nezavisnosti od strane institucija Kosova.
Savetodavno mišljenje MSP će biti dostavljeno Generalnoj skupštini UN-a, dok se ne isključuje da se to mišljenje dostavi i SB UN-a.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
Premijer Kosova Hashim Thaqi je izjavio da je Kosovo izvršilo sve pripreme da se što dostojanstvenije i argumentovanije predstavi pred MSP u Hagu i da argumentuje da je proglašavanje nezavisnosti bilo u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom.
„Naša pravna i politička istorija pokazuje da su drugi gazili međunarodbne pravne norme na Kosovu dolazeći silom i odlazeći posle izvršenog nasilja i genocida. Mi smo kao Kosovo postali nezavisni posle mnogo godina, nakon mnogobrojnih napora, borbe, ali i pomoći demokratskog sveta koji je zaustavio genocid Srbije na Kosovu“, rekao je premijer Thaqi.
On je istakao da je ubeđen da Srbija neće imati uspeha da ostvari svoje ciljeve i onemogući razvoj Kosova i proces međunarodnih priznanja.
Istovremeno predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasniqi kaže da je pitanje Kosova još jednom razmatra kao poseban slučaj, pošto, kako je rekao, nije praksa da se sudovi bave politčkim problemima.
„Iako je problem Kosova bio politički problem i nije u tradiciji nijednog suda u demokratskim zemljama, ali ni MSP da se bavi političkim problemima. Vi znate da je Kosovo sui generis slučaj i u toj ravni mislim da se i ovoga puta pitanje Kosova tretira kao sui generis politički problem“, rekao je Krasniqi.
Šef Poslaničke grupe AZBK, Ardian Gjini veruje u pozitivan epilog za Kosovo, kako se ne bi stvarale smetnje u procesu integracija i novih priznanja.
Osvrćući se na najave da MSP može izači sa mišljenjem koje ostavlja prostora da obe strane ocenjuju pozitivnim za njih, to prema Gjiniju ipak ne znači da je takvo mišljenje negativno za Kosovo.
„Prema svemu sudeći mišljenje neće biti negativno za Kosovo, ne verujem da može biti mišljenja koje nije u korist Kosova, dok različito ili dvostruku tumačenje znači da zemlje, narodi imaju prava da proglase nezavisnost kada se suočavaju sa režimma koji su bili divlji i brutalni prema narodima“, kazao je Gjini.
Predstavnica Srpskog nacionalnog veća, Rada Trajković očekuje balansirano mišlenje MSP imajući u vidu, kako kaže sastav sudija MSP.
„To je u stvari odlučivanje između prava države i prava naroda na samoopredelenje. Svakako da će poruka najverovatnije biti neuteralna jer ima elemenata za podršku jednoj ili drugoj opciji. Toga sam ja potpuno svesna, ali ja očekujem da će ona pomoći da pre svega počnemo da malo ozbiljnije razgovaramo o pravima stanovnika na Kosovu i Metohiji, prava na normalan život, bez velikih političkih tenzija a najmanje sukoba“, kazala je Trajković.
Proces za ocenu legalnosti i legitimnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova je započet na osnovu predloga Srbije da Generalna skupština UN-a usvoji odluku da se od MSP zatraži mišljenje o legalnosti i legitimnosti proglašavanja nezavisnosti od strane institucija Kosova.
Savetodavno mišljenje MSP će biti dostavljeno Generalnoj skupštini UN-a, dok se ne isključuje da se to mišljenje dostavi i SB UN-a.
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
