"To što sam danas živ mogu da zahvalim kacigi, koja mi je sačuvala glavu", kaže za Radio Slobodna Evropa Milovan Milanović Ćofa, motociklista iz Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji.
Ovaj 74-godišnjak iza sebe ima 400.000 pređenih kilometara tokom pet decenija dugog staža vožnje motocikla. Ipak, i pored takvog iskustva doživeo je nesreću.
"Krenuo sam u preticanje automobila koji se kretao ispred mene i već sam završavao preticanje kada je vozač naglo skrenuo ulevo i oborio me. Odleteo sam nekoliko metara dalje i prilikom pada polomio ključnu kost", ispričao je on.
Milanović smatra da čestim nezgodama neretko doprinosi odsustvo "saobraćajne nekulture i atmosfera netolerantnosti i nesolidarnosti učesnika u saobraćaju".
Milanović danas svoje iskustvo prenosi mlađima kao predsednik moto kluba "Smak" čiji je predsednik.
Pročitajte i ovo: Kako su vozači električnih trotineta u Srbiji prihvatili nova pravila vožnje?Upozoravajuća statistika
Prema zvaničnim podacima Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, u prethodne dve godine (2022. i 2023.) u Srbiji se dogodilo 4.030 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali motocikli i bicikli s motorom.
U njima je poginulo 129, a povređeno 3.438 ljudi.
Loš trend nastavio se i u prva tri meseca 2024. godine.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić smatra da bi sami vozači trebalo da doprinesu sopstvenoj bezbednosti. Saobraćaj u centru Beograda.
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Zlatko Belenčan u razgovoru za RSE kaže da je u tom periodu poginulo već šest vozača motora, a u prvoj polovini aprila još dva.
Belenčan upozorava i na najčešći uzrok stradanja na domaćim drumovima.
"Najvažnija karakteristika stradanja vozača motocikala jeste, pre svega, neprilagođena brzina. To je nešto što je izuzetno dominantno i brzina je praktično ubica broj jedan na putevima Srbije", kaže Belenčan.
Pored brzine, on nabraja i brojne druge faktore koji mogu biti kobni za vozače motora, poput nagle promene vremenskih uslova – kiše, snega ili jakog vetra koji mogu dodatno otežati vožnju motociklista.
Vladimir Jevtić iz Asocijacije za bezbednost saobraćaja, koji je i sam motociklista, kaže da su dvotočkaši "mnogo manji i neuočljiviji od ostalih učesnika u saobraćaju".
Pročitajte i ovo: Ko garantuje bezbednost Beograđana u gradskom prevozu?"Naravno, kada padne motociklista koji nema ni pojas, ni karoseriju, ni vazdušni jastuk, jasno je da će i posledice njegovih povreda biti teže i drastičnije", objašnjava Jevtić.
Početkom aprila u Srbiji su se dogodile tri nezgode u kojima su vozači motocikala preživeli, ali sa ozbiljnim povredama. U Beogradu je sa matora oboren dostavljač hrane, u Tutinu je motociklista povređen kada je naleteo na psa, a u Leskovcu je mladić naleteo na traktor koji nije bio propisno osvetljen.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže za Radio Slobodna Evropa da je Srbija propisala dosta dobar zakon kojim bi trebalo da izjednače obaveze vozača dvotočkaša i četvorotočkaša. Mišljenja je, međutim, da i sami vozači svih vozila treba da doprinesu smanjenju rizika i sopstvenoj bezbednosti.
"Kada su u pitanju motociklisti, savetujem im da voze i da se obuku tako da budu uočljivi. Osnovno pravilo bezbednosti je - vidi i budi viđen jer kada se blagovremeno uoče nema nikakvih problema", kaže profesor Vujanić.
"Neprilagođena brzina je praktično ubica broj jedan na putevima Srbije", kažu za RSE u Upravi saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova.
On dodaje da podaci govore da godišnje u proseku 60 motociklista izgubi život u nesrećama i apeluje na sve vozače u Srbiji "da se uozbilje".
Objašnjava da je, pored toga da budu uočljivi, za motocikliste važno i da voze uz kompletnu zaštitnu opremu, od kaciga do čizama i rukavica. To je, kaže, "jedini pravi način da se u kritičnim situacijama izbegnu tragične posledice".
'Rizični' meseci za motocikliste
Prema podacima Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, vozači dvotočkaša su u prethode dve godine izazvali 2.311 udesa u kojima je poginulo 74, i povređeno 2.007 ljudi.
Pomoćnik načelnika te uprave Zlatko Belenčan, kaže da se na osnovu statističkih podataka jasno vidi koja su godišnja doba najsmrtonosnija po motocikliste.
"Ova godina nije baš parametar zato što je bilo dosta toplih dana u aprilu, ali ako govorimo o prethodnih deset godina, najkritičniji meseci za motocikliste su maj i jun", kaže Belenčan.
On dodaje da su septembar i oktobar takođe rizični zato što su motociklisti još prisutni na putevima, ali su uslovi na kolovozu drugačiji nego u maju ili junu.
"(To) pre svega zbog vlažnih i klizavih kolovoza i povremene pojave magle na putevima", navodi Belenčan.
Od 9 do 30 puta je veća verovatnoća da će motociklista stradati u saobraćaju u poređenju sa vozačem automobila, navedeno je u izveštaju Evropske komisije o bezbednosti u saobraćaju.
Kada je reč o vrsti saobraćajnih prekršaja koje počine motociklisti, Belenčan kaže da se 70 odsto njih odnosi na vožnju bez kacige. Preostalo su drugi različiti prekršaji među kojima i prekoračenje propisane brzine vožnje.
Belenčan kaže da je "među ukupno 80 oduzetih vozila zbog najtežih prekršaja poput vožnje pod dejstvom alkohola ili opojnih droga, našla su se samo četiri motocikla".
Vladimir Jevtić iz Asocijacije za bezbednost saobraćaja ocenjuje da je saobraćaj "ogledalo društva svake zemlje".
"Mi, nažalost, ne možemo mnogo da se pohvalimo nekim vrhunskim stanjem bezbednosti saobraćaja i saobraćajne kulture u našoj zemlji", kaže Jevtić.
Statistika u Evropskoj uniji
Prema podacima iz izveštaja Evropske komisije o bezbednosti u saobraćaju, objavljenim 2023. godine, u saobraćajnim nesrećama u državama EU poginule su 20.653 osobe.
Od tog broja nesreća sa fatalnim ishodom, u 16 odsto slučajeva bilu su motociklisti i u 3 odsto vozači mopeda.
Najviše ljudi poginulo je u saobraćajnim nesrećama u Rumuniji.
U izveštaju Evropske komisije, naveden je podatak da je od 9 do 30 puta veća verovatnoća da će motociklista stradati u saobraćaju u poređenju sa vozačem automobila.