Institucije u Srbiji istražuju ko je odgovoran za smrt žene koja je 19. marta preminula od posledica udara točka koji je otpao sa gradskog autobusa u Beogradu.
Ovo je jedna od saobraćajnih nesreća u Beogradu koje otvaraju pitanje bezbednosti javnog gradskog prevoza, nakon niza slučajeva tokom prethodne godine kada su sa autobusa otpadala vrata, propadali podovi, goreli motori i točkovi.
Za kontrolu bezbednosti javnog prevoza zadužen je Sekretarijat za javni prevoz u okviru grada Beograda koji nije odgovorio na pitanja RSE o ovom slučaju, kao ni na pitanje na koji način vrši kontrolu vozila.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Vladimir Momčilović za RSE kaže da je neophodno da se u Beogradu preduzme ozbiljnija akcija na planu bezbednosti saobraćaja.
"I inspekcija i policija za grad Beograd morala bi da preduzme da se na vozilima svih prevoznika u gradu Beogradu rade periodične kontrole i to iznenadne kontrole", kaže on.
Tragičan slučaj zbog otpalog točka autobusa
Sa gradskog autobusa u centru Beograda 18. marta otpao je točak, odleteo na trotoar i udario dve žene, preneli su mediji u Srbiji.
Dan kasnije, objavljeno je da je jedna od povređenih preminula od posledica povreda.
Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je 19. marta da utvrđuje uzrok tragičnog slučaja, kao i da je mehaničar koji je bio zadužen za pregled vozila zadržan u policiji. On je, kako se navodi u saopštenju, osumnjičen za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za šta su zaprećene višegodišnje kazne zatvora.
Tužilaštvo je saopštilo i da je naložilo da se vozač autobusa testira da li je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola.
Prema saopštenju, autobus je u vlasništvu privatnog prevoznika "Banbus doo".
RSE nije dobio odgovor ove firme na pitanja o nesreći.
U kakvom su stanju vozila gradskog prevoza?
Vozila javnog prevoza u Beogradu prethodnih godina su u više navrata bila predmet polemika otvarajući pitanje bezbednosti putnika i drugih učesnika u saobraćaju.
O požarima u autobusima na liniji 511 mediji su izveštavali i u martu ove godine. Na trasi te linije do sada se dogodilo više incidenata zbog neispravnosti vozila.
Građani beogradskog naselja Sremčica, gde ovaj autobus saobraća, organizovali su i protest sredinom marta zbog nebezbednih uslova u prevozu.
Ovom linijom često putuje Beograđanka Tanja Lekčević. Ona je za RSE rekla da je dva puta bila u autobusu kada je došlo do nezgode.
"Uvek ima nekih problema - ili se pali ili nešto otpada. Trebalo bi malo grad da se time pozabavi", navodi ona.
Kako se moglo videti u objavama na društvenim mrežama, gradski autobus se zapalio u Beogradu u oktobru i novembru prošle godine. Takođe je u novembru zabeležen i slučaj da se autobus "prepolovio" tokom vožnje.
Na većini linija u Beogradu saobraćaju vozila javnog Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) koji finansira grad Beograd, a pojedine linije poverene su privatnim prevoznicima.
Ivan Banković, predsednik sindikata "GSP Centar", kaže za RSE da postoji sistemski problem sa održavanjem vozila u gradskom preduzeću, kao i da su u nekim od nezgoda prethodnih meseci učestvovala vozila GSP-a.
"Problem je u kakvim uslovima rade ljudi u sektoru održavanja vozila. Najnoviji pogon je iz osamdesetih godina. Drugo, danas se dijagnostika vozila radi preko računara, to u GSP-u ne postoji u meri u kojoj je potrebno. To se sve svodi na primitivan sistem od pre 30 godina", tvrdi Banković.
Iz GSP-a nisu odgovorili na zahtev RSE za komentar na ove tvrdnje.
Banković takođe navodi da u preduzećima koje se bave prevozom neretko postoji sistem u kome zaposleni okleva da prijavi kvar na vozilu.
"U slučaju privatne firme, kada se isključi autobus zbog kvara, stvara se nekada veliki pritisak vlasnika da se vozilo ponovo pusti u saobraćaj jer to stvara gubitak firmi. Takođe, nekada se vozačima ne isplaćuje dnevnica ako im vozilo stoji u garaži zbog kvara", kaže on.
O stanju vozila javnog prevoza u više navrata govorio je dosadašnji gradonačelnik i predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić.
On je u novembru 2023. rekao da su uvedeni novi standardi za vozila javnog prevoza koji, između ostalog, podrazumevaju da vozila moraju biti čista, opremljena GPS uređajem, da imaju klima uređaj.
On je tada najavio i nabavku novih vozila GSP-a.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Vladimir Momčilović kaže za RSE da se ova najavljena sertifikacija vozila "tiče bukvalno samo opremanja vozila".
"Znači, da li vozilo ima opremu za lociranje, da li ima opremu za naplatu karata, za najavu dolaska na stajališta, ventilaciju, grejanje. Ali, oko tehničkog stanja vozila nema nikakve, nema nijedne stavke koja se toga tiče", kaže on.
Ko kontroliše bezbednost vozila?
Za kontrolu bezbednosti vozila javnog saobraćaja u Beogradu zadužen je Sekretarijat za javni saobraćaj, koji je deo institucije grada Beograda.
Vladimir Momčilović, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, smatra da postoji ozbiljan sistemski problem jer faktički niko ne vrši proveru stanja autobusa u svakodnevnom saobraćaju.
"Kada pričamo o privatnim prevoznicima ne postoji neka inspekcija od strane grada, niti policija, niti će po prijavama Sekretarijat za javni prevoz da vrši neku proveru. Suštinski (propisima) je prebačena odgovornost na samog prevoznika", kaže on dodajući da je obaveza da prevoznik, odnosno vozač svakog jutra proverava stanje autobusa.
"Međutim, to se zaista u praksi ne sprovodi", smatra Momčilović.
Ivan Banković, predsednik sindikata "GSP Centar", kaže da je uloga Sekretarijata da ugovara poslove prevoza, vrši nadzor i kontrolu nad obavljanjem prevoza, kao i da postavlja standarde za vozila. Ipak, on smatra da Sekretarijat ne obavlja svoju funkciju adekvatno.
"Sekretarijat je više fokusiran na to da prati realizaciju reda vožnje nego na kontrole", kaže Banković dodajući da je imao uvid u dokumentaciju o kontrolama prevoznika koje je obavljao Sekretarijat.
"One su na nivou statističke greške", kaže Banković.
Prema Odluci o budžetu grada Beograda za 2023. za Sekretarijat za javni saobraćaj, odnosno za organizaciju saobraćaja u Beogradu izdvojeno je te godine oko 85 miliona evra.
Šta kažu građani?
"To bi trebalo da bude samo način da se dođe od tačke A do tačke B, a ne zapravo neki rizik gde dolazi do takvih nekih ishoda, što je stvarno nezamislivo", kaže za RSE Goran Kovačević, student iz Beograda.
On smatra da je neophodno više ulagati u saobraćajni sektor, kako bi se u budućnosti sprečile slične nezgode.
"Ne bi smelo da dođe do toga da se završi tragično, da neko izgubi život. Mislim da bi pomogle redovne kontrole vozila, kupovina novih vozila i možda rad na tom metrou da se saobraćaj zapravo rastereti", kaže Kovačević.
Višnja Mićić najčešće koristi liniju 95 koja vodi do prigradskog naselja Borča.
"Kad god krene u krivinu sa Pančevačkog mosta, ja se krstim onako i blagodarim kad živi prođemo tu krivinu", objašnjava ona za RSE i dodaje da ispravnost autobusa zavisi od linije do linije.
"Neke linije su zapuštene potpuno", zaključuje Mićić.
Beograđanin Drakče Mladenović za RSE kaže da bi posle svake saobraćajne nezgode trebalo da se nađe ko je za nju kriv.
"Te kazne koje bi dobili i ta kontrola bi poboljšala i naterala ljude da svoj posao rade odgovornije. Sve zavisi od čoveka da li je on pažljiv ili nepažljiv pri održavanju", zaključuje Mladenović.
