Zašto Kinezi jeftinije grade u Hrvatskoj nego u Srbiji?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je Srbija prezadužena. Sagovornici su bili Danica Popović, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar iz Beograda.

Bilo je reči o tome zašto je sadašnji dug od 33 milijarede eura previsok za Srbiju iako se ministar finansija Siniša Mali hvali da Srbija spada među najmanje zadužene zemlje u Evropi, kako je dug tokom desetogodišnje vladavine Srpske napredne stranke povećan za 18 milijardi eura i na šta su te pare otišle, zašto je Srbija za mostove, puteve i pruge uzimala skuplje kineske kredite u vreme kada je novac na svetskom tržistu bio veoma jeftin.

Razgovaralo se i tome da li je kredit od milijardu dolara, koji su septembra ove godine Ujedinjeni Arapski Emirati dali Srbiji, bio ravan poklonu kao što tvrdi predsednik Vučić, šta su Emirati dobili kao komenzaciju, koliko će veliko povećanje kamata na svetskom tržistu otežati vraćanje srpskog duga, da li će Srbija morati da uzima skupe kredite da bi isplatila kamate, da li će vlast morati da se dodatno zaduži da bi održala obećanje o velikom povećanju penzija i plata službenicima javne uprave i vojsci i zašto je za Srbiji opasno da joj dug bude veći od 45 posto bruto domaćeg proizvoda.

Most

Omer Karabeg: Ministar finansija Srbije Siniša Mali kaže da je je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije 54 procenta, dok je evropski prosek 94 procenta. Da li to znači da je Srbija u tom pogledu daleko bolja, to jeste daleko manje zadužena od mnogih evropskih razvijenih zemalja?

Danica Popović: Tu rečenicu, koju je prvi izgovorio predsednik države Aleksandar Vučić, često ponavlja i ministar finansija. Taj podatak je tačan, međutim ništa ne govori o tome u kakvom je stanju Srbija i šta to za Srbiju znači. To je kao da kažete da je prosečna godišnja temperatura tolika i tolika i iz toga izvlačite zaključak o današnjem danu. To može da radi samo laik ili neko ko je vrlo zlonameran, a u ovom slučaju namera je da se javnost obmane da je Srbija u odličnom položaju.

Ne možete da se merite prema Francuskoj, Švedskoj ili nekoj drugog razvijenoj evropskoj zemlji jer su vaše karakteristike potpuno drugačije. Ono što je primereno za Srbiju je da udeo duga u bruto domaćem proizvodu ne bude veći od 45 posto. To je nešto na šta se Srbija obavezala još 2009. kada je donet Zakon o javnom dugu gde je rečeno da država neće uzimati kredite ako povećavaju javni dug iznad 45 procenta. Taj zakon danas nikome ne pada na pamet. Dug se stalno povećava, blizu je granice od 60 posto gde postajemo prezadužena zemlja.

Mijat Lakićević: Za zemlju koja je razvijena kao Srbija i koja ima vrlo mali izvoz ovaj dug je veliki. Bilo bi primereno da udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu ne bude preko 45 odsto kao što piše u zakonu. Ovde se radi o manipulaciji brojevima čime se i ministar Mali, i premijerka Brnabić i predsednik Vučić često služe. Iznose formalno tačne podatke koji prikazuju samo jedan deo slike, ne govori se cela istina.

Omer Karabeg: Pre dolaska Vučića i Srpske napredne stranke na vlast javni dug je bio 15 milijardi eura, a danas, nakon njihove desetogodišnje vladavine, je 33 milijarde. Gde su otišle te silne pare?

Pročitajte i ovo: Poklopac na šerpu savet države Srbije za štednju

Danica Popović: Najveći deo tog novca je otišao na investicije čiji je cilj bio da se što brže poveća bruto domaći proizvod. Bile su razne avanture. Jedna od njih je bila investiranje u elektroprivredu kako bi se povećala potrošnje električne energije što bi uticalo na značajno povećanje bruto društvenog proizvoda. Rezultat je, međutim, izostao. Došlo je do kraha elektroprivrede. Drugi način bili su kineski krediti za izgradnju infrastrukture. Kamatne stope su bile veće nego na svetskom tržištu, a uslov da dobijate te kredite bio da izvođači radova budu kineske firme. Kvalitet tih izvođača je bio takav da se je vrlo često mesec ili dva nakon puštanja u pogon moralo ponovo raditi. Ti krediti su bili prilično netransparenti. Mi ne znamo u šta se sve investiralo, a ono što je izgrađeno ne deluje baš obećavajuće za budućnost.

Mijat Lakićević: U godinama, kada je rast bruto domaćeg proizvoda bio relativno visok, on se bazirao na ogromnom rastu građevinarstva koje je raslo 20, 30, pa i više procenata. Investiralo se u infrastrukturu, a tada je počela i ogromna izgradnja stanova i hotela u Beogradu. Počinje da se gradi i Beograd na vodi. Istovremeno industrija, pogotovo prerađivačka, stagnira ili raste po vrlo niskim stopama. Zbog toga izvoz nije rastao onako kako bi bilo potrebno zemlji kao što je Srbija. Ulagalo se u građevinarstvo, a puteve i zgrade ne možete da izvezete.

Može mu se

Omer Karabeg: Zašto je Srbija uzela toliko kineskih kredita koji su bili skuplji nego na svetskom tržištu jer je u to vreme, za razliku od sadašnje situacije, novac bio jako jeftin.

Pročitajte i ovo: Srbija između mitova i realnosti

Danica Popović: Reč je o tome da li više volite da promenite novac u banci ili u nekoj privatnoj menjačnici gde se ne izdaju potvrde, niti bilo kakvi papiri. Naša vlada je izabrala da radi malo ispod žita. Izabrala je poverioce kojima neće biti obavezna da odgovara za bilo šta. To je bio sivi aranžman koji se skupo plaća jer su kamate veće, ali vlast nikome ne mora da polaže računa.

Da li je iko ikad video izveštaj o tim investicijama što je obaveza kada se uzimaju krediti od međunarodnih finansijskih institucija? Ovde toga nema. Pošto Vučić o svemu odlučuje, verovatno je odlučio i da se pare uzimaju od kineskih banaka. Nema veze što će građani otplaćivati te kredite po većoj kamatnoj stopi, njemu je važno da je dobio odrešene ruke da te pare deli kako hoće. Može mu se, pa je tako i uradio. Čini mi se da bi svako u Vučićevoj situaciji uradio to isto. Ne krivim, dakle, njega lično nego institucionalni okvir koji mu je to omogućio.

Mijat Lakićvić: U pitanju je korupcija. Ti krediti su dogovarani između dve države, pa nije bilo nikakve kontrole javnosti. Taj međudržavni aranžman, omogućavao je da se poslovi ugovaraju direktno sa kineskim firmama i da se izbegne zakonska obaveza da svi javni radovi idu na tender. Zbog toga je izgradnja velikih infrastrukturnih objekata bila skuplja nego da su se kredite uzimali od međunarodnih finansijskih institucija. Kinezi su gradili i Pelješački most u Hrvatskoj. Oni su dobili taj posao zato što su na tenderu dali povoljniju ponudu od ostalih izvođača. Gradili su jeftinije od drugih stranih firmi. U Srbiji je obrnuto. Pošto posao ne dobijaju na tenderu nego preko međudržavnog aranžmana, Kinezi rade skuplje nego domaće i strane kompanije.

"Poklon"

Omer Karabeg: Vučić se u septembru pohvalio da je uspeo da obezbedi da Srbija dobije kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata po kamati od 3 posto. Rekao je da je taj kredit praktično poklon jer se zapadne zemlje zadužuju po duplo većim kamatama. Zašto bi Ujedinjeni Arapski Emirati poklanjali pare Srbiji?

Pročitajte i ovo: Emirati u Srbiji 'parkiraju' svoj kapital u Evropi

Danica Popović: Ne bih rekla da je to bio poklon. Kada se radi o velikim infrastrukturnim kreditima, to su prlično visoke kamate. Drugo je pitanje zašto se vlast odlučuje za Emirate umesto za međunarodne finansijske institucije. Iz istog razloga iz koga uzima i kineske kredite - da bi imala slobodu da te pare deli kako hoće i da izbegava procedure. Kad ne polažete račune ni kod kuće, ni u inostranstvu za novac koji ste uzeli, onda to govori da se mi krećemo ka autokratiji iz koje - počinjem stvarno da se plašim - ne vidim kako možemo da izađemo.

Mijat Lakićević: Ako je taj kredit poklon, postavlja se pitanje šta ste zauzvrat dali. Arapi uopšte nisu naivni u poslovnom smislu. Verujem da postoji neka kompenzacija. Kakva - mi to u ovom trenutku ne znamo. Na kraju krajeva, jedna vrsta kompenzacija je i Beograd na vodi koji je rađen u dogovoru sa Arapima gde smo mi takoreći budzašto dali ogromne državne resurse. Arapi su ovde bez odgovarajućih tendera dosta jeftino kupili i velika poljoprivredna imanja. Oni su već dobili mnogo toga što ne bi mogli dobiti ni u jednoj normalnoj demokratskoj državi. Verovatno će i ubuduće biti nagrađeni nekim sličnim dobitkom.

Danica Popović: Mene više od toga brine što naši strani investitori ovde proizvode robu sve nižeg stepena obrade. Preti nam da se obnovi Rio Tinto - proizvodnja litijuma koja može da nas potruje. A šta je zaista dogovoreno sa Arapima - mislim da ni mnogi u vladi ne bi znali da vam kažu.

Neka nam je bog na pomoći

Omer Karabeg: Da li će država morati da uzima nove kredite da bi vratila kamate jer sada kamate rastu na svetskom finansijskom tržištu?

Pročitajte i ovo: Zašto je izgrađena i zbog čega još ne radi fabrika vakcina Sinofarm u Srbiji?

Danica Popović: Rast kamatnih stopa preti da nam udeo duga u bruto domaćem proizvodu pređe granicu od 60 posto i da postanemo visokozadužena zemlja, a onda neka nam je bog na pomoći. Naša stopa privrednog rasta je mala, stručnjaci su otišli iz zemlje tako da nas u narednom periodu čeka prilično nepovoljna situacija.

Mijat Lakićević: Srbija će iduće godine uzeti kredite bar od osam milijardi evra. Od toga će, tako to je rekao ministar Siniša Mali, 4,6 milijardi biti namenjeno za vraćanje kredita koji dospevaju iduće godine, dok je oko 2,3 milijarde predviđeno za pokriće deficita koji će biti iduće godine. Jedna milijardu će otići za finansiranje energetskih preduzeća - Elektroprivrede Srbije i Srbija gasa. Nešto više od dve milijarde ostaće na računu. Siniša Mali se svaki čas hvali da na računu imamo između dve i dve i po milijarde. Pri tome ne kaže da je to novac iz kredita. To nije zarađeni novac. Mi jako mnogo trošimo. Trošimo mnogo više nego što zaradimo. Živimo na tuđ račun - na račun, da tako kažem, građana Evrope. Živimo, ustvari, na račun budućih generacija koje će morati da vraćaju te dugove. To je nešto što vrlo loše govori o aktuelnoj vlasti ma koliko se ona hvalila dobrim ekonomskim rezultatima.

Danica Popović: Trenutna stopa je mnogo veća od one koju bi Srbija po svojim privrednim kapacitetima trebalo da ima. Kao što sam već rekla, primereno zaduženje bilo bi po stopi od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema tome, Srbija je visoko zadužena zemlja.

Omer Karabeg: Ministar finansija Mali, međutim, tvrdi da Srbija ima na računu te dve i po milijarde eura zbog toga što se u krizi, nastaloj nakon pandemije i ruske agresije na Ukrajinu, mnogo bolje snašla od mnogih razvijenih zemalja.

Danica Popović: Sve je moguće u izjavama našeg ministra finansija. Od njega smo već čuli toliko neistina, a o njegovom kredibilitetu dosta govore izveštaji o kupovini 24 stana u Bugarskoj i njegova doktorska disertacija koja je plagijat.

Mijat Lakićević: Ne vidim da se Srbija bolje snašla od drugih zemalja. O tome stalno govore naše tabloidne televizije i novine. Po njima ispada da je u Zapadnoj Evropi svuda katastrofa, da će se posmrzavati i maltene pomreti od gladi. Mislim da u to niko ne veruje. I oni koji to govore znaju da to nije tačno. Srbija je nešto bolje prošla zbog toga što je od Rusije kupila gas po ceni nižoj nego na tržištu, ali je, s druge strane, to skupo platila. Srbija rapidno gubi ugled u Evropi i svetu. To je praktično zemlja koja je izopštena iz Evrope, odnosno koja je sama sebe isključila. Naravno da to utiče na investicioni rejting i ekonomski imidž. U krajnjoj liniji to se plaća i niskim stopama razvoja. Predviđeno je da iduće godine Srbija ima stopu rasta između dva i po i tri procenta. To je za potrebe i mogućnosti Srbije takoreći ništa. Mi smo na gasu ušićarili nekoliko stotina miliona evra, a na drugoj strani gubimo milijarde.

Pročitajte i ovo: Na Zapadnom Balkanu više od polovine kineskih investicija u Evropi

Omer Karabeg: Pošto će Srbija u idućoj godini morati da se zadužuje, gde će da se zadužuje? Da li će opet da uzima kredite od Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata?

Danica Popović: Čini mi se da su pre tri ili četiri nedelje ministar finansija i predsednik države govorili o tome da će sledeći aranžmani biti pravljeni sa međunarodnim finansijskim institucijama. Moj komentar je bio da bi to značilo da su prijateljstva u egzotičnim zemljama ili izgubljena ili su bar oslabila. Videćemo. Njihove najave su u 50 posto slučajeva tačne, a u 50 posto nisu.

Mijat Lakićević: Meni se čini da će biti manje kredita od Kine jer su kineski krediti vezani za infrastrukturne projekte, a tih će biti malo. Trebalo je da Kinezi finansiraju metro, ali taj projekt je zbog krize stavljen ad acta. Prestala je izgradnja i nove autobuske stanice u Beogradu koja je davno trebalo da bude završena. Odustalo se i od velikih investicija u vodovod i kanalizaciju koje je trebalo da finansiraju Kinezi.

Nećemo da vam kažemo

Omer Karabeg: Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović tvrdi da je veliki problem budžeta što je netransparentan, što se ne zna na šta se pare troše. On, recimo, kaže da u budžetu postoji stavka od milijardu eura, a uopšte ne piše za šta se troši. Da li je to moguće?

Mijat Lakićević: Srbija još nije toliko prezadužena da zbog toga ne može da dobije nove kredite. Ona može da uzima nove zajmove, ali je njena zaduženost dramatično visoka. Bilo bi potrebno da vlast promeni politiku i počne da smanjuje dug.

Danica Popović: Naravno da jeste. Kada imate toliku većinu u skupštini koja donosi odluke kakve god želite, kada kontrolišete medije, koji pokrivaju celu teritoriju Srbije, bukvalno možete da radite što god hoćete. Profesor Petrović je, uz ovo što ste vi napomenuli, rekao i da se ne zna na šta je potrošeno 190 miliona evra u prošloj godini. Iz izveštaja, koje je Ministarstvo finasija dostavilo Fiskalnom savetu, to se apsolutno ne vidi. Pare su potrošene, a gde - nećemo da vam kažemo.

Omer Karabeg: Vlada je najavila veliko povećanje penzija i plata - penzionerima oko 20 posto, već im je povećala penzije za 9 posto, službenicima javne uprave 12,5 posto, vojnicima 25 posto, a minimalne zarade će biti povećane za oko 15 posto. Mladim od 16 do 29 godina vlada ovih dana deli po 5.000 dinara. Odakle joj tolike pare? Da li se i zbog toga zadužuje?

Mijat Lakićević: Naravno. Veliki deo kredita, koje je država uzimala poslednjih godinam odlazio je i na to. Sav onaj silni novac koji je građanima deljen za vreme korone je iz duga. Tako će biti i ovoga puta. Otkuda, na kraju krajeva, tako veliki deficit? Nema drugih para. Privreda Srbije ne stvara ni blizu onoliko koliko se troši.

Danica Popović: Novac za povećanje plata i penzija moraće da bude iz novog duga jer nema nijednog drugog načina da se to finansira. To će biti nekakva kompenzacija za ovu veliku inflaciju koja je zemlju zadesila i u kojoj najgore prolaze oni sa najmanjim primanjima. Problem je što ta nova zaduženja neće biti po kamatnim stopama od pre pandemije, koje su bile vrlo niske, već po sadašnjim od 7,8, pa i više procenata. A to je jako opasno. Nemoguće je vraćati kamate koje su veće od 7 procenata, a da zemlja ne osiromaši.

Otplačivaće deca

Mijat Lakićević: Sva ta povećanja jedva će pokriti pad standarda do koga je došlo zbog velike inflacije. Ona će ove godine biti 15, 16 procenata - moguće i viša. Za iduću godinu najavljuje se povećanje cene struje i gasa što će verovatno izazvati povećanje cena drugih proizvoda. Čeka nas, dakle, inflacija i iduće godine i biće dobro ako sva ta ogromna povećanja, o kojima se govori, uspeju da održe standard na istom nivou. A on je jako nizak.

Omer Karabeg: Da li se može reći da se vlast zadužuje da bi popravila standard sadašnjoj generaciji, a to će onda morati da otplaćuju njihova deca?

Danica Popović: Ova vlast se zadužuje da bi ostala na vlasti. To je osnovni razlog zašto se zadužuje. Oni od prvog dana vode predizbornu kampanju.

Omer Karabeg: U zaključku, da li je Srbija prezadužena?

Danica Popović: Trenutna stopa je mnogo veća od one koju bi Srbija po svojim privrednim kapacitetima trebalo da ima. Kao što sam već rekla, primereno zaduženje bilo bi po stopi od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema tome, Srbija je visoko zadužena zemlja.

Mijat Lakićević: Srbija još nije toliko prezadužena da zbog toga ne može da dobije nove kredite. Ona može da uzima nove zajmove, ali je njena zaduženost dramatično visoka. Bilo bi potrebno da vlast promeni politiku i počne da smanjuje dug.