Ponudom Azerbejdžana da kreditira i gradi most na Verigama, ponovo je aktuelizovana nekadašnja namjera Vlade da premosti Boku Kotorsku i direktno poveže Herceg Novi i Kotor.
Međutim, čak i u slučaju potpune saobraćajne opravdanosti, ovakav projekat bi sigurno izazvao dodatnu zabrinutost za javne finansije opterećene Vladinim projektom gradnje četvrtine autoputa kroz Crnu Goru i državni dug koji će, prema predviđanjima, u narednom periodu dostići nivo od 80 posto bruto domaćeg proizvoda.
Herceg Novi, ilustrativna fotografija
Most Verige bi, u sklopu sadašnje Jadranske magistrale, odnosno, u perspektivi Jadransko-jonskog autoputa, sa skoro 1.000 metara dužine, 22 metra širine i dvadesetak kilometara pristupnih puteva premostio Bokokotorski zaliv i direktno povezao Herceg Novi i Kotor.
Projekat gradnje ovog mosta je promovisan krajem '99. godine, najavom da će radovi početi na proljeće 2000. godine. Od tada, projekat je više puta aktuelizovan, ali gradnja nije počela. U međuvremenu je, po završetku projektne faze, saopšteno da će gradnja početi čim se obezbijedi 90 miliona eura, koliko je iznosila procijenjena vrijednost projekta.
U međuvremenu, bar sudeći po ponudi Vlade Azerbejdžana, cijena se skoro udvostručila.
Azerbejdžan nudi Crnoj Gori da izgradi most Verige po cijeni od 175 miliona eura, a novac bi se obezbijedio iz, opet azerbejdžanskog kredita na 15 godina, sa petogodišnjim grejs periodom i kamatom od tri posto.
Funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Veljko Vasiljević u potpunosti podržava ovaj projekat, ali ne vjeruje da Vlada ima iskrenu namjeru da ga realizuje, već da se radi o predizbornoj propagandi.
„Ovaj most bi bio rentabilna saobraćajnica i ja bih volio da se to realizuje. Naravno, i mnogi građani bi to voljeli i DPS-ovi aparatčici to znaju i zbog toga je i aktivirana ova priča za koju mislim da nije realna“, kaže Vasiljević.
Čak i kada bi se pokazalo da bi gradnja mosta Verige pokazala svu saobraćajnu opravdanost uz zadovoljavanje kriterijuma zaštite životne sredine, ovaj projekat neminovno izaziva dodatnu zabrinutost za javne finansije koje su već opterećene Vladinim projektom gradnje četvrtine autoputa kroz Crnu Goru i državni dug od preko 60 posto i koji će, prema predviđanjima, u narednom periodu dostići nivo od 80 posto bruto domaćeg proizvoda.
Raško Konjević
U prilog tome govori i reakcija Ministarstva finansija na čijem je čelu funkcioner opozicione Socijaldemokratske partije, Raško Konjević, koji je na toj poziciji na osnovu sporazuma o formiranju Vlade izbornog povjerenja.
„U situaciji kada je državni dug preko 60 odsto, budžet izložen velikom pritisku za refinansiranje postojećih kredita, kad je trošak po osnovu kamata na godišnjem nivou u stalnom porastu i na nivou je od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), bilo kakvo vremensko razmimoilaženje potencijalnih prihoda od mostarine i obaveza po osnovu vraćanja kredita, dovelo bi javne finansije u tešku situaciju“, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Pored finansijskog, postoje i dodatni problematični aspekti.
„Ponuda Azerbejdžana da gradi most Verige i obilaznicu oko Tivta kreditom od 175 miliona eura, uz oslobađanje plaćanja poreza i taksi, nosi niz rizika", saopšteno je iz Ministarstva finansija, a zamjenik direktora NVO MANS, Dejan Milovac kaže da je problem netransparentnost, ali i reputacija partnera.
Dejan Milovac
„Vlada, odnosno, Ministarstvo saobraćaja pokušava da preslika model finansiranja autoputa Bar – Boljare koji se pokazao kao netransparentan i izuzetno nepovoljan po Crnu Goru zbog oslobađanja investitora od svih mogućih dažbina. Drugi problematičan aspekt je činjenica da se radi o azerbejdžanskoj Vladi koja je u međunarodnim relacijama prepoznata kao, najblaže rečeno, netransparentna“, rekao je Milovac.
Još uvijek nije poznato da li je medijsko aktuelizovanje mosta Verige Vladin „probni balon“, pokušaj Azerbejdžana da ostvari sopstveni interes u funkciji svoje investicije u Kumboru kod Herceg Novog ili, pak, soliranje Socijaldemokrata - manje članice vladajuće koalicije koja rukovodi Ministarstvom saobraćaja.
Donošenju zaključka, možda može doprinijeti činjenica da ni predstavnik vladajuće Demokratske partije socijalista u skupštinskom Odboru za ekonomiju, Zoran Jelić ne raspolaže detaljima azerbejdžanske ponude.
„Ta ponuda ipak treba da dođe u parlament da bi se poslanici upoznali sa svim njenim detaljima. Bez toga se ne možemo određivati. Postavlja se pitanje i koliko je to potrebno u ovom momentu, jer se radi o dijelu buduće Jadransko-jonske magistrale, a sada je prioritet ipak autoput Bar – Boljare. Detalje ćemo moći saopštiti kada takav predlog dođe pred poslanike, a do tada je sve dio novinskih tekstova i interpretacija određenih subjekata koji su zainteresovani za izgradnju ovog projekta“, zaključio je Jelić.