Čelnica Mjanmara Aung San Su Ći pozvala je stanovništvo da "ne prihvati" puč koji je izvršila vojska u nedelju u noć sa obrazloženjem da je to odgovor na izbornu prevaru. Ći i njeni najbliži saradnici uhapšeni su na dan kada je trebalo da se održi prva sednica novog parlamenta.
Međunarodna zajednica je osudila hapšenje Su Ći, koja je u prošlosti već provela 15 godina u pritvoru.
U video obraćanju koje je objavljeno na televiziji nad kojom nadzor ima vojska, rečeno je da je vlast predata glavnom komandantu oružanih snaga, generalu Min Aung Hlaingu te da je vanredno stanje uvedeno na godinu dana.
U prvim satima 1. februara vojska je uhapsila mjanmarsku čelnicu, kao i predsednika Vin Mjinta, potvrdio je portparol Nacionalne lige za demokratiju. Stranka Aung San Su Ći ubedljivo je pobedila na izborima 8. novembra, ali tenzije s vojskom intenzivirane su od prošle sedmice.
Premijerka Aung San Su Ći pozvala je stanovništvo da "ne prihvati" vojni udar.
"Pozivam građane da to ne prihvate, da reaguju i svesrdno protestuju protiv vojnog puča", navodi se u njenoj izjavi koju je objavila Nacionalna liga za demokratiju, prenosi Gardijan (Guardian).
Tvrdnje vojske o izbornim nepravilnostima
Već sedmicama vojska ne prestaje da lansira optužbe o nepravilnostima na izborima, drugima od okončanja vojne diktature 2011. Nacionalna liga za demokratiju vrlo popularne Aung San Su Ći, koja je već bila na vlasti, dobila je 83 odsto, odnosno 396 od 476 mesta u parlamentu, dok je Sindikalna partija solidarnosti i razvoja, koju podržava vojska, osvojila samo 33 mandata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kraj civilne vladavine u Mijanmaru
Opozicione partije iza kojih stoji vojska osporavaju rezultate, dok armijske snage tvrde da su pronašle 8,6 miliona slučajeva prevara u 314 gradova. Izborna komisija je to negirala, iako je priznala da je bilo "manjkavosti" u biračkim spiskovima. Vojska je zatražila da se objave izborne liste.
"Međutim, oni nisu predočili nijedan konkretan dokaz izborne krađe", ističe Kim Džolif (Jolliffe), istraživač civilnih i vojnih odnosa u Mjanmaru, a prenosi AP.
Na konferenciji za novinare 26. januara portparol vojske nije isključio mogućnost da vojska ponovno preuzme vlast u zemlji u situaciji koju je nazvao političkom krizom, dok je dan kasnije general Hlaing - najmoćniji čovek u Mjanmaru - saopštio da Ustav može u nekim slučajevima biti opozvan. Ti su komentari šokirali stanovništvo, a UN i strane diplomate iskazali zabrinutost.
Vojska je nakon toga ublažila stav, tvrdeći da je izjava njenog glavnokomandujućeg pogrešno shvaćena. Međutim, tokom vikenda vojna policija je patrolirala oko kuća u kojima su poslanici bili u karantinu uoči zasedanja novog saziva parlamenta.
Premijerka Aung San Su Ći pozvala je stanovništvo da "ne prihvati" vojni udar (na fotografiji protesti i Bankoku zbog dešavanja u Mjanmar)
Blokada interneta i telefonskih veza
U Jangonu (Rangun), najvećem gradu i nekadašnjoj prestonici Mjanmara, prekinute su telefonske veze i pristup internetu. Mnogi građani u drugim delovima zemlje koji su još uvek mogli da pristupe Internetu ustanovili su da su njihovi nalozi na društvenim mrežama privremeno suspendovani.
Putevi su blokirani sa bodljikavom žicom širom Jangona, a vojne jedinice su se rasporedile ispred vladinih zgrada poput Gradske kuće.
Državna MRTV televizija je saopštila da joj je onemogućeno emitovanje programa, dok su banke zatvorene širom zemlje.
Na ulicama Jangona stvorili su se dugi redovi ispred supermarketa jer građani pokušavaju da obezbede zalihe najneophodnijih namirnica. Sa pojedinih prodavnica i privatnih kuća uklonjeni su simboli stranke Su Ći, koji obično krase ulice.
Mnoštvo građana se okupilo oko bankomata u pokušaju da podignu gotovinu, ali oni nisu funkcionisali.
Dvadesetpetogodišnja žena, stručnjak za odnose sa javnošću, rekla je za Gardijan da se plaši da je njena zemlja ponovo „vraća u mračno doba“. „Mama me je probudila vešću da je Aung San Su Ći pritvorena. Bila sam šokirana i nisam znala kako da odgovorim. Odjurila sam do bratovljeve kuće da zajedno odemo i kupimo namirnice. U povratku sam bila u suzama. Osećam se tako besno i zabrinuto“, rekla je ova žena.
Pročitajte i ovo: Vojni udar u Mjanmaru, uhapšena Aung San Suu KyiPuč 'na čekanju'
U saopštenju na TV Miavaddi, čiji je vlasnik vojska, citiran je član 417. Ustava zemlje, koji omogućava vojsci da preuzme vlast u vanrednim situacijama. Spiker je rekao da su kriza zbog koronavirusa i neuspeh vlade da odloži novembarske izbore tokom pandemije bili razlozi za reakciju armije.
Vojska je izdejstovala usvajanje Ustava 2008. godine i zadržala vlast nauštrb demokratske civilne vladavine. Human Rights Vatch opisao je klauzulu kao „mehanizam puča na čekanju“.
‘Predstojeće penzionisanje komandanta kao povod za puč’
Neki stručnjaci izrazili su čuđenje zašto vojska remeti svoj snažni status kvo, dok i drugi ističu da bi uskoro mogao da se penzioniše general-major Min Aung Hlaing, koji je komandant oružanih snaga od 2011. godine, prenosi AP.
"Postoji političke kalkulacije unutar vojske, koje su veoma neprozirne", rekao je Kim Džolif.
"Ovo može odražavati tu dinamiku i možda je donekle državni udar i njegov način održavanja moći u vojsci", smatra Džolif.
Vojska je za šefa vlade na godinu dana postavila potpredsednika Mjint Svea, bivšeg oficira koga međunarodna zajednica pamti po obračunu sa demonstrantima koje su predvodili budistički sveštenici 2007. godine, poznatim u inostranstvu kao “Šafran revolucija”.
Odmah nakon imenovanja za predsednika, Mjint Sve predao je vlast generalu Min Aung Hlaingu.
U saopštenju na TV Miavadi se ističe da će vojska održati izbore nakon jednogodišnjeg vanrednog stanja i da će vlast predati pobedniku.
Vojska sve vreme ima ključni uticaj
Ustav je već dva puta bio stavljan van snage, oba puta za vreme državnih udara. Sadašnji Ustav, koji mnogi ocenjuju kontroverznim, vlada Aung San Su Ći pokušavala je bezuspešno da izmeni nakon pobede na izborima 2015.
Ustavom je zabranjeno državljanima venčanima sa strancima da postanu predsednici, što je, po oceni analitičara, učinjeno da se spreči da tu funkciju dobije Aung San Su Ći, udata za Britanca. Njena je funkcija "državna savetnica", što joj omogućava da suštinski vodi zemlju.
Vlast je predata glavnom komandantu oružanih snaga generalu Min Aung Hlaingu (na fotografiji)
Aung San Su Ći je provela skoro 15 godina u pritvoru zbog suprotstavljanja višedecenijskoj vojnoj diktaturi. Njena partija je ubedljivo pobedila na prvim otvorenim izborima 2015.
Iako je njena međunarodna reputacija prilično poljuljana zbog tretmana manjinskih Rohindži, te odbrane Mjanmara od optužbi da je nad ovom muslimanskom zajednicom počinjen genocid – većinska bamarska (burmanska) grupacija je poštuje kao “majku nacije”, podseća Gardijan.
Vojska sve vreme ima ključni uticaj
Vojska je, međutim, i dalje izuzetno moćna i Ustav joj garantuje kontrolu nad nad ključnim ministarstvima - unutrašnjih poslova, odbrane i graničnih pitanja – te četvrtinu poslaničkih mesta, što znači da bez njene saglasnosti nije moguće promeniti ustav. To joj omogućava kontrolu nad mjanmarskom politikom.
Pročitajte i ovo: Međunarodni sud pravde odredio mere za sprečavanje genocida nad Rohindžama„Vojna hunta koja je vladala Mijanmarom decenijama nikada se zapravo nije povukla sa vlasti“, rekao je Džon (John) Sifton, direktor u Hjumen Rajts Voču (Human Rights Watch) za Aziju.
„Oni se uopšte nisu nikada potčinjavali civilnim vlastima, tako da današnji događaji u nekom smislu samo razotkrivaju političku realnost koja je već postojala,“ ističe Sifton.
Strah od progona
"Ovo je žestok udarac za demokratsko pozicioniranje Mjanmara kao demokratske zemlje", rekla je Linda Lahdir, pravna savetnica Hjumen Rajts Voča.
„Njegov kredibilitet na svetskoj sceni doživeo je ozbiljan udar,“ ističe Lahir.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava strahuju od daljeg obračuna sa akvitistima, novinarima i ostalima koji su kritični prema vojsci. Čak i pre ovog puča, oni su se suočavali sa sudskim postupcima zbog javne kritike vojske.
Da li će biti protesta?
Dejvid Matison (David Mathieson), nezavisni analitičar iz Mjanmara, rekao je da će se verovatno mnogi odazvati pozivu Aung San Su Ći na proteste.
„Ne možete ponovo da zaključate nacionalnog idola“, rekao je. „Onog trenutka kada Su Ći izađe i naredi da se nešto preduzme, ljudi će verovatno poslušati. Ljudi ne žele da se vrate (u potpunu vojnu vladavinu) “, rekao je.
Autor i istoričar Tant Mint-U napisao je na Tvitteru: „Vrata su se upravo otvorila za sasvim drugu budućnost.”
Imam loš osećaj da niko neće moći da kontroliše ono što sledi. Prisetite se, Mjanmar je zemlja prepuna oružja, sa dubokim podelama po etničkim i verskim linijama, gde milioni jedva mogu da se prehrane -istoričar Mint-U.
„Imam loš osećaj da niko neće moći da kontroliše ono što sledi. Prisetite se, Mjanmar je zemlja prepuna oružja, sa dubokim podelama po etničkim i verskim linijama, gde milioni jedva mogu da se prehrane”, kazao je Mint-U.
Tom Endrjus (Andrews), specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava u Mjanmaru, rekao je da je situacija „veoma uznemirujuća“. „Ono čega su se mnogi plašili zaista se dešava u Mjanmaru“, rekao je Endrjus.
Međunarodne osude prevrata
Ujedinjene nacije (UN) su osudile vojni puč i pozvale vojsku da oslobodi uhapšene lidere te zemlje, uključujući dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Suu Ći.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da događaji u Mjanmaru predstavljaju "ozbiljan udarac demokratskim reformama" i zatražio od svih lidera da se uzdrže od nasilja i poštuju ljudska prava.
Sjedinjene Američke Države (SAD) pozvale su vojsku Mjanmara da oslobodi uhapšene zvaničnike.
„SAD se protive svakom pokušaju izmene rezultata nedavnih izbora ili ometanja demokratske tranzicije u Mjanmaru i preduzeće mere protiv odgovornih ako se od tih mera ne odustane“, saopštila je portparolka Bele kuće Džen (Jen) Psaki.
Kako je navela, SAD pozivaju vojsku Mjanmara da se pridržava demokratskih standarda, poštuje vladavinu prava i oslobodi uhapšene.
Pročitajte i ovo: Reakcije iz sveta nakon puča u MjanmaruI šef američkog Stejt departmenta Entoni (Antony) Blinken je pozvao na oslobađanje Aung San Su Ći i ostalih pritvorenika.
Čarles Santjago (Charles Santiago), poslanik u parlamentu Malezije i predsedavajući azijske parlamentarne komisije za ljudska prava, kazao je da vojska treba da “vrati tenkove u kasarne i ponovo uspostavi telefonske i druge veze za komunikaciju”.
„Narod Mjanmara je rekao svoje na izborima u novembru i ogromnom većinom poslao poruku većinom poslao poruku da odbacuje vojsku. Ona mora poštovati volju naroda i dopustiti parlamentu da nastavi rad,“ istakao je Santjago.
SAD najavljuju sankcije vojnim liderima u Mjanmaru
Američki senator Bob Menendez najavio je mogućnost da SAD ponovo uvedu ekonomske sankcije, koje su ukinule kada je vlast u Mjanmaru prešla u civilne ruke. .
Mjanmarski vojni lideri "moraju odmah da oslobode demokratske vođe i povuku se iz vlade", rekao je demokrata Menendez, predsedavajući senatskog odbora za spoljne odnose.
„Ako to ne učine, SAD i druge zemlje treba da uvedu stroge ekonomske sankcije, kao i druge mere“ protiv vojske i njenih vođa, istakao je Menendez.
Bivši američki diplomata Bil Ričardson (Richardson) je naveo da bi Bajdenova administracija i druge vlade trebalo da deluju u nametanju sankcija. On je takođe doveo u pitanje sposobnost Su Ći vodi zemlju s obzirom na njenu odbranu vojnih akcija protiv Rohindži.
"Zbog neuspeha da promoviše demokratske vrednosti kao faktički lider Mjanmara, Su Ći bi trebalo da se povuče i prepuste drugim mjanmarskim demokratskim liderima da preuzmu upravljanje uz međunarodnu podršku," rekao je Ričardson.