Ekonomije država regiona i dalje se oporavljaju od globalne krize i njenih negativnih uticaja, ali je evidentno da su i pored rasta javnog duga i ostalih problema na dobrom putu konsolidacije i stabilizacije javnih finansija.
To je glavna poruka dvodnevnog samita ministara finansija, guverenera I direktor poreskih uprava regiona u Bečićima.
Rast javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod najveći je problem gotovo svih država regije, a izuzetak nije ni Srbija, čiji ministar finasija Dušan Vujović, koji kaže, međutim, da su parametri njihove ekonomije konačno pokazali znake stabilizacije.
Na to u svojim najnovijim izvještajima o rejtingu Srbije ukazuju i poznate svjetske agencije. Ključ je u štednji, ističe Vujović:
"Pritezanje kajša, međutim nije samo da vam bude muka nego je korak u pravcu izalska iz krize. Nadam se da ćemo se navići na to da izlazimo iz krize. Treba samo da poverujemo u to. To vam je kao kada skočite. Zamislite skakača u dalj. On mora da zamisli da je pesak ispred njih, ali ako skakač skače između dve zgrade bilo bi mu mnogo teže da preskoči 5 ili 6 metara. E mi skačemo između dve zgrade, jedne koja više ne postoji i druge koja je pred nama a ona je zgrada progresa, prosperiteta i približavanja Evropi. E, ako to preskočimo to će biti najvažnije", konstatuje Vujović.
Ekonomija BiH je još uvijek oporavlja od negativnih posljedica poplava koje su iscrpile i onako oslabljenu ekonomiju te zemlje. No, ministar finansija Vjekoslav Bevanda kaže da je BiH iz jedne faze pada cijele 2015. godine bilježila pozitvne pokazatelje, a taj trend nastavljen je i u ovoj godini.
Inače, prema statistici, učešće javnog duga BiH u odnosu na BDP je 41 posto.
Pored Bevande u Bečiće su došli dvoje entitetskih ministara finansija - Jelka Milićević, ministrica finansija Federacije BiH i ministar iz Republike Srpske Zoran Tegeltija, koji upozorava da je statistika varljiva kategorija:
"Po meni, statistika izgleda mnogo bolje u zemljama regije, naročito u BiH nego što su stvarni pokazatelji i stvarno stanje. Mislim da mnogo otvorenije moramo govoriti o raznim blokadama koje se dešavaju u svim našim zemljama a koje se odnose na provođenje reformi jer bez rasta BDP i strukturalnih reformi teško da ćemo mi samo uz štednju doći do željenih rezultata", smatra Tegeltija.
Za nastavak pozitivnih trendova u ekonomijama svake zemlje neophodno je nastaviti reforme i obezbijediti povoljniji ambijent za strane investicije.
No, za to, saglasan je i ministar finansija Crne Gore Raško Konjević, neophodna je jaka politička volja:
"Kada političare pitate oko ekonomije i tih pitanja bojim se da će pribjeći nekom opravdanju kada treba objasniti građanima neki ozbiljan problem u toj oblasti. Oni se uglavnom onda pozivaju na tranziciju ili na statistiku. Dakle, zavisi šta im više odgovara", komentariše Konjević.
Konjević je ukazao na podatak da Crna Gora u odnosu na ostale zemlje regiona ima najveći deficit koji raste zbog početka gradnje autoputa.
Kosovo ima najmanje razloga za brigu kada je kontrola javnog duga u pitanju. On trenutno iznosi svega 13 posto, kaže ministar Avdulah Hoti.
"Zakon je izmijenjen. Osim rasta od dva odsto putem jedne klauzule koja se odnosi na investicije imamo mogućnost da povećamo javni dug samo sa ciljem provođenja kapitalnih investicija. Tako da vjerujemo da u narednih deset godina javni dug može porasti do 10 posto, ali to je opet mnogo manje od propisanog maksimuma koji iznosi 40 posto", navodi Hoti.
Samit o fiansijskoj stabilnosti regiona u promijenjenim globalnim okolnostima traje dva dana, a osim ministara finansija zemalja regiona na njemu će govoriti i guverneri i direktori poreskih uprava iz regije.