Ministarka Obradović: Ne prihvatam priče da je birački spisak u Srbiji loš

Birački spisak sređeniji je nego ikada i jedna je od najažurnijih baza podataka u Srbiji, izjavila je Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ona je u intervjuu za RSE govorila i o najavljenom dijalogu vlasti i opozicije, izmenama zakona o informacijama od javnog značaja, kao i o broju glasača pred izbore koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za iduću godinu.

Obradović: Kada mi konkretno neko bude doneo ime i prezime koje je pogrešno evidentirano u biračkom spisku, tog trena možemo da pričamo da birački spisak nije ažuran. Dotle te priče da je birački spisak loš, da nije ažuriran, zaista ne mogu da prihvatim. Uspostavili smo mehanizme koji doprinose tačnosti podataka i veliki broj ljudi kontinuirano radi na biračkom spisku kroz sve raspoložive službene evidencije.

Ministarka Obradović: Birački spisak sređeniji nego ikada

Pozivi za glasanje umrlima

RSE: Hoće li birački spisak biti idealno verodostojan pred izbore u Srbiji 2022. godine?

Obradović: Građani treba da budu sigurni da se jedinstveni birački spisak svakodnevno ažurira, pre svega na osnovu evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova. Podaci se redovno uređuju na osnovu promena prebivališta, boravišta, informacija iz matične knjige umrlih, promena prezimena, dakle iz matične knjige venčanih, i tome slično...

Ali ono što jeste problematično kada pričamo o ovoj temi je što se i dalje tokom izbornog procesa pominje da su ljudi dobijali pozive za glasanje iako više nisu živi. Moram reći da je takve stvari vrlo teško iskorigovati jer mi ne možemo svojevoljno da vršimo te izmene, moramo službeno da dobijemo od MUP-a, iz evidencije o umrlima, i da na osnovu toga izvršimo promenu.

Često se dešava da mnogi ljudi koji žive u dijaspori to zaista službeno ne prijavljuju. Znate, osobe umru u inostranstvu i nema nikoga ko bi zvaničnim putem javio da se taj čovek više ne bi nalazio na spisku. Ja bih volela da, kada se to dogodi, takvi slučajevi obavezno budu prijavljeni kako bismo mogli da izvršimo izmene. Mislim da je sa tim pozivima onima koji su preminuli da glasaju najmanji problem sa državom, već da je do porodica, odnosno do onih koji zaista i treba da obave taj proces.

Drugo, ako taj građanin nije bio na Penzionom i Zdravstvenom fondu, znači da ga nema ni u jednoj evidenciji i to stvara problem. Ima slučajeva da nama nije prijavljeno, čovek je otišao šezdesetih iz Srbije, sada bi imao 120 godina, verovatno više nije među živima, ali mi nemamo taj podatak. I onda se kaže, e, njega su pozvali, a on je umro. I onda mi moramo da otkrivamo zašto je pozvan. Izgleda da država do sada nije najbolje iskomunicirala na temu ažuriranja biračkog spiska. Ja ću se time ozbiljno baviti, posebno imajući u vidu da nas 2022. očekuje novi izborni proces.

RSE: Da li se Albanci sa Kosova nalaze u biračkom spisku za izbore u Srbiji?

Obradović: Ustav Republike Srbije i ostali važeći propisi iz oblasti biračkog spiska propisuju da u birački spisak može biti upisano lice koje je državljanin Srbije, koje je punoletno i koje ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Ako nešto od ova tri uslova neki Albanac sa Kosova nema, on neće biti u biračkom spisku. Ako je ispunio sve ove tačke, biće u biračkom spisku.

Priča koja se u javnosti oko toga nepravedno širi nije tačna. Pitanje koje ste postavili verovatno se odnosi na pasivizaciju u biračkom spisku. Ona je nastala zato što ta lica zaista nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i to je utvrđeno terenskom proverom. Pomenuta tri uslova su osnov da neko bude u biračkom spisku. Ako nešto od toga nema, nije u biračkom spisku ili mu je pasivizirano biračko pravo.

Slučaj 50 Albanaca

RSE: Šta u praksi znači da je nekome pasivizirano biračko pravo?

Obradović: Niste izbrisani, nalazite se u spisku, ali nemate pravo da glasate jer nemate jedan od tri neophodna uslova. U slučaju Albanaca kojima je pasivizirano biračko pravo, radi se o tome da njihovo prebivalište nije utvrđeno na adresi koju su prijavili, a MUP ima pravo da proveri da li ta lica zaista tamo žive.

U jednom malom stambenom objektu od tridesetak kvadrata evidentirano je, recimo, 50 Albanaca. Mi smo otišli na teren i utvrdili da je fizički nemoguće da sva ta lica tu žive, a takođe smo utvrdili da se oni godinama ne nalaze na toj adresi. Ako se nalaze u inostranstvu, imaju pravo da se prijave u našim konzularnim diplomatskim predstavništvima. Takođe, mogu tamo i da glasaju.

RSE: Kako to da Srbija ima nešto manje od sedam miliona stanovnika, a da je Republička izborna komisija u junu objavila da nešto manje od 6,6 miliona ima pravo glasa?

Obradović: Odgovor je jednostavan, a to je da se broj upisanih građana u birački spisak ne može porediti sa brojem stanovnika iz popisa. Može da bude neka orijentacija ali nikako direktna uporedba.

Republička izborna komisija kaže da 6,6 miliona ima pravo da glasa u Srbiji. Da li se svi ti ljudi nalaze u Srbiji, ja to zaista ne znam. Značajan broj državljana Srbije sa pravom glasa živi u inostranstvu. Radi se o oko 1,7 miliona ljudi koji žive u inostranstvu i imaju pravo glasa. To se ne može uvezati sa ovih nešto manje od sedam miliona iz popisa. U Srbiji 6,6 miliona ima pravo glasa, 1,7 miliona od tog broja živi u inostranstvu. A zašto se ljudi u inostranstvu ne odazivaju na glasanje, to je već pitanje za nekog drugog.

Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku propisano je da za svake izbore naši građani sa boravištem van Srbije mogu da se prijave za glasanje u inostranstvu, uz uslov da su upisani u birački spisak po mestu prebivališta u zemlji. A broj prijavljenih građana za glasanje u inostranstvu je promenljiv i zavisi isključivo od volje birača. Tako da poređenje broja upisanih birača i stanovnika vrlo lako može da zbuni javnost.

Takođe, popis stanovništva predstavlja faktički broj građana, radi se po principu dobrovoljnosti anketiranja stanovnika koji su dostupni da daju podatke u trenutku popisa. Uz to, treba imati u vidu da se u poslednjem popisu jedan broj građana, koji nije tako mali, nije odazvao. Ne možemo biti sigurni da je zaista taj broj iz popisa realan broj građana na terenu.

’Kukanje’ opozicije bez osnova

RSE: Bili ste poslanica Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije od 2012. godine do prošlog oktobra i dolaska na ministarsko mesto. Kako Vam se danas čini Skupština Srbije u kojoj praktično nema opozicije?

Obradović: To Vama možda tako zvuči. Što se mene tiče, zaista ima opozicije u parlamentu. One ulične opozicije, koja je trenutno glasnija u medijima od one iz parlamenta, kao što su Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, oni su se sami ispisali iz Narodne Skupštine. Oni su se sami ispisali iz glava birača, izgleda, jer nisu hteli da učestvuju u izbornom procesu, i to je sada njihov problem.

Ali ja ne vidim da ovaj parlament nije legitiman, ja ne vidim da ovo nisu glasovi birača u Srbiji. To što neko želi na ulici da ima parlament, postoji neki takozvani slobodni parlament... Tu se nalaze neki intelektualci koji tako sebe nazivaju, ali znate, kada ste intelektualac onda morate da poštujete instituciju, da budete njen deo i da se kroz nju borite za vaša prava.

'Što se mene tiče, zaista ima opozicije u parlamentu. One ulične opozicije, koja je trenutno glasnija u medijima od one iz parlamenta, kao što su Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, oni su se sami ispisali iz Narodne Skupštine', kaže ministarka Marija Obradović.

RSE: Stav opozicije je da ne postoje fer i zakonski izborni uslovi za sve.

Obradović: Vidim. Baš su ih međunarodna zajednica i Evropska unija podržale u tome. Ne vidim da se, osim Tanje Fajon (evroparlamentarka, posrednica u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji, prim.red.), digao ceo Evropski parlament u meri u kojoj je to zabrinjavajuće za nas. Zahtev za dijalogom postoji, upućen je ka Narodnoj Skupštini i predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister (David McAllister) je u stalnom u kontaktu sa predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem.

• Šta je 'greh' evroparlamentarke Tanje Fajon u Srbiji?

Mislim da će to ići svojim putem. E, sad, što stalno kukaju da su nezadovoljni, to je njihov problem. Ali mislim da su oni svesni istraživanja javnog mnjenja i da zaista nemaju veliki broj birača.

RSE: Zbog čega bi se onda sada desio taj dijalog? Da li ste lično za te razgovore?

Obradović: Ako institucije, poput parlamenta, odluče da treba voditi dijalog, onda treba voditi dijalog. Ja se, kao neko ko je u izvršnoj vlasti, mnogo o tome ne pitam. Ali, ako moji stranački organi iz Srpske napredne stranke odluče da sam ja neko ko treba da sedi sa druge strane tih nezadovoljnih ljudi u dijalogu, ja sam za to. I tu nema nikakvih problema.

Učešće Albanaca u državnim organima

RSE: Lokalna samouprava u višenacionalnim sredinama, kao što su Preševo, Bujanovac, Medveđa, često traži veće učešće Albanaca u državnim organima, kao što su policija, pravosuđe i druge službe u republičkoj ingerenciji. Da li država uvažava njihove zahteve?

Obradović: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne zapošljava u tim sektorima. Ne možemo ni da utičemo da se to teritorijalno definiše, pa je to pitanje za svaki državni organ pojedinačno. Pokušavamo da nikome ne budu ugrožena prava, ali je jako teško jer su u Preševu i Bujanovcu Srbi totalno zanemareni. Njih nema ni u lokalnoj samoupravi.

RSE: Upravo jug Srbije, Pčinjski i Jablanički okrug u kojima su ove tri opštine, važi za najsiromašniji deo Srbije iz kog odlazi veliki broj stanovnika. Kakav je plan za njih jer nezaposlenost je ono što ih primorava da egzistenciju potraže u inostranstvu?

Obradović: Zaista lično, ne samo kao ministar nego i kao građanin ove zemlje, osećam nepravdu prema tom delu Srbije. Posebno sada kao ministar vidim da tamo moramo mnogo više da ulažemo. Pre nekih petnaestak dana bila sam u Medveđi, prisustvovala sam potpisivanju ugovora između Medveđe, Lebana i Bojnika, kako bi oni ujedinili resurse i kapacitete da mogu lakše da privuku investicije i povećaju zapošljavanje. Moramo da pomognemo i razvoj turizma u tim sredinama, oni imaju lepe banjske pozicije koje možemo da unapredimo.

Vrlo je važno da pomognemo mladim ženama, posebno oko nataliteta, zapošljavanja, novim porodicama, posebno preduzetnicama. Uskoro ćemo u javnost izaći sa planom šta je to što možemo da učinimo. Sada imamo i raspisan budžetski fond za pomoć lokalnim samoupravama u vrednosti od 460 miliona dinara, oko 3,9 miliona evra. Ugroženim sredinama pokušaćemo da pomognemo kroz različite projekte. Značajno je unaprediti infrastukturu i srodne oblasti koje bi pomogle da ljudi ostanu u tim sredinama jer vide da se tamo ulaže.

'Pokušavamo da nikome ne budu ugrožena prava, ali je jako teško jer su u Preševu i Bujanovcu Srbi totalno zanemareni. Njih nema ni u lokalnoj samoupravi', kaže ministarka Marija Obradović. (na fotografiji ulaz u zgradu opština Bujanovac, Preševo i Medveđa)

Promena kazni u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama

RSE: Da li je radna grupa Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave počela izradu nacrta izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?

Obradović: Od sredine januara intenzivno radimo na promenama tog zakona, kao i Zakona o zaštitniku građana, koje su naša obaveza u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U planu Vlade je da to bude završeno u septembru ali ja bih volela da bude malo ambicioznije. Radimo punom parom i verujem da će oba zakona biti usvojena u junu. Znam da je to dosta ambiciozan plan ali ja bih se obavezala na jun. Imamo mnogo posla u normativnoj sferi i reformi javne uprave, pa vremena za čekanje nema.

RSE: Da li će Ministarstvo prihvatiti predlog institucije Poverenika da mu se daju veća ovlašćenja, ili možda sva, da izriče novčane kazne, vrši inspekcijski nadzor i izdaje prekršajne naloge?

Obradović: U radnoj grupi su stručnjaci ali i, po prvi put, sam poverenik Milan Marinović. On otvoreno iznosi svoje predloge i za sada nisam primetila da nije zadovoljan radom ili da se njegov glas ne čuje dovoljno. Verujem da će se u dobroj meri ti predlozi naći u konačnom tekstu zakona.

Radna grupa radiće na promeni kaznenih odredbi. Opseg kazni trebalo bi da se poveća sa sadašnjih od pet do pedeset hiljada dinara, od 42 do 420 evra, na opseg od deset do sto hiljada dinara, od 85 do 850 evra. Kažnjavanje je jedna strana priče ali veoma je bitno podizanje nivoa informisanosti o radu javnog sektora. Reforma informatora o radu jedna je od tačaka koja mora da bude mnogo transparentnija.

Mi se maksimalno oslanjamo na radnu grupu ali ne treba zaboraviti da predlog stiže u parlament i da poslanici treba da kažu svoj stav. Takođe imamo i javnu raspravu, prikupljanje komentara, gde takođe mogu da stignu neki važni predlozi.

RSE: Kako obavezati organe vlasti da građanima po zahtevu dostavljaju informacije koje se najčešće tiču pitanja kako se troši njihov novac iz budžeta?

Obradović: Informator o radu svih organa koji su u obavezi da ih objavljuju je ključan. Iako se možda čini da je to samo papir, suština izmena je reforma tog informatora, kako bi u njemu mogli da pronađete informacije koje suštinski opisuju njihov rad. To je mehanizam koji može da pruži kvalitetan uvid u funkcionisanje određenog organa i mislim da na tome treba da insistiramo jer tako je u gotovo svim zemljama Evrope. To ne znači da će institucije biti zatvorene za sva ostala pitanja, tako da moramo intenzivnije da radimo i na dostavljanju detaljnijih informacija koje se možda ne nađu u informatoru.

Priča i o povereniku i ombudsmanu je zapravo priča o zrelosti našeg društva. Treba insistirati na tome da mehanizmi koji postoje moraju da budu poštovani.