Srbija želi da omogući da kroz njenu teritoriju prolazi gas iz različitih država, a ne samo iz Rusije, kao i da se interkonektorima poveže sa svim susednim državama u regionu, ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.

Mihajlović, koja je resor ministarstva energetike preuzela krajem oktobra, uverena je da će Srbija uspeti da se uskladi sa regulativama Evropske unije (EU) da će sprovesti devirsifikaciju gasa koje će omogućiti konkurenciju te da će transformisati javna preduzeća iz oblasti energetike koja trenutno posluju na teret države i uz gubitke.

Intervju: Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović

RSE: Srbija se uglavnom oslanja, odnosno ne uglavnom - praktično se oslanja na ruski gas. Svega oko 13 odsto podmiruje iz sopstvene proizvodnje. Šta ćete uraditi po pitanju diversifikacije?

Mihajlović: Ono što je za sada dobra vest, bez obzira kako se na raznim mestima komentarisala, dobro je za Srbiju da ima dva puta i da je diversifikovala svoje puteve bez obzira što na tim putevima nalazi, u pravu ste, samo jedan snabdevač. Dakle, u pitanju je ruski gas.

Ali je dobro da imamo dva puta, budući da je stalno ili često problem tranzita puta gasa preko Ukrajine i on će se nastaviti, sigurno će ga biti. Ali ono što je jako važno jeste da pokušamo da diverzifikujemo i snabdevača, jer to daje mogućnost da cena gasa pre svega za stanovništvo bude niža nego što je danas i za privredu. Podsetiću samo da je cena prirodnog gasa za privredu najviša u Evropi u Srbiji.

Ja se nadam da ćemo mi prvo da počnemo, raspisujemo tender krajem januara za interkonekciju između Niša i Dimitrovgrada, to je gasovod koji ide Niš – Dimitrovgrad - Sofija. Sa druge strane, tu je mogućnost da kroz taj gasovod upravo dolazi i neki drugi gas, kako gas vezan za Azerbejdžan, tako i jedan potpuno novi gasovod o kojem se priča već nekoliko godina, koji ima potpunu podršku i Evropske unije, i Sjedinjenih Američkih Država - to je takozvani Istočnomediteranski gasovod koji dolazi iz Izraela. Dakle, Izrael, Kipar, Krit, Peloponez, Atina, Solun i na kraju Sofija - odnosno Niš.

Od tog Niša koji treba da bude centar kad govorimo o gasu, može se takođe praviti gasovod ka Prištini, ka Crnoj Gori, kao što se od Vranja može praviti ka (Severnoj) Makedoniji. Dakle, to je ono što stoji negde ispred nas i nema razloga da se mi ne priključimo takvom jednom gasovodu.

RSE: Koja je Vaša projekcija, kada bi to moglo da bude?

Mihajlović: Mislim da je svima jasno, najveći ratovi vode se upravo oko tih gasnih ruta i bilo je potrebno puno godina da se uopšte dođe u situaciju da svi ministri i svi državnici iz ovog regiona, govorimo od Izraela pa na dalje, sednu i dogovore i potpišu sporazume. Te godine su prošle. Negde bi se moglo očekivati da za nekoliko godina počne da se gradi takav jedan gasovod.

Potrebno je vreme, vreme između tri i po i četiri godine. Ako pričamo o istočnomediteranskom gasu, nekih osam godina je sigurno potrebno, ali što se tiče azerbejdžanskog gasa i TAP (Transjadranski) gasovoda - tu su stvari mnogo bliže, možemo ih koristiti čim završimo naš interkonektor.

RSE: Vratili ste se posle šest godina u ovo Ministarstvo rudarstva i energetike. Kakvu ste situaciju zatekli kad ste došli?

Mihajlović: Danas posle dva i po meseca mogu slobodno da kažem - propustili smo mnogo šansi u oblasti energetike i rudarstva prethodnih šest godina. Te šanse su dovele do toga da imamo gotovo nekontrolisano trošenje novca u javnim preduzećima, da ona nisu reformisana, da nedovoljno koristimo potencijale u rudarstvu za koje mislim inače da je naša velika, ogromna šansa. Malo se priča o tome, ali to jeste tako. Da ne govorimo o tom kretanju u korak sa zaštitom životne sredine, ekologijom, sa čistijim izvorima energije koje mi smo već trebali da radimo odavno. I da, naravno, budemo stvarno lider u energetici, kao što smo, recimo, u transportu. Dakle, ne da smo zakasnili, nego sada treba da trčimo da bismo neke stvari uradili u ovoj oblasti.

Pitanje odgovornosti direktora javnih preduzeća

RSE: Ima mnogo javnih preduzeća iz oblasti energetike koja su ili u minusu posluju uz velika zaduživanja na štetu države. Kako mislite da rešite taj problem i u kom vremenskom periodu?

Mihajlović: To mora brzo da se radi. Nije slučajno što smo mi počeli, praktično, sa radom sa javnim preduzećima. Mi ovde imamo najznačajnija javna preduzeća. Govorim i o Elektroprivredi Srbije, o Srbijagasu, Trasnafti, Naftnoj industriji Srbije, posebno eksploataciji uglja.

Tu su preduzeća koja danas praktično zapošljavaju direktno najmanje 65 hiljada ljudi, a da ne govorimo indirektno, kroz sva druga preduzeća. To je prva stvar. Druga stvar, sva ona, iako malo prikazuju dobit, ozbiljno je pitanje kakva je ta dobit i je li uopšte dobit, budući da država svakog trenutka kad god je to potrebno uskoči sa novcem i sa svim što je potrebno da bi ona mogla da funkcionišu.

Ja često kažem - najlepše je danas u Srbiji biti direktor javnog preduzeća, državnog preduzeća jer ni za šta niste odgovorni, sve vam radi država. Ali ta preduzeća moraju da donesu upravo ono što ja hoću sve vreme - profit. Dakle, moraju da donesu bolji kvalitet energije. Nije više pitanje za Srbiju ima li gasa, ima li struje, ima li naftnih derivata i tako dalje. To nije pitanje, to imamo i imaćemo, nego je pitanje kog je to kvaliteta.

Ono što mi mislimo, jeste da ona prvo moraju da se organizaciono urede i to smo uradili tako što smo doneli odluke na Vladi vezano i za Srbijagas i za Elektroprivredu Srbije, da tačno znamo ko šta radi. Šta rade rudnici, šta radi proizvodnja i termoelektrane, šta posebno rade distributivna preduzeća kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije.

Izdvojili smo, razdelili smo delatnosti tih preduzeća. To isto radimo i u Srbijagasu, delimo Srbijagas od transporta gasa i od distribucije gasa. Nakon toga znamo pre svega i prihode i troškove. To je prva stvar. Imamo pregledno poslovanje. Nakon toga, šta su stvarno prioriteti u radu tih preduzeća. Šta je stvarno projekat koji je od važnosti i od značaja i u oblasti gasifikacije i u, recimo, oblasti ulaganja u nove hidroelektrane ili u distributivni sistem. Vreme za koje to mora da se uradi... Drugo, ta preduzeća moraju da posluju u skladu sa, prvo zakonom našim. Još uvek ne posluju iako taj zakon postoji od 2014. godine.

RSE: I između ostalog i da se uskladi samim tim sa EU...

Mihajlović: Sa direktivama Evropske unije i sa svim onim što je nekako normalna stvar. To nije sada pitanje da li mi to hoćemo ili nećemo. Mi ne možemo da radimo van granica ove zemlje ukoliko to ne budemo uradili.

Restrukturiranje Srbijagasa

RSE: Kažete da se krenulo sa restrukturiranjem Srbijagasa, da postoji odvojeno preduzeće za transport - “Transportgas”. Međutim, i sami ste više puta rekli da je Stevan Dukić, direktor tog preduzeća vrlo blizak Dušanu Bajatoviću, direktoru Srbijagasa i da zapravo i ne postoji neko poslovanje koje je razdvojeno, iako bi to moralo da bude. Kako u praksi rešiti taj problem?

Mihajlović: Mi pričamo o reformisanju Srbijagasa i EPS-a od 2014. godine. I oni na papiru, baš kao što ste rekli, imaju i transport gasa i distribuciju gasa. Kao što je EPS imao na papiru, na neki način distribuciju, odnosno operatera distributivnog sistema. Ali ovo je sada potpuno razdvajanje. Dakle, ovo su sada posebna preduzeća. Odluka Vlade je u tom smislu doneta. Ministarstvo je to koje će zajedno sa tim preduzećima sprovesti te poslove.

To znači da će se podeliti imovina, utvrdiće se jasno kapital i ta preduzeća će imati svoje skupštine, imenovane od strane pre svega Ministarstva privrede, odnosno Vlade Srbije, a ne kao što je do sada bilo da, recimo, direktor Srbijagasa imenuje sebi direktora Transportgasa, direktora Distribucijegasa i tu više posla pravog, preglednog nema. A na kraju suštinski trpe građani, mi svi trpimo zato što gasni sektor zaista može da donese ogroman profit.

Proveravala sam, ne postoji ni jedna zemlja na svetu koja ima gasno preduzeće, bilo da je ono državno, bilo da je delom državno, delom privatno, koje posluje sa gubicima i sa tako niskom efikasnošću kao što je to Srbijagas.

RSE: Srbijagasu je samo u 2019. godini oprošteno 1,2 milijarde evra duga. Koliko zapravo Vlada ima upliva u odluke i u način zaduživanja Srbijagasa i koliko ćete vi sada biti u mogućnosti da to malo bolje kontrolišete?

Mihajlović: Ne malo bolje, to mora da izgleda potpuno drugačije. Ja nisam slučajno rekla da je direktorima javnih preduzeća i to tako velikih, predivno danas da budu direktori zato što nemaju odgovornost ni za jednu jedinu svoju odluku. Nije to samo pitanje 1,2 milijarde evra, to je pitanje da je država svaki put, pa na kraju krajeva i u poslednjih mesec ili dva dodavala novac praktično Srbijagasu kako bi on završio zaista za nas važnu investiciju, koja se zove Balkanski tok. I vi sada više u toj situaciji, kada ste došli do neke linije, ne možete da kažete: ‘Ne može da se završi i nećemo da damo novac da se završi’.

Vrlo dobro znate da je ozbiljno pitanje preglednosti potrošnje tog novca ili uopšte potrebe za tim novcem. Dakle, te se stvari menjaju onog trenutka kada ta preduzeća budu imala prihodnu i rashodnu stranu i vi više ne možete da govorite ‘Znate treba mi novac’, a ne objasnite zašta vam treba novac. Razlog te 1,2 milijarde i još, mnogo je više od toga, jeste kada vi vidite rezultate. Vi nemate gasifikovanu Srbiju.

O gasifikaciji Srbije se priča 20 godina. Prethodnih deset godina to je navodno bio najvažniji cilj. Ništa se nije desilo na teritoriji centralne Srbije ili južne Srbije. Da ne govorim o nekim drugim projektima koje je gasna privreda mogla da radi. Mi se nismo još povezali sa regionom, a moramo da napravimo interkonektore sa regionom. Sa druge strane, novca nema. Taj novac je negde otišao u tom prethodnom periodu. Tu će se stvari ozbiljno promeniti. Ja zaista i dalje smatram da i ta upravljačka struktura mora da bude potpuno drugačija.

Alternative ruskom gasu

RSE: Srbija se 1. januara 2021. priključila gasovodu Turski tok za koji je, između ostalog, i Energetska zajednica dala zeleno svetlo Srbiji ali pod uslovom da se obezbedi mogućnost konkurencije. Da li će kroz taj novi gasovod, i kada, ići još neki gas osim ruskog?

Mihajlović: Za početak, mi moramo u potpunosti da obezbedimo taj gasovod u smislu da ga skroz završimo, sa kompresorskim stanicama, da bi taj pritisak gasa bio takav da omogući da dođe gde god je to potrebno, jer kada pritisak nije pravilan, ne može stići gde je to potrebno. Očekujem da to bude u ovoj godini. Isto tako očekujem da se sa Agencijom za energetiku radi na tome da se naprave prostori da kroz taj gasovod može doći i drugi gas.

Paralelno sa tim, ponavljam još jednom, za nas je mogućnost da dođe drugi snabdevač gasa i interkonekcija koju počinjemo da radimo niz Dimitrovgrad, koja će biti gotova za godinu dana. Dakle, ako sada u januaru imamo raspisan javni poziv, mi očekujemo početak radova najkasnije u avgustu. Znači, godinu dana pre 2022. godine Srbija ima još jedan interkonektor koji daje mogućnost da gas dođe i sa neke druge strane, da to nije ruski gas.

RSE: Energetska zajednica je rekla da je praktično u zastoju pregovora sa Srbijom od aprila 2019. godine. Da li ste Vi sa njima imali kontakt otkad ste ponovo stupili na mesto ministra energetike?

Mihajlović: Ono što je dobro za Srbiju, to je da je 2021. godina godina kad Srbija predsedava Energetskom zajednicom.

Vi ste tu u pravu – Srbija, pre svega, nije uradila ništa po pitanju razdela svojih delatnosti upravo u Srbijagasu. Međutim, mi smo u decembru mnogo radili i neke stvari smo zaista pripremili. Ono na što smo se kao zemlja i ranije obavezali, a i sada ponovili, jeste upravo da ćemo mi te stvari završiti, jer je to dobro za Srbiju.

RSE: Koliko trenutno teče gasa kroz novi, Turski tok u Srbiji i koliko je prošlo za ove dve nedelje otkada je otvoren?

Mihajlović: To moramo proveriti. Mislim da je ukupno 80 miliona proteklo, oko osam miliona dnevno. Mislim da će to svakako da se povećava, onako kako je negde napravljeno određenim dogovorima.

RSE: Spominjali ste interkonektor Srbija-Bugarska. Koji će sve gas tuda prolaziti i ko će učestvovati u izgradnji?

Mihajlović: Sve su javni pozivi. Mi smo puno radili sa delegacijom Evropske unije i kroz IPA projekte. Dakle, taj gasovod je dugačak oko sto kilometara, taj gasovod će nas koštati oko 85 miliona evra.

U početku prve nedelje januara raspisan je javni poziv za tu kompaniju koja će vršiti nadzor nad izgradnjom. Očekujem da između 20. i 25. januara bude raspisan javni poziv, tender za izvođača. Par meseci je sigurno potrebno po svim uslovima da se to sprovede i da negde avgust, septembar, počnemo radove. Važno je da 25 milijardi metara kubnih može da prođe tim gasovodom, tim interkonektorom, a sigurno je i da azerbejdžanski gas može proći tuda, to je već negde pripremljeno.

Politički uticaj na energetiku

RSE: Koliko, zapravo politika ima uticaja na energetiku kada je reč o Srbiji?

Mihajlović: Mislim da je kod svih zemalja ista stvar, kod svih zemalja je pitanje energetike u stvari pitanje politike i to ne može jedno bez drugog. Uopšte čak nije bitno ni da li je zemlja razvijena ili nije, da li je više tranzitna ili nije, da li zavisi samo od jednog snabdevača ili ne. Nemoguće je pričati o energetici a da ne postoji, pre svega, ta politička pozadina cele priče.

Što se Srbije tiče, ja stvarno mislim da Srbija kao i u transportu treba da bude tranzitna ruta. Naša pozicija je takva da niti smo veliki niti smo bogati, ali ono što jesmo, imamo puno granica koje nas okružuju i to treba da iskoristimo. Dakle, mi moramo da radimo interkonektore sa regionom, da dozvolimo da se ovde otvori tržište prirodnog gasa. To otvaranje tržišta prirodnog gasa znači da, pored trgovaca koji će dolaziti, možemo da imamo i druge dobavljače, a takođe na dalje znači nižu cenu gasa za krajnjeg potrošača.

RSE: Kakva su u tom smislu očekivanja Sjedinjenih Američkih Država? SAD nude svoj tečni gas. Da li ima u tom pravcu planova?

Mihajlović: Ja mislim da mi treba da dozvolimo sve ponuđače gasa koji mogu ovde da se pojave. Kako prirodnog, tako LNG gasa (tečni gas, prim.red). Mi smo zemlja koja se opredelila da itekako ulaže u svoju gasnu politiku. Pored gasovoda koji smo pomenuli, Srbija je zemlja koja treba da se gasifikuje, znači treba joj gas.

Drugo, Srbija je zemlja koja hoće da gradi gasne elektrane. Nama je gas suštinski potreban i plus smo tranzitna država. Ja sam za to da se napravi prostor za sve - i za LNG koji će dolaziti brodovima, dakle, američki ali isto tako i za dodatne neke snabdevače gasa koji mogu ovde da se pojave.

Mislim da je baza toga i priprema i zakonska procedura i otvaranje tržišta. Dakle, ne zatvaranje koje nam se dešavalo prethodnih godina, da izuzimamo, praktično da neko treći može da prođe našim gasovodom i tako dalje. To su stvari koje moraju da se menjaju i koje će se zakonskim procedurama sada koje mi menjamo, omogućiti.

RSE: Imate ambiciozne planove, ali i sami ste rekli da su ispreplitani i različiti ineresi i uticaji. Na koji način ćete se Vi boriti sa izazovima da sprovedete bar deo onoga što ste planirali i kako biste eventualno postupili u slučaju da shvatite da dosta toga zapravo ne možete?

Mihajlović: Ja mislim da je želja Vlade Srbije, kad pričamo, recimo, o zelenoj energetici i o klimatsko neutralnoj ekonomiji, ta želja je želja svih nas. Da li je to želja možda nekog dela koji će reći moramo to da uradimo, jer je to obaveza koja nam se nameće, ili je iskrena želja, manje je važno, važno da jeste želja i da je to Vlada Srbije stavila kao jedan od svojih strateških ciljeva.

Ja stvarno verujem u to. Ovo radim zato što verujem da to možemo da uradimo.