Vodeći političari, oficiri i diplomate iz celog sveta okupiće se u petak, 17. februara, u Minhenu da analiziraju evropski bezbednosni pejzaž koji je transformisan ruskom invazijom na Ukrajinu.
Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i potpredsednica SAD Kamala Haris su među mnogim visokim zvaničnicima koji prisustvuju Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, velikom godišnjem globalnom skupu fokusiranom na odbranu i diplomatiju.
Očekuje se da će se i visoki ukrajinski zvaničnici obratiti na konferenciji, koja počinje u petak i traje do nedelje u luksuznom hotelu Baierišer Hof u gradu na jugu Nemačke.
Prošlogodišnja konferencija održana je samo nekoliko dana pre početka rata. Dok su se ruske trupe gomilale na granicama Ukrajine, zapadni lideri u Minhenu pozvali su predsednika Vladimira Putina da ne pokreće invaziju i upozorili ga na strašne posledice ako to učini.
- Harris i Stoltenberg podvukli stav o jedinstvenom pristupu NATO-a
- Blinken kaže da Rusija sprema ‘izgovor’ za napad na Ukrajinu
Ove godine lideri će se suočiti sa dubokim posledicama Putinove odluke da ignoriše njihove molbe i pokrene najrazorniji oružani sukob u Evropi od Drugog svetskog rata u kome je poginulo na hiljade ljudi, a milioni primorani da pobegnu.
"Ako Putin pobedi u Ukrajini, poruka njemu i drugim autoritarnim režimima je da je sila nagrađena“, rekao je ove nedelje generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"To bi svet učinilo opasnijim i sve nas ranjivijim", rekao je Stoltenberg, govoreći uoči sastanka ministara odbrane alijanse, koji su obećali da će povećati vojne zalihe Kijeva iako su priznali da su njihove sopstvene zalihe municije iscrpljene ratom.
Pročitajte i ovo: Stoltenberg: NATO mora da se pripremi na dugu konfrontaciju sa RusijomRat će ponovo pokrenuti dugotrajne debate u Minhenu o pitanjima kao što su u kojoj meri Evropa treba da izgradi sopstvene vojne kapacitete, koliko treba da se osloni na Sjedinjene Države za svoju bezbednost i koliko vlade treba da troše na odbranu.
Učesnici će takođe razgovarati o dalekosežnim globalnim uticajima rata, od snabdevanja energijom do cena hrane.
Moskva nije pozvana
Minhenska konferencija je ponekad služila kao barometar odnosa između Rusije i Zapada, posebno 2007. godine kada je Putin napao Sjedinjene Države u govoru koji se danas smatra predzkazanjem daleko oštrijeg stava prema liberalnim demokratijama.
Ove godine će ruski lideri biti vidljivo odsutni.
Predsedavajući konferencije Kristof Hojzgen, nemački diplomata veteran, rekao je da organizatori nisu pozvali nijednog ruskog zvaničnika jer je Putin "raskinuo sa civilizacijom".
Nasuprot tome, na konferenciji se očekuje američka delegacija u rekordnom broju, uključujući Kamalu Haris, državnog sekretara Antonija Blinkena i trećinu članova američkog Senata.
"Očekujemo signal jedinstva od transatlantske zajednice", rekao je Hojzgen novinarima ove nedelje.
Na konferenciji će takođe biti naglašeno grubo buđenje zapadnih lidera, tačnije da je rat jasno pokazao da veliki deo ostatka sveta ne misli isto kao oni.
Napori da se afrički, azijski i latinoamerički lideri nateraju da izoluju Moskvu često su propadali, zbog ruskog diplomatskog i ekonomskog uticaja - te besa na globalnom jugu zato što je Zapad pokazao daleko manje interesovanje za tamošnje sukobe i nepravdu.
Na konferenciji će biti reči i o drugim važnim međunarodnim pitanjima, posebno odnosima između Zapada i Kine.
Očekuje se da će prisustvovati šef kineske diplomatije Vang Ji, a Blinken razmišlja da se sastane sa njim tamo, u prvom direktnom razgovoru nakon što su Sjedinjene Države oborile, kako su navele, kineski špijunski balon i druge leteće objekte.
Pročitajte i ovo: Bajden: Neću se izvinjavati zbog obaranja kineskog balona, ali ne želimo hladni rat