Šestoro migranata koji od nedelje štrajkuju glađu na mađarsko-srpskoj granici primljeno je u gradsku bolnici u Subotici. Na protest su se odlučili zbog stroge kontrole mađarske granice.
Jedan od njih se, nakon ukazane lekarske pomoći, vratio na granicu kako bi nastavio protest. Rekao nam je da je zbog vrućine imao problema sa srcem, ali da je sada dobro.
Isljamudi Esapi iz Avganistana navodi da je situacija zaista teška.
"Svi se osećamo veoma slabo, jer niko od nas već četiri dana ništa nije jeo. Ovde je trenutno 115 ljudi i svi su veoma, veoma iscrpljeni", kaže Isljamudi.
Na pitanje dokle će ostati na granici i dokle će odbijati hranu, kaže da to zavisi od drugih.
"Sve dok ne dobijemo odgovor mi ćemo ostati ovde", napominje Isljamudi, navodeći da je glavno pitanje migranata zašto je Mađarska zatvorila granicu za njih.
"Mi želimo da u tu zemlju uđemo legalno", poručuje naš sagovornik. On ne krije svoje razočarenje i pita nas koja bi druga zemlja mogla da im pruži azil, a da ne moraju prelaziti mađarsku granicu.
Izbeglički centar u Subotici, 28. jul 2016.
Kako navodi mađarska nacionalna TV M1, pojedine izbeglice su kao razlog svoje odluke da krenu baš u Nemačku navele izjave svojih "vodiča", to jest krijumčara, kojima su platili više hiljada evra za tu uslugu i koji su ih uveravali da će ih Nemačka svakako primiti i da nemaju razloga za brigu.
Jedan od migranata koji štrajkuju glađu, bivši novinar iz Avganistana Ruhul, takođe nam kaže da su gotovo svi zbog protesta u fizički veoma lošem stanju, ali da se psihički dobro drže.
"Ponekad osećamo glad, i veoma smo icrpljeni u umorni, ali samo fizički. Naša poruka je i dalje ista - želimo da nas čujete i vidite i dozvolite nam da se kao ljudi slobodno krećemo", kaže Ruhul.
Mađarske vlasti su već više puta potvrdile da neće odustati od svog prinicpa da primaju samo 15 izbeglica dnevno, sa urednim papirima.
Mađarsko-srpsku granicu inače nadziru helikopteri, i brojne vojno policijske patrole. Nedavno je mađarskim pograničnim snagama pristigla u pomoć i grupa graničara iz Austrije.
Đerđ Bokondi, savetnik za bezbednost mađarskog premijera izjavio je za M1 da je zahvaljujući između ostalog i toj pomoći, kao i pomoći zemalja Višegradske grupe, povećana bezbednost granica i efikasnost borbe protiv krijumčara ljudi.
Migrante koji protestuju svakodnevno obilaze humanitarne ogranizacije, a odnedavno patroliraju i kola hitne pomoći. Međutim, osim vode, ili eventualne lekarske intervencije, migranti ne prihvataju nikakvu drugu pomoć.
"Srbija ne izgrađuje zidove, nego gradi prihvatilišta"
Izbeglice koje štrajkuju glađu jutros su obišli američki ambasadori u Beogradu i Budimpešti. Kajl Rendolf Skot, ambasador SAD u Srbiji, zajedno sa svojim kolegom, Johanesom Aignerom, ambasadorom Austrije u Beogradu posetio je i izbeglički centar u Subotici.
Američki ambasador Kajl Skot posetio izbeglički centar u Subotici, 28. jul 2016.
"Mogu vam reći da mi srce puca kad vidim ove ljude. Oni su očajni, oni traže da idu dalje, ali ne mogu da idu dalje. Žive u uslovima koji su, iskreno da kažem, sramota i za Mađarsku i za Srbiju. Ja znam da Srbija radi sve što može, vidi se da je i ovde teška situacija, ali oni bi morali doći na neki program kako bi mogli da traže azil gde je sigurno, gde mogu da prežive čekajući da idu dalje. Ako je to tu, ili dole u Preševu, ja ne znam, ali bi trebalo da bude takav sistem, i to bi trebalo da bude dogovor između Srbije i Mađarske", kaže Skot.
Ipak, ističe ambasador Skot, Srbija je uzor za ovaj region, jer "ne izgrađuje zidove, nego gradi prihvatilišta".
"Srpska vlada ne sarađuje sa neformalnim policijskim organizacijama koji biju ljude, nego i sa nevladinim snagama i sa međunarodnim organizacijama, kako bi pružili pomoć migrantima i to je najvažnije", navodi Kajl Rendolf Skot.
Ambasador Aigner je napomenuo da je Austriji, koja je takođe primila dosta izbeglica, u interesu da se sve legalizuje.
"Bio sam takođe na granici, u prihvatnom centru. Znate da je Austrija primila oko sto hiljada izbeglica, tokom prethodne i početkom ove godine. I nama je u interesu da se sve legalizuje. Znate da je EU sklopila ugovor sa Turskom kako bi se prekinuo neregularni tok izbeglica", kaže ambasador Aigner.