Izbeglice na Horgošu, dan treći: Trake na ustima, poruke na telima

Trećeg dana štrajka glađu, izbeglice na Horgošu su radikalizovale svoj protest. Na izmaku snage, ali i dalje odlučni da nastave svoj ekstremni protest, oko 130 ljudi prelepilo je usta lepljivim trakama i raširilo velike transparente sa porukom – "Sloboda kretanja". Osim na transparentima, njihove poruke danas su ispisane i na njihovim telima.

Na grudima jednog mladića piše – "Gladni na Mađarskoj granici, zašto?"

Istovremeno, usled jakog sunca i odbijanja hrane, u poslednja 24 časa kolabiralo je petoro ljudi.

"Nećemo hranu – molim vas otvorite granicu. Molim vas, molim vas. Ljudima je ugroženo zdravlje", kaže nam jedan momak iz Avganistana, nekoliko trenutaka pre nego što će i sam staviti traku preko usta i pridružiti se ostalima koji stoje sa transparentima u rukama. "Dokažite da humanost i dalje postoji", napisano je na jednom od njih. "Svi mi smo rođeni slobodni", piše na drugom.

"Izostala je reakcija i Mađarske i drugih država", kaže nam mladić koji se predstavio kao Adil, objašnjavajući zašto su se odlučili da radikalizuju protest.

"Plan je da ovde, ovako, sedimo čitav dan", dodaje Abdul Malek iz Avganistana koga smo upoznali još prvog dana. "Dan je veoma vreo i ne znam šta će biti sa svim ovim ljudima", podelio je sa nama svoju zabrinutost.

(Fotogalerija: Treći dan štrajka glađu)

• Ognjen Zorić

Grupa od oko 130 migranata koji već tri dana štrajkuju glađu nadomak graničnog prelaza Horgoš, u sredu ujutru su radikalizovali protest prelepivši trake preko usta. Na trakama piše „No food“ („Nećemo hranu“), a u rukama drže transparente kojima apeluju na Mađarsku da otvori granice. Vidno su iscrpljeni, nekima je pozlilo.

Da je njegova briga osnovana, pokazalo se, na žalost, već nekoliko trenutaka kasnije. Jedan mladić pao je u nesvest. Grupa izbeglica odnela ga je na rukama do aktivista medicinske organizacije "Médecins du Monde", ujedno i jedinih lekara koji non-stop prate zdravstveno stanje kako izbeglica koje štrajkuju glađu, tako i onih koji su u improvizovanom kampu, na samoj granici sa Mađarskom, nekih 200 metara dalje.

Zvanični lekari, dolaze samo po pozivu, kada je potrebno pružiti hitnu pomoć, kaže nam Malek. "Nema mnogo medicinskog nadzora. Samo policijskog. Policija je ovde 24 sata dnevno, a lekari dolaze kada se neko od nas sruši", objašnjava.

U međuvremenu, uprkos onome što se dešava sa srpske strane granice, mađarske vlasti ponavljaju da ne nameravaju da promene svoju politiku prema izbeglicama. I ovoga jutra propustili su tačno 15 ljudi koji su se prethodnih nedelja registrovali.

Adil, koji štrajkuje glađu, i dalje je odlučan da se neće prijaviti, jer je, kako veruje, za ljude koji poput njega putuju sami, bez porodice, procedura preduga. "Ne, ja neću staviti svoje ime na tu listu. Tamo je prijavljeno već preko 300 ili 400 ljudi koji putuju sami. Ako bih se prijavio, to bi trajalo čitavu godinu, a možda i duže", kaže.

Oni koji su nakon prijave dočekali da im mađarska granična policija na kratko otvori vrata okružena bodljikavom žicom, provešće još nekoliko dana u prihvatnim kontejnerima sa mađarske strane granice, dok se ne odluči o njihovoj daljoj sudbini – nastavku putovanja ili povratku u Srbiju.