Nadomak graničnog prelaza Horgoš i dalje traje štrajk glađu oko 130 izbeglica koje traže da Mađarska ublaži svoju politiku prema njima i da im omogući da nastave putovanje ka Zapadnoj Evropi.
Vidno iscrpljeni, ali i dalje odlučni da nastave svoj mirni, ali ekstremni oblik protesta, od nedelje uveče odbijaju da uzmu hranu ili da se barem pomere sa dela livade na kome nema baš nikakvog hlada.
Sedenje na jakom suncu, bez hrane, dovelo je i do prvih, ozbiljnijih posledica. Mladić po imenu Sahel Han iz Avganistana, u ponedeljak poslepodne se onesvestio, nakon čega je prevežen u bolnicu. Jutros smo ga ponovo zatekli u kampu.
"Doktor je rekao da sam ostao bez energije. Rekao mi je da moram da uzmem hranu, ali sam mu ja rekao da mi hrana nije potrebna", kaže Han.
U kampu je tiho. Nemaju snage da se mnogo kreću, pa čak ni da glasnije govore. Ruvul sa kojim smo razgovarali i dan ranije, danas bezvoljno sedi sa peškirom na glavi.
"Gotovo svi su bez energije… Ne mogu normalno da govore, ne mogu da hodaju, neki čak ne mogu ni da stoje duže od nekoliko minuta", objašnjava Ruvul.
(RSE/Fotogalerija: Nove nevolje migranata u Horgošu)
Nove nevolje migranata u Horgošu
Prilazi još jedan mladić. Deluje umorno i zabrinuto. "Šta da vam kažem… Više ništa ni ne osećam, ništa. Ne mogu ništa ni da kažem. Ljudi ne žele da odustanu", kaže nam.
Do kampa je stigla i vest da su predstavnici mađarskih vlasti rekli da ih neće propustiti. Dogovaraju se šta dalje. Ruvul kaže da je razočaran.
"Kažu – 'ne možemo da otvorimo granicu'. Lično, šokiran sam time jer nismo ni tražili da otvore granicu, već da preispitaju svoju politiku prema izbeglicama. Mađarske vlasti primaju po 15 ljudi dnevno i onda ih dodatno razmatraju. Istovremeno, još mnogo ljudi dolazi u Beograd, a potom i ovde", kaže Ruvul dok pokazuje na improvizovani, šatorski kamp, udaljen oko 200 metara od mesta protesta, a u kome oko 500 izbeglica trenutno čeka da se njihova imena nađu na spisku za prolaz dalje.
(RSE/Video: Izbeglice i dalje odbijaju hranu)
Svi oni, ostali su praktično zaglavljeni u Srbiji nakon što je takozvana Balkanska ruta zatvorena, a Mađarska, a potom i druge evropske zemlje, pooštrile svoju politiku prema izbeglicama.
Oko 20 kilometara od granice, nalazi se i tranzitni kamp kojim upravlja Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. U njemu je trenutno nešto više od 400 ljudi. Tamo smo upoznali avganistanca Atalni Azija.
"U ovom kampu sam četrnaest dana. Čekam da vidim da li će Mađarska otovoriti svoju granicu kako bi nastavili dalje. Plan mi je da odem u Nemačku", kaže Azija.
Priča nam da je dva dana proveo i u improvizovanom kampu na samoj granici, ali se vratio nazad. "Nemačka i mađarska policija nas nisu pustile da pređemo granicu", dodaje.
Naš sagovornik se prijavio i sada čeka da vidi da li će biti pušten da prođe. U međuvremenu dane provodi u svom šatoru gde, kako nam kaže, piše. Za razliku od njega, grupa mladića iz Pakistana, kaže da su više puta pokuašali da nelegalno pređu granicu.
"On je pokušao pet puta, on šest puta… Ja sam probao četiri puta", kaže Azija dok pokazuje na mladiće oko njega.
Svaki put su uhvaćeni i deportovani. Pokazuje na momka iz grupe kome je ruka u gipsu, na nozi ima zavoj. "Kada smo prešli granicu… Evo možete da vidite i u kom je on stanju. Mađarska policija ga je teško prebila"
Za to vreme, grupa izbeglica koja je peške, u takozvanom "Maršu nade" stigla u Suboticu, nastavlja sa štrajkom glađu. I dalje prihvataju samo vodu, dok sva hrana koju im donose različite humanitarne organizacije, ostaje netaknuta i na gomili.
Facebook Forum