U Zagrebu članovi Mešovite komisije Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve, koja treba da rasvetli lik kardinala Alojzija Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, nisu želeli da komentarišu izjavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja da je nedostupnost vatikanskog arhiva trenutno najveći problem u radu mešovite katoličko-pravoslavne komisije. Koliko je rad komisije doveden u pitanje?
Na hrvatskoj strani nema komentara na tvrdnje koje je partijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izneo u Beogradu nakon poslednjeg zasedanja mešovite katoličko-pravoslavne komisije u Požegi 21. i 22. aprila.
Ekspertski član komisije Mario Jareb rekao je za Radio Slobodna Evropa da ne može da komentariše ocenu srpskog partijarha jer se, kako je rekao, „bar sa naše strane držimo dogovora da se o radu komisije i bilo čemu u vezi sa tim radom ne govori.“
Jareb nas je uputio na saopštenje za medije nakon četvrtog sastanka mešovite komisije u Biskupskom dvoru u Požegi, 20. i 21. aprila.
U tom saopštenju rečeno je da je tema bila „Odnos kardinala Stepinca prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 1941. do 1945.“, a osim učesnika sastanka nisu navedeni nikakvi drugi detalji.
SPC traži pristup arhivu u Vatikanu (na fotografiji)
Partijar Srpske pravoslavne crkve Irinej, komentarišući za list Politika navode medija da je delegacija SPC oštro negodovala što predstavnik Svete stolice Bernard Arduro onemogućava srpskim istražiteljima pristup arhivu Vatikana, rekao je da posao kojim se komisija bavi "još nije završen".
"Nadam se da ćemo uspeti da kažemo ne samo svoju, već realnu istinu o delovanju nabiskupa Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Naše je da prikupimo dokaze, a ne znamo kako će druga strana na to reagovati", rekao je patrijarh SPC.
Ono što eventualno predstavnici SPC traže u vatikanskim arhivima su verovatno dokumenti o potvrdi njihovog stava, kaže za RSE sociolog religije i bivši jugoslovenski i hrvatski diplomata Ivica Maštruko.
„Ne znam šta bi se posebno moglo naći u arhivima, ali praktički ništa što bi bitno mijenjalo stavove i Srpske pravoslavne crkve, a s druge strane i Katoličke crkve. I vjerujem da bi i jedni i drugi za svoje argumente tamo evetualno mogli pronaći neke dokumente, odnosno da bi članovi komisije iz Srpske pravoslavne crkve mogli pronaći neke dokumente koji bi zapravo svjedočili o recimo, jednoj određenoj podršci koju je papa Pio XII pružao Stepincu“, kaže Maštruko.
Mešovita komisija, koja se bavi istorijskom ulogom Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata osnovana je na predlog pape Franje, koji je zaustavio kanonizaciju Stepinca i zatražio da se o tome povede dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Vatikan je za koordinatora komisije imenovao Bernara Ardira, predsednika Papskog veća za istorijske nauke. Prethodno se Srpska pravoslavna crkva usprotivila nameri Katoličke crkve u Hrvatskoj da Stepinac bude proglašen svecem. O ličnosti Stepinca i njegovom stavu prema ustaškom režimu Ante Pavelića dve crkve imaju sasvim različite stavove.
Ante Pavelić i Alojzije Stepinac
Da li se mešovita katoličko-pravoslavna komisija sada našla pred problemom?
Naš sagovornik Ivica Maštruko kaže da su se problemi očekivali i da će ih i dalje biti, a on ih očekuje i u završnom izveštaju komisije. Ono oko čega neće biti postignuta saglasnost je delovanje Stepinca za vreme Drugog svetskog rata, odnosno u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), kaže Maštruko.
„Srpska pravoslavna crkva već na osnovu činjenice da je Stepinac bio vojni vikar cijele vojske NDH i da je bio na čelu komisije za pokrštavanje Srba imaće vrlo jasan i vrlo određen stav bez obzira kakvi se argumenti pružali s druge strane ili pojedinačni slučajevi u kojima je Stepinac intervenirao za nekog Srbina pravoslavca, Židova, Roma. To neće utjecati na stav Srpske pravoslavne crkve, odnosno članove te komisije. A s druge strane predstavnici katoličke crkve će njegovu ulogu u tom području pokušati relativizirati, odnosno pružaće pojednačne primjere nekakvih njegovih istupa“, navodi Maštruko.
Za razliku od Drugog svetskog rata, Maštruko ocenjuje da se kakva takva saglasnost može postići o predratnom delovanju Stepinca, kao i da će se članovi komisije iz katoličke i pravoslavne crkve usaglasiti oko nedemokratskog suđenja kardinalu Stepincu jer ove crkve imaju sličan odnos prema suđenjima u bivšoj Jugoslaviji.
Ako komisija i završi rad i ako podnese izveštaj, naglašava Maštruko, biće odvojena mišljenja.
„Reći će se da su predstavnici Srpske pravoslavne crkve izjavili to, predstavnici Katoličke crkve to, i poslaće papi, a po mom mišljenju papa se neće baš trudit da ubrza postupak, odnosno proglasi Stepinca svecem“, zaključuje Maštruko.
Peti sastanak Mešovite komisije održaće se u Podgorici, 7. i 8. juna na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960“.