RSE
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su nakon bilateralnog susreta u Parizu objavili dugoročne planove za veću integraciju evrozone uključujući i samite dva puta godišnje, ali su odbacili izdavanje zajedničkih obveznica evrozone.
Sarkozi i Merkel su odbacili bilo kakvu zamisao o povećanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Fond je osnovan prošle godine kako bi se pomoglo Irskoj, a potom i Portugalu.
EFSF će učestvovati i u finansiranju novog programa pomoći za Grčku, vrijednog 160 milijardi EUR i preuzeti kupovinu obveznica na sekundarnim tržištima na temelju novih ovlašćenja koja mu omogućuju intervenciju na tržištima prije razbuktavanja kriza.
Sarkozi je najavio uvođenje korporacijskih poreza u Francuskoj i Nemačkoj koji će se temeljiti na istim osnovicama i stopama, a na snagu će stupiti već 2013. godine, prenosi Business.hr.
"Francuska i Nemačka nameravaju da budu primer kada je o ovom pitanju reč", poručila je Merkel.
U iščekivanju korporacijskih poreza
U planovima koji će u sredu biti poslati predsedniku Evropskog veća, Hermanu Van Rompuju, Sarkozi i Merkel žele da se izabere predsednik koji će predstavljati 17-člane evrozone, kao i da se njeni zvaničnici sastaju dva puta godišnje.
Fancuske i nemačke predloge oceniće Van Rompuj, koji je zadužen za sastavljanje paketa ekonomske koordinacije za samit Evropske unije u oktobru.
Sarkozi i Merkel su predložili "pravu ekonomsku vladu" za evrozone s predsednikom koji bi bio izabran na mandat od dve i po godine.
Dvoje zvaničnika su od ministara ekonomije i finansija te dve zemlje zatražili da se dogovore i pripreme zajedničke predloge koje bi početkom naredne godine trebali izneti pred veće francuskih i nemačkih ministara.
"Od početka 2013. očekujemo da ćemo uspeti uvesti korporacijske poreze, koji će se temeljiti na istim poreznim osnovicama i stopama", rekao je Sarkozi.
Merkel i Sarkozi su se složili da dalje konsolidovanje finansijske politike izdavanjem obveznica evrozone nije dobra ideja.
Takav potez bi, kako je saopštio Sarkozi, funkcionisao samo u slučaju potpune finansijske integracije Evropske unije, dok Merkel tvrdi da ne veruje da izdavanje dodatnih obveznica može rešiti trenutne fiskalne probleme u evrozoni.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su nakon bilateralnog susreta u Parizu objavili dugoročne planove za veću integraciju evrozone uključujući i samite dva puta godišnje, ali su odbacili izdavanje zajedničkih obveznica evrozone.
Sarkozi i Merkel su odbacili bilo kakvu zamisao o povećanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Fond je osnovan prošle godine kako bi se pomoglo Irskoj, a potom i Portugalu.
EFSF će učestvovati i u finansiranju novog programa pomoći za Grčku, vrijednog 160 milijardi EUR i preuzeti kupovinu obveznica na sekundarnim tržištima na temelju novih ovlašćenja koja mu omogućuju intervenciju na tržištima prije razbuktavanja kriza.
Sarkozi je najavio uvođenje korporacijskih poreza u Francuskoj i Nemačkoj koji će se temeljiti na istim osnovicama i stopama, a na snagu će stupiti već 2013. godine, prenosi Business.hr.
"Francuska i Nemačka nameravaju da budu primer kada je o ovom pitanju reč", poručila je Merkel.
U iščekivanju korporacijskih poreza
U planovima koji će u sredu biti poslati predsedniku Evropskog veća, Hermanu Van Rompuju, Sarkozi i Merkel žele da se izabere predsednik koji će predstavljati 17-člane evrozone, kao i da se njeni zvaničnici sastaju dva puta godišnje.
Fancuske i nemačke predloge oceniće Van Rompuj, koji je zadužen za sastavljanje paketa ekonomske koordinacije za samit Evropske unije u oktobru.
Sarkozi i Merkel su predložili "pravu ekonomsku vladu" za evrozone s predsednikom koji bi bio izabran na mandat od dve i po godine.
Dvoje zvaničnika su od ministara ekonomije i finansija te dve zemlje zatražili da se dogovore i pripreme zajedničke predloge koje bi početkom naredne godine trebali izneti pred veće francuskih i nemačkih ministara.
"Od početka 2013. očekujemo da ćemo uspeti uvesti korporacijske poreze, koji će se temeljiti na istim poreznim osnovicama i stopama", rekao je Sarkozi.
Merkel i Sarkozi su se složili da dalje konsolidovanje finansijske politike izdavanjem obveznica evrozone nije dobra ideja.
Takav potez bi, kako je saopštio Sarkozi, funkcionisao samo u slučaju potpune finansijske integracije Evropske unije, dok Merkel tvrdi da ne veruje da izdavanje dodatnih obveznica može rešiti trenutne fiskalne probleme u evrozoni.