Mislim da je sada teško naći neke projekte za koje bi Kina bila zainteresovana bez političkih razloga. Znači, u pozadini je neka kineska politika. Nekih velikih ekonomskih razloga za Kinu ja ne vidim ukoliko to ne gledamo kroz ulazak na područje EU, kaže za RSE slovenački ekonomista Jože Mencinger.
RSE: Zašto su kineska ulaganja važna za Balkan i za Istočnu i Centralnu Evropu?
Mencinger: Ja bih prvo rekao pošto drugih nema. To je prvi razlog. Drugi razlog je da izgleda da Kina ima neki interes da dođe na područje Evropske unije pa joj se čini da je najlakši put preko ovih zemalja. To je sa njihove strane, a sa naše strane, odnosno strane Jugoistočne Evrope najznačajnije je da drugih ulaganja nema koliko ja znam, barem ne velikih.
RSE: Da li to sada može da znači i neku vrstu poraza,povlačenja EU i SAD kada su u pitanju investicije u ovom delu regiona, pre svega na Balkanu?
Mencinger: EU je za vreme ove krize pravila velike greške. Mislim da je čitava politika pet godina bila totalno pogrešna, ona je sa idejom štednje uništila ono što je ostalo. I pre toga je imala pogrešnu politiku koja se vezala za Lisabonske strategije a to je značilo selidbu proizvodnje u Kinu. Ja nemam ništa protiv toga, ali vlasti su tu da na neki način traže od multinacionalki da i tamo gde idu poštuju socijalne norme koje postoje u EU. Zbog toga smo selili više industrije nego što je bilo potrebno, pa na neki način jedina zemlja koja je zadržala relativno visok stepen udela industrije u društvenom proizvodu bila je Nemačka. Zbog toga je relativno dobro prolazila ali je usput svojom politikom napravila siromahe oko sebe pa se na neki način i ona uzdala u Kinu jer je to jedna velika zemlja i ako imaš milion bogatih ljudi to je dovoljno za proizvodnju mercedesa.
RSE: Da se malo fokusiramo na Balkan. Sa kakvim projektima može Balkan da nastupi da bi oni Kini bili interesantni?
Mencinger: Mislim da je sada teško naći neke projekte za koje bi Kina bila zainteresovana bez političkih razloga. Znači, u pozadini je neka kineska politika. Teško je naći neke projekte koji bi bili profitabilni sa ekonomskog gledišta za Kinu jer treba znati da u svetu nije problem u proizvodnji nečega nego je problem u potrošnji, u stvaranju dovoljne tražnje da se ono što se proizvede i proda. Znači nekih velikih ekonomskih razloga za Kinu ja ne vidim ukoliko to ne gledamo kroz ulazak na područje EU.
RSE: Da li region mora da bude fokusiran na neke zajedniče projekte kao što smo juče čuli da govore pojedini premijeri? Da li samo na taj način može da privuče pažnju Kine ili možda može biti interesovanja Kine za neke pojedinačne projekte u pojedinačnim zemljama?
Mencinger: Tu bih rekao da je čitav region možda jedan kineski grad. Slovenija je mali kineski grad. Znači tu ne možeš privući mnogo ako si toliko malen pa zbog toga neka asocijacija svih tih zemalja ima značaj. Ipak je onda za njih neko veće tržište, a to je neka veća budućnost.
RSE: Čujemo od premijera koji učestvuju ovde u Beogradu na samitu da govore da su svi ti dogovori čak i taj sam samit šansa za sve zemlje. Po vašem mišljenju ko će imati veću korist? Da li zemlje Balkana, Centralne i Istočne Evrope ili pak sama Kina?
Mencinger: Verujem da će najveću korist imati Kina i to ekonomsku i političku. Samo kod potpisivanja sporazuma treba imati u vidu da je to daleko od realizacije, ti se sporazumi potpisuju, a od toga dosta puta nema ništa. To je stvar neke međunarodne saradnje, putovanja ljudi, rukovanja, slikanja i tako dalje, tako da to treba posmatrati sa nekom rezervom.