Jačanje autocenzure uz spregu politike, marketinških agencija i tajkuna, danas su glavne odlike uslovne slobode medija u Srbiji.
Prema poslednjem izveštaju Freedom House-a Srbija spada među delimično slobodne zemlje, bez pomaka ili nazadovanja. Medijski eksperti navode da su ostrva medijske slobode sve manja i sve više zavisna od ekonomske kontrole sumnjivog kapitala.
Medijska sloboda kontrolisana ekonomskim polugama posledica je loše tranzicije i slabe kontrole vlasništva. Umorni medijski radnici, u Srbiji ponavljaju da društvo senzacionalizma, kao proizvod šarenila i jednostavnosti potiskuje stvarne probleme.
Jačanje autocenzure uz spregu politike, marketinških agencija i tajkuna perfidno i vrlo delotvorno kontroliše medije, kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.
„Danas se kontrola medija obavlja isključivo preko kontrole novčanih tokova koji idu prema medijima. Tu glavnu ulogu ima država koja je zahvaljujući jerdnom takvom sistemskom poremećaju postala glavni finansijer medija, što legalno, što ilegalno. Mislim na te separatne ugovore raznih ministarstava sa pojedinačnim medijima o kojima je pisala i pokojna Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Legalno država preko svog udela u vlasništvu, preko svojih fondova, preko svojih konkursa kontroliše negde otprilike četvrtinu marketinškog kolača u Srbiji“, konstatuje Obradović.
Obradović takođe ukazuje i na činjenicu da se često budžetski novac troši za ličnu i stranačku promociju bez kontrole regulatornih tela.
Utisak koji nimalo ne ohrabruje je saglasnost velikog dela medijskih radnika da oaze medijskih sloboda postaju prava retkost, pa čak i podsećanje na vreme najrigidnijeg perioda vladavine Slobodana Miloševića.
Trka za profitom
Medijski ekspert Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, naglašava da su pritisci iz političke i biznis sfere, posebno vidljivi zadnjih dana predizborne kampanje.
„Pa je skoro postalo javna tajna da svi mdiji imaju određene svoje liste političara koji ne bi smeli da se na jedan negativan način tretiraju. Ja mislim da je i ovaj period predizborne kampanje dokazuje da su razni PR manipulanti iz političkih stranaka na neki način suspendovali uređivačke timove u medijima i umesto njih obavljaju posao. To je vidljivo svakog dana jer imamo jednu kampanju koja je prljavija od svih u poslednjih 12 godina. To naravno nije dokaz dobrog stanja u medijima i to jeste jedan jak indikator da sa slobodom medija nešto nije u redu“, naglašava profesor Veljanovski.
Zašto je i kako dakle moguće da politički činovnici uređuju medijsku scenu u Srbiji? Očigledno da proces transformacije društva i medija nije iznedrio efikasne mere kontrole. To je možda jedan od glavnih razloga sunovrata medijske scene, kaže ekonomski novinar Miša Brkić.
„Mi smo svi svedoci i svi to u ovoj državi znaju da nekoliko vlasnika ima po više elektronskih medija što je zakonom nedozvoljeno, ali se niko se previše ne uzbuđuje i ne želi da promeni. Mediji su pristali na to, nezavisna regulatorna tela su o tome pisala. Dakle, svima je jasno da su se u nekim kabinetima završavali poslovi. Danas imamo situaciju da medijima caruje senzacionalizam i jedna vrsta žutila i zapravo ta trka za profitom je greškom, da kažem svih nas u ovom društvu od nas napravila jednu vrstu jeftine zabave za narod“, kaže ironično novinar Miša Brkić.
U sveopštoj tabloidizaciji javne scene sloboda, istina i informisanje prvi stradaju kaže Rade Veljanovski.
„Vidljivo je da jedan broj ljudi koji su nekada prednjačili u borbi za slobodu, autonomiju i nezavisnost medija, tamo negde devedesetih godina, sada nisu u stanju da se za te ciljeve bore. Popuštaju pod pritiscima i neki mediju koji su bili paradigma borbe za slobodno novinarstvo danas prednjače u šarenilu. Takvih primera nažalost ima i u elektronskom i štampanom novinarstvu“, primećuje Veljanovski.
Sagovornici RSE jednoglasno ističu da svako državno ili finansiranje medija iz krugova biznisa neminovno vode u kontrolu, zavisnost i korupciju.
Prema poslednjem izveštaju Freedom House-a Srbija spada među delimično slobodne zemlje, bez pomaka ili nazadovanja. Medijski eksperti navode da su ostrva medijske slobode sve manja i sve više zavisna od ekonomske kontrole sumnjivog kapitala.
Medijska sloboda kontrolisana ekonomskim polugama posledica je loše tranzicije i slabe kontrole vlasništva. Umorni medijski radnici, u Srbiji ponavljaju da društvo senzacionalizma, kao proizvod šarenila i jednostavnosti potiskuje stvarne probleme.
Jačanje autocenzure uz spregu politike, marketinških agencija i tajkuna perfidno i vrlo delotvorno kontroliše medije, kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.
„Danas se kontrola medija obavlja isključivo preko kontrole novčanih tokova koji idu prema medijima. Tu glavnu ulogu ima država koja je zahvaljujući jerdnom takvom sistemskom poremećaju postala glavni finansijer medija, što legalno, što ilegalno. Mislim na te separatne ugovore raznih ministarstava sa pojedinačnim medijima o kojima je pisala i pokojna Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Legalno država preko svog udela u vlasništvu, preko svojih fondova, preko svojih konkursa kontroliše negde otprilike četvrtinu marketinškog kolača u Srbiji“, konstatuje Obradović.
Obradović takođe ukazuje i na činjenicu da se često budžetski novac troši za ličnu i stranačku promociju bez kontrole regulatornih tela.
Utisak koji nimalo ne ohrabruje je saglasnost velikog dela medijskih radnika da oaze medijskih sloboda postaju prava retkost, pa čak i podsećanje na vreme najrigidnijeg perioda vladavine Slobodana Miloševića.
Trka za profitom
Medijski ekspert Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, naglašava da su pritisci iz političke i biznis sfere, posebno vidljivi zadnjih dana predizborne kampanje.
Rade Veljanovski
„Pa je skoro postalo javna tajna da svi mdiji imaju određene svoje liste političara koji ne bi smeli da se na jedan negativan način tretiraju. Ja mislim da je i ovaj period predizborne kampanje dokazuje da su razni PR manipulanti iz političkih stranaka na neki način suspendovali uređivačke timove u medijima i umesto njih obavljaju posao. To je vidljivo svakog dana jer imamo jednu kampanju koja je prljavija od svih u poslednjih 12 godina. To naravno nije dokaz dobrog stanja u medijima i to jeste jedan jak indikator da sa slobodom medija nešto nije u redu“, naglašava profesor Veljanovski.
Zašto je i kako dakle moguće da politički činovnici uređuju medijsku scenu u Srbiji? Očigledno da proces transformacije društva i medija nije iznedrio efikasne mere kontrole. To je možda jedan od glavnih razloga sunovrata medijske scene, kaže ekonomski novinar Miša Brkić.
„Mi smo svi svedoci i svi to u ovoj državi znaju da nekoliko vlasnika ima po više elektronskih medija što je zakonom nedozvoljeno, ali se niko se previše ne uzbuđuje i ne želi da promeni. Mediji su pristali na to, nezavisna regulatorna tela su o tome pisala. Dakle, svima je jasno da su se u nekim kabinetima završavali poslovi. Danas imamo situaciju da medijima caruje senzacionalizam i jedna vrsta žutila i zapravo ta trka za profitom je greškom, da kažem svih nas u ovom društvu od nas napravila jednu vrstu jeftine zabave za narod“, kaže ironično novinar Miša Brkić.
U sveopštoj tabloidizaciji javne scene sloboda, istina i informisanje prvi stradaju kaže Rade Veljanovski.
„Vidljivo je da jedan broj ljudi koji su nekada prednjačili u borbi za slobodu, autonomiju i nezavisnost medija, tamo negde devedesetih godina, sada nisu u stanju da se za te ciljeve bore. Popuštaju pod pritiscima i neki mediju koji su bili paradigma borbe za slobodno novinarstvo danas prednjače u šarenilu. Takvih primera nažalost ima i u elektronskom i štampanom novinarstvu“, primećuje Veljanovski.
Sagovornici RSE jednoglasno ističu da svako državno ili finansiranje medija iz krugova biznisa neminovno vode u kontrolu, zavisnost i korupciju.