Prvi put u poslednjih osam godina nije zabeležen pad medijskih sloboda u svetu na globalnom nivou, navedeno je u godišnjem izveštaju američke nevladine organizacije Freedom House, koji je objavljen dva dana pre obeležavanja Svetskog dana slobode medija.
Kao i obično, zapadne demokratije su rangirane najviše, ali je Freedom Hosue zabeležio blagi pad SAD zbog upotrebe sile policajaca prema novinarima koji su izveštavali sa “Occupy Wall Street” u 2011. godini.
U januaru 2012. godine, Reporteri bez granica snizili su rejting SAD sa 20. mesta na 47. u njihovom godišnjem izveštaju o slobodama medija zbog istih slučajeva.
Među delimično slobodnim zemljama su Crna Gora (75-77), Srbija (75-77), Hrvatska (83-85), Bosna i Hercegovina je na 95-96, Kosovo (97-103), Makedonija (115-116) zajedno sa Moldavijom. U odnosu na prošlu godinu, najveći pad zabeležila je Makedonija, Srbija je u blagom padu, dok su Hrvatska i BiH na istim pozicijama. Napredak su zabeležile Crna Gora i Kosovo.
Arapsko proleće donelo je novi okvir za medije u zemljama poput Egipta, Tunisa i Libije.
“Nova okruženja koja su se otvorila za medije u zemljama poput Tunisa i Libije još uvek su daleko od savršenih, ali su ključni za razvoj demokratije u toj regiji zbog čega ih treba pažljivo negovati i štititi” kazao je predsednik FH David J. Kramer.
Kina i autoritarne vlasti u Africi i na Bliskom istoku cenzurisale su vesti o Arapskom proleću. U Ugandi, Angoli i Džibutiju “vlasti su povremeno na nasilan način sprečavale novinare da izveštavaju o demonstracijama”, navodi se u izveštaju.
Kina, Rusija, Venecuela i Iran navedene su kao zemlje u kojima se “hapse novinari, zatvaraju mediji i pokreću slučajevi protiv novinara”.
Kontrola državne televizije ključna je za kontrolu medijskih sloboda, navodi FH, u zemljama poput Rusije, Venecuele, Zimbabvea, Kine i Vijetnama.
Nekoliko zemalja je palo u odnosu na prošlu godinu, poput Čilea, koji je iz statusa “slobodan” prešao u status “delimično slobodan”.
Meksiko je, prema izveštaju “jedno od najopasnijih mesta na svetu za novinare”. Ta država je od 2010. godine u zemljama koje nemaju slobodu medija.
U izveštaju FH i Mađarska je navedena kao jedna od zemalja koja je u oštrom padu, zbog “konkretnih poteza konzervativne vlade Mađarske i premijera Viktora Orbana da kroz pravne i regulatorne okvire preuzme kontrolu nad medijima”.
Od 197 zemalja koje su praćene u izveštaju Fredoom Housea, 66 je slobodno, 72 delimično slobodne, a 59 nema slobodu medija .
Uglavnom zbog Kine, koja je “razvila najsofisticiraniji sistem medijske represije”, Freedom House je zaključio da 40, 5 odsto ljudi živi u “neslobodnom” medijskom okruženju, dok 45 odsto ima “delimično slobodne” medije, a samo 14, 5 odsto građana živi u zemljama u kojima postoji potpuna sloboda medija.
Najgori među najgorima, prema izveštaju Freedom House, jesu Kuba, Belorusija, Ekvatorska Gvineja, Turkmenistan, Iran, Eritreja, Sverena Koreja i Uzbekistan.
Kao i obično, zapadne demokratije su rangirane najviše, ali je Freedom Hosue zabeležio blagi pad SAD zbog upotrebe sile policajaca prema novinarima koji su izveštavali sa “Occupy Wall Street” u 2011. godini.
U januaru 2012. godine, Reporteri bez granica snizili su rejting SAD sa 20. mesta na 47. u njihovom godišnjem izveštaju o slobodama medija zbog istih slučajeva.
Među delimično slobodnim zemljama su Crna Gora (75-77), Srbija (75-77), Hrvatska (83-85), Bosna i Hercegovina je na 95-96, Kosovo (97-103), Makedonija (115-116) zajedno sa Moldavijom. U odnosu na prošlu godinu, najveći pad zabeležila je Makedonija, Srbija je u blagom padu, dok su Hrvatska i BiH na istim pozicijama. Napredak su zabeležile Crna Gora i Kosovo.
Arapsko proleće donelo je novi okvir za medije u zemljama poput Egipta, Tunisa i Libije.
“Nova okruženja koja su se otvorila za medije u zemljama poput Tunisa i Libije još uvek su daleko od savršenih, ali su ključni za razvoj demokratije u toj regiji zbog čega ih treba pažljivo negovati i štititi” kazao je predsednik FH David J. Kramer.
Kina i autoritarne vlasti u Africi i na Bliskom istoku cenzurisale su vesti o Arapskom proleću. U Ugandi, Angoli i Džibutiju “vlasti su povremeno na nasilan način sprečavale novinare da izveštavaju o demonstracijama”, navodi se u izveštaju.
Kina, Rusija, Venecuela i Iran navedene su kao zemlje u kojima se “hapse novinari, zatvaraju mediji i pokreću slučajevi protiv novinara”.
Kontrola državne televizije ključna je za kontrolu medijskih sloboda, navodi FH, u zemljama poput Rusije, Venecuele, Zimbabvea, Kine i Vijetnama.
Nekoliko zemalja je palo u odnosu na prošlu godinu, poput Čilea, koji je iz statusa “slobodan” prešao u status “delimično slobodan”.
Meksiko je, prema izveštaju “jedno od najopasnijih mesta na svetu za novinare”. Ta država je od 2010. godine u zemljama koje nemaju slobodu medija.
U izveštaju FH i Mađarska je navedena kao jedna od zemalja koja je u oštrom padu, zbog “konkretnih poteza konzervativne vlade Mađarske i premijera Viktora Orbana da kroz pravne i regulatorne okvire preuzme kontrolu nad medijima”.
Od 197 zemalja koje su praćene u izveštaju Fredoom Housea, 66 je slobodno, 72 delimično slobodne, a 59 nema slobodu medija .
Uglavnom zbog Kine, koja je “razvila najsofisticiraniji sistem medijske represije”, Freedom House je zaključio da 40, 5 odsto ljudi živi u “neslobodnom” medijskom okruženju, dok 45 odsto ima “delimično slobodne” medije, a samo 14, 5 odsto građana živi u zemljama u kojima postoji potpuna sloboda medija.
Najgori među najgorima, prema izveštaju Freedom House, jesu Kuba, Belorusija, Ekvatorska Gvineja, Turkmenistan, Iran, Eritreja, Sverena Koreja i Uzbekistan.
