Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, koji funkcioniše u okviru Ministarstva pravde Republike Srpske, potvrdio je za RSE da je dobio odobrenje od Ministarstva odbrane Srbije da na vojnom poligonu u vojvođanskom selu Nikinci izvrši veštačenje pokolja počinjenih na sarajevskoj pijaci Markale i u ulici Vase Miskina, a za koje postoje pravosnažne presude protiv oficira i rukovodilaca Republike Srpske.
Predstavnici žrtava opsade Sarajeva ovo vide kao još jednu provokaciju i napominju da Srbija i Republika Srpska ne odustaju od nauma da se operu od teških zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Kako je najavljeno, u sremskom selu Nikinci biće podignute kulise po uzoru na izgled Markala i Ulice Vase Miskina (današnje Ferhadije) iz ratnih dana. Međunarodni tim eksperata, čija imena nisu saopštena, tamo bi trebalo da izvrši veštačenje uz rekonstrukciju zločina na osnovu raspoložive dokumentacije i sudskih presuda, rekao nam je Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.
„Uviđaj će se vršiti na osnovu dokumenata o tome kako se zaista desilo i na taj način će se potpuno autentično postaviti i scena na poligonu, ispaliće se granata i tada će se raditi uviđaj“, objašnjava on.
U Republičkom centru za istraživanje rata i ratnih zločina nisu mogli da nam kažu kada bi trebalo da se počne sa rekonstrukcijom, uz objašnjenje da je potrebno obezbediti sve tehničke uslove na samom poligonu.
Iako ne želi da prejudicira rezultate istrage, Kojić kaže da je cilj veštačenja da se dokaže istina.
„Prevashodni cilj je da se dokaže istina, jer se upravo ti događaji stavljaju srpskom narodu na teret i umnogome prikazuju iskrivljenu sliku o karakteru rata, a mi želimo i domaćoj i svjetskoj javnosti da pokažemo šta se zaista dješavalo. Sam taj materijal može biti dostupan svim timovima odbrane koji su u svojim predmetima – u optužbi ili na kraju u osuđujućoj presudi – imali ’Markale1’ i ’Markale2’ kao optužnicu, da bi se zbog novih činjenica i dokaza moglo ući u ponovljeni postupak“, kaže Kojić.
Prvi masakr na pijaci Markale dogodio se 5. februara 1994. godine i u njemu je stradalo 68 civila, a oko 140 je bilo povređeno. Drugi napad dogodio se krajem avgusta naredne godine, a u njemu su ubijene 43 osobe.
Masakr na Markalama, video prikazan na suđenju Radovanu Karadžiću
Za granatiranje Markala pravosnažno su osuđeni po komandnoj odgovornosti oficiri Vojske Republike Srpske – general Stanislav Galić i pukovnik Dragomir Milošević, dok je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora, između ostalog, zbog terora nad sarajevskim stanovništvom.
Senida Karović, predsednica Unije udruženja civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo, smatra da je ovo još jedan pokušaj da se negiraju zločini u BiH.
„To je provokacija i kopanje po ranama žrtava posle 20 i kusur godina. Mislim da iza toga stoje loše namjere srpskog rukovodstva i negiranje onoga što su učinili. Može biti da pokušavaju da opravdaju zločine koje su njihovi sunarodnici počinili“, smatra naša sagovornica.
Uprkos presudama i zvaničnim izveštajima koji ukazuju na to da su projektili ispaljeni sa položaja bosanskih Srba, u Srbiji i Republici Srpskoj još od devedesetih kolaju teorije o tome da je Armija BiH organizovala napade kako bi izdejstvovala međunarodnu intervenciju.
Među „sumnjivim slučajnostima“ koje se često pominju je to što se u više izveštaja navodi različiti padni ugao granata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Godišnjica Markala: Dan sjećanja na sve poginule Sarajlije
Berko Zečević, sudski veštak koji je radio na slučaju ’Markale’, kaže da je sumnja u zvanične rezultate istrage smešna.
„Suštinski postoje vjerovatno neke razlike, ali to ne igra nikakvu ulogu. Projektil na Markalama 1994. je pao nedaleko od jedne tezge koja je imala krov. Automatski ste tu mogli da odredite minimalni ugao pri kome je taj projektil mogao da padne, a da ne eksplodira na krovu te tezge. Taj projektil je sigurno ispaljen duboko sa teritorija koji su držale oružane formacije Vojske Republike Srpske“, kaže Zečević i konstatuje da novo veštačenje ima političku, a ne naučnu težinu.
On podseća da je na više sudskih procesa sučelio svoje rezultate sa ekspertima koje je angažovala odbrana.
„Na svim tim suđenjima sudije su u konačnici prihvatile koncept koji sam izlagao, a odbacili su koncept eksperata odbrane.“
Nije ovo prvi slučaj saradnje Ministarstva odbrane Srbije i banjalučkih institucija u rekonstrukciji ratnih zločina za koje su izrečene pravosnažne presude. Na istom mestu, u Nikincima, izvršeno je veštačenje masakra na Tuzlanskoj kapiji, u kojem je ubijena 71 mlada osoba. Za ovaj zločin pravosnažno je pred bh. institucijama osuđen general vojske Republike Srpske Novak Đukić.
Postavlja se pitanje zbog čega se ove rekonstrukcije i uviđaji vrše na prostoru koji je u nadležnosti srpskog Ministarstva odbrane?
“Nemoguće je izvršiti uviđaj na autentičnim lokacijama pošto je drugačija postavka na tim mjestima u odnosu na devedesete godine. Mjesto nije identično. Kako da se izvrši na tom mjestu bilo kakav uviđaj”, kaže Milorad Kojić.
“S druge strane, ovde će se autentično prikazati scena i ispaliti se granata. Nije izvodljivo ni u kom slučaju da se to radi na mjestu na kom se to zaista desilo”, dodaje on.
U delu javnosti u Srbiji najava veštačenja u Nikincima dočekana je s oduševljenjem. „Veštačenje će promeniti pogled na rat u BiH“, „Srbija u Nikincima ruši laž sa Markala“ - neki su od tendencioznih naslova beogradske bulevarske štampe.
Na sličan način propraćena je i ranija rekonstrukcija masakra na Tuzlanskoj kapiji.
Zbunjuje, posebno, to što Srbija, iako je ostvarila saradnju sa BiH na polju gonjenja odgovornih za ratne zločine, uporno i neobjašnjivo preispituje neke od najstravičnijih zlodela počinjenih na tlu te države tokom rata, pri čemu u tom procesu sarađuje sa organima entiteta Republike Srpske, a ne sa centralnog bh. pravosuđa.
Loša poruka zemljama regije: Nataša Kandić
Na ovaj način Srbija šalje jako lošu poruku zemljama u okruženju, ali i međunarodnim institucijama, smatra Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a.
„To je poruka koja dosta govori o tome šta država Srbija misli o međunarodnim institucijama – mislim i na Međunarodni krivični tribunal i na Međunarodni sud pravde – i uopšte da je Srbija na strani onih koji govore da sve što je dokazano u Hagu, a odnosi se na zločine koje su počinili pripadnici vojske bosanskih Srba – zapravo netačno. Tako se izvodi zaključak da Markale nisu ono što je sud presudio. Sve to zajedno daje jednu vrlo lošu sliku koja ima opasne poruke“, ocenjuje Nataša Kandić.
Prema podacima Unije civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo, tokom opsade tog grada, koja je trajala 1.425 dana, na grad je u proseku svaki dan palo 329 granata, od kojih je stradao 11.541 civil, a od toga 1.601 dete.