Problem sa migrantima u Makedoniji sve više se komplikuje, jer svakog dana dolaze nove izbeglice iz Sirije i drugih zemalja tog regiona.
Najdramatičnije je na željezničkoj stanici u Đevđeliji, koja je prvi grad posle grčko-makedonske granice, gde se oni i bukvalno bore za mesto u prvom vozu koji će ih odvesti na sever, kaže Mersiha Smailović iz nevladine organizacije Legis.
“Broj se povećao na oko 1.500 do 2.000 dnevno koji stižu u Đevđeliju. Juče je prvi put došao specijalni tim iz policije za suzbijanje gužve. Dali su prednost za mesto u vozu ženama, deci i porodicama. Nisu dozvolili prenatrpanost u vozu, pa su mnogi od njih prenoćili napolju, na kiši”, navodi Mersiha Smailović.
Problem sa migrantima je pokrenuo alarm u Makedoniji, koja pokušava da se što pre konsoliduje i da nađe svoj model za borbu sa krizom koja potresa čitav region i druge evropske zemlje.
Žan Aselborn, ministar spoljnih poslova Luksemburga, zemlje koja predsedava Evropskom unijom, u intervjuu za naš radio naglasio je da će do kraja godine zemlje Unije primiti 60.000 migranata.
Sa ovom strategijom evropskih zemalja otvara se veći problem za zemlje iz regiona i to traži brzo iznalaženje rešenja, kaže portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski. On dodaje da Makedonija ne treba da izolirano rešava problem, koji podrazumeva ne samo humanitarna pitanja, nego i bezbednosne rizike za zemlju.
“Republika Makedonija će nastaviti da prati situaciju, da pravi odgovarajuće analize i da se preventivno priprema za sva moguća scenarija, ali verujemo i očekujemo da će se međunarodna zajednica založiti za globalno rešavanje problema”, kaže Kotevski.
Vaš browser nepodržava HTML5
Stotine migranata u Đevđeliji na putu prema Srbiji
I neki analitičari smatraju da pravi odgovor trebaju dati veće zemlje. Bojan Maričić, ekspert za međunarodna pitanja, kaže da Makedonija treba izgraditi kamp, ali da glavna baza treba biti u zemljama koje se graniče sa Sirijom, a nisu zahvaćene ratom, kako je bilo na primeru kosovske krize.
“Ovako kao što je sada, nismo spremni. U Srbiji i Makedoniji i u svim državama koje su tranzitne trebaju biti izgrađeni nekakvi kampovi. Svakako, tu treba postojati i politički plan Evropske unije o tome šta će se raditi sa ovim problemom dugoročno”, konstatuje Maričić.
U međuvremenu, mnogi migranti koji ne uspevaju da nađu adekvatni transport idu peške po železničkim prugama, što je veoma opasno. U ponedeljak je voz pregazio jednog migranta koji se nalazio na pruzi Skoplje-Kumanovo. Od početka izbegličke krize na makedonskim prugama je poginulo tridesetak migranata.