Poslednjih dana jula u Briselu je saopšteno da Evropska unija pažljivo prati situaciju u vezi sa rastućim talasom izbeglica i azilanata u Srbiji i regionu i da priprema program pomoći za njihovo zbrinjavanje. U Evropskoj komisiji, međutim, kažu da iz Beograda još nisu primili konkretan zahtev za pomoć, ali da su spremni da izdvoje sredstva iz fondova za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu, kao što je to bio slučaj tokom katastrofalnih poplava prošle godine, ako srpske vlasti pomoć zatraže i partneri EU preko kojih se Srbiji dostavlja ta pomoć daju procene o potrebama. Srpski političari, međutim, upućuju kritiku Briselu, ali zahtev za pomoć nisu zatražili.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je pre neoliko dana da je kriza uzrokovana rastućim talasom izbeglica i azilanata u Srbiji stvar Evrope i međunarodne zajednice i da pomoć mora stizati odatle. Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da srpski budžet ne može još dugo da izdrži troškove zbrinjavanja izbeglica. Ministar za rad i socijalnu politiku Aleksandar Vulin je, po običaju, sve to digao za nekoliko oktava, rekavši da ne razume da EU čeka da se završe godišnji odmori da bi rešila pitanje migranata i da smo od nje do sada videli samo zid.
U Srbiju je poslednjih meseci ušlo desetine hiljada izbeglica, mahom iz Sirije i Avganistana.
Da Evropska komisija stoji uz Srbiju u ovoj vanrednoj situaciji i u stalnom je kontaktu sa vlastima u Beogradu, kako bi se našao način da se pomogne, izjavila je krajem jula Maja Kocijančič, portparolka komesara za susedsku politiku Johanesa Hana. Dodala je da EK pozdravlja uspostavljanje jedinstvenog prihvatnog centra u Preševu.
Evropska komisija, međutim, saopštava da srpska vlast do sada nije poslala konkretan zahtev za pomoć.
Zašto Srbija u saradnji sa partnerima preko kojih EU Srbiji dostavlja pomoć nije napravila procene o potrebama i zvanično zatražila finansijsku pomoć pre nego što su ministri Vulin i Dačić krenuli da kritikuju Brisel? Jer - kako dobiti pomoć ako je ne tražiš?
Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije, za RSE kaže da je probem izbegličke krize kompleksan, ali da se Srbija, iako tranzitna zemlja, pokazala kao i te kako odgovoran partner Evropske unije. Važno je, dodaje ona, da ljudi znaju da je i inače ceo splet pitanja u vezi sa izbegličkim statusom deo akcionog plana za poglavlje 24 – i povećanje kapaciteta za smeštaj izbeglica, i efikasnije procedure odlučivanja o zahtevima za azil, i adekvatna zdravstvena nega, i visok nivo zaštite ljudskih prava. Naravno, za to je potrebna finansijska podrška, ističe Joksimovićeva, ali i ukazuje na to da se ni u Evropskoj uniji nije sasvim iskristalisalo na koji način će se pomoći pojedinim državama da se suoče sa rastućim izbegličkim talasom, iako nije sporno da će Brisel finansijski pomoći zemljama na zapadnobalkanskoj ruti.
Stručnjaci Evropske komisije dovršavaju planove za regionalni program podrške zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj koji treba da počne da se primenjuje od septembra, a Joksimovićeva najavljuje za jesen i veliki međunarodni skup o izbegličkoj krizi.
“Evropski savet je doneo odluku da negde polovinom septembra ili oktobra, još uvek nemamo tačnu informaciju, organizuje međunarodnu konferenciju na najvišem nivou o pitanjima migranata na zapadnobalkanskoj ruti. Na kraju bi trebalo da se iskristališu mehanizmi i visina finansijske pomoći državama koje su u ovoj ruti, a to je pre svega, naravno, naša zemlja”, objašnjava Joksimovićeva.
Postoji, međutim, i poseban mehanizam hitne finansijske pomoći za koji aplicira država sa partnerskim organizacijama, podseća Joksimovićeva.
“To je takozvani EHO mehanizam, koji se sprovodi tako što država sa parnerskim organizacijama – najčešće su to Crveni krst, UNHCR i druge organizacije - aplicira za sredstva koja su negde do visine oko 300 000 evra i mi ćemo, svakako, i u tom smislu uputiti oficijelni zahtev. Da budem sasvim otvorena, nisam sigurna da smo još uvek to uradili, ali smo pre nekoliko dana razmatrali i tu mogućnost, koju ćemo svakako iskoristiti”, kaže Joksimovićeva.
Naša sagovornica iz Vlade precizira da je o probemu rastućeg izbegličkog talasa u Srbiji već održan sastanak predstavnika Ministarstva spoljnih poslova i Crvenog krsta Srbije i da se očekuje i sastanak partnerskih organizacija sa predstavnicima Ministarstva rada i socijalne politike.
Ponovo se pokazalo da su pojedini srpski političari najuspešniji u disciplini “drš’te lopova”. Ministar Vulin koji lupa najžešće packe Evropi što čeka završetak godišnjih odmora da rešava problem izbeglica, ni sam nije uradio svoj zadatak. Pre više od mesec dana izabran je da predvodi Radnu grupu Vlade Srbije za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova. Je li sačinio plan finansijskih potreba i poslao u Brisel? Nije.
Mirjana Milenkovski iz Odeljenja za medije UNHCR Srbija za RSE kaže da su predstavnici te organizacije sa Vulinom imali sastanke, ali da on nije ispunio ono što je dogovoreno.
“Naš šef, gospodin Hans Fridrih Šoder, imao je sastanke sa ministrom Vulinom, a i na radnom nivou smo imali sastanke. Dogovor je bio da UNHCR prisustvuje sastancima Radne grupe na čijem je čelu Vulin u svojstvu posmatrača, odnosno, savetnika kad je potrebno. Sredinom jula je održana u Beogradu i velika konferencija, na kojoj je učestvovalo i Ministarstvo za rad i socijanu politiku. Ministar Vulin je to uz našu pomoć organizovao i bio je dogovor da se tada iznesu potrebe. Na skupu je bio i Komesarijat za izbeglice i Crveni krst, koji u Preševu već distribuira našu pomoć. U svakom slučaju, mi smo na toj konferenciji očekivali da će država izaći sa konkretnim potrebama. UNHCR ne može umesto države da da konkretne potrebe. Mi smo gospodinu Vulinu više puta rekli da smo tu, da dajemo svu pomoć kada nam se obrate. Znači, kad nam traže, mi sednemo, pogledamo koliko imamo u budžetu i šaljemo pomoć”, kaže Mirjana Milenkovski.
Razume se, nije poenta ove priče odbrana Evropske unije od srpskih političara koji večito kasne u ispunjavanju svojih obaveza. U ovoj epskoj izbegličkoj krizi Evropa, još uvek najbogatiji kontinent, i te kako ima razloga za stid. Njene članice opasuju se zidovima, izbeglice od rata u Siriji i Iraku evropski političari nazivaju migrantima koji hoće u njihove bogate zemlje u potrazi za boljim životom. Etiketiraju ih, dakle, kao ekonomske migrante, jer ako bi priznali da su očajne izbeglice, koje beže od rata, ne samo po međunardnim konvencijama nego i po zakonima svojih zemalja morali bi da ih prihvate i pruže im pomoć. A pojedini među njima posegnuli su i za ksenofobičnom retorikom koje se ni najljući ultradesničari ne bi postideli. Britanski premijer Dejvid Kameron je tu reku nesrećnih ljudi dodatno dehumanizovao nazvavši je rojem ljudi, koji dolazi preko Mediterana i hoće u Britaniju u potrazi za boljim životom.
Portparol UNHCR za centralnu Evropu Babar Baloch kaže za RSE da su mu suze krenule kad je tu izjavu čuo. Od Evropske unije, naglašava, u rešavanju izbegličke krize očekuje se da učini mnogo više.
“Sa naše tačke gledišta, Evropa može mnogo više da uradi, a ne čini baš mnogo, odnosno, kad nešto i uradi – to je suviše malo, suviše kasno, što je vrlo evidentno u slučaju Grčke, u koju je došlo oko 100 000 ljudi. Mi smatramo da aktuelna situacija zahteva kolektivnu i dalekosežnu reakciju Evrope, zasnovanu na humanitarnim principima, dakle, na shvatanju da se radi o ljudskim bićima, koja beže od rata u zonama konflikta. Njima bi morala da se ponudi zaštita koju nisu imali u svojim zemljama, zbog čega i beže iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Eritreje i drugih oblasti. Evropa bi, takođe, mogla da učini mnogo više u pogledu istinske solidarnosti i deljenja odgovornosti, i to kako širom Evropske unije – u zemljama poput Grčke, Italije, Mađarske, Bugarske, tako i u zemljama na granici Unije, kao što su Makedonija i Srbija. Ono što smatramo da Evropska unija treba da razume i da prizna jeste da je ovo izbeglička kriza, a ne migrantska kriza, kako je mnogi evropski poitičari etiketiraju, a to rade da ne bi morali da preuzmu odgovornost”, kaže Babar Baloch.