Potpisivanje Deklaracije o strateškom partnerstvu između dve najbrojnije bošnjačke partije u Sandžaku, Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića i Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejmana Ugljanina, analitičari vide kao vrstu prestrojavanja pred izbore koji Srbiju očekuju u narednoj godini.
Da li je premijer Aleksandar Vučić popustljivošću prema bivšem muftiji, a sada narodnom poslaniku, Muameru Zukorliću zapravo približio Ljajića i Ugljanina, čije su političke suprotnosti godinama unazad izgledale nepomirljivo.
Podsetimo, SDP i SDA su se godinama sukobljavale a u brojnim incidentima je bilo čak i poginulih. Poslednji put u fizičkom sukobu dve strane, tokom vanrednih opštinskih izbora 2006. godine, samo 20 metara od biračkog mesta poginuo je kandidat za odbornika sa Ugljaninove liste Ruždija Durović.
Direktor nevladinog Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je ovo početak brojnih političkih previranja koja nas očekuju naredne godine, kada će biti održani predsednički, a nagoveštavaju se i vanredni parlamentarni izbori.
Navodi, “u politici nema ljutih protivnika koji ne mogu u nekom periodu ili u nekoj situaciji da naprave dogovor”.
“Politika je čista pragmatika i u njoj nema mesta emocijama, tako da je očigledno da je potpisivanje ove Deklaracije neka procena dve partije da je to za njih u ovom trenutku najbolje. Očigledno je da je Zukorlićeva uloga u poslednje vreme poprilično ojačala i od tada on više nije ni kritičar režima. Prilčno je iskočio na političkoj sceni Srbije”, rekao je Popov.
Portparol Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka (BDZS) Edin Đerlek smatra da su se Ljajić i Ugljanin ujedinili da bi razbili Islamsku zajednicu i opstali na političkoj sceni, a nakon što je njihov lider Muamer Zukorlić svojim angažmanom ojačao stranku direktnim ulaskom u političku arenu.
“Potpisivanjem ovog dokumenta su samo pale maske Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina koji bi sve uradili, pa čak prešli i preko žrtava sa smrtnim ishodom u prošlosti, da bi kako - tako opstali na vlasti. Njima nije stalo do intreresa građana, već do vlastitih položaja i fotelja, a ovaj narod nakon dve i po decenije vlasti i dalje pokušavaju prevariti da će nešto biti bolje“, rekao je Djerlek.
Ljajićeva i Ugljaninova partija su se obavezale potpisivanjem Deklaracije da će na narednim izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV), koji će biti održani 2018. godine, ostvariti blisku saradnju sa ciljem, kako se navodi, zajedničke podrške onoj izbornoj listi koja će svojim planom i programom doprineti poboljšanju sveukupnog položaja Bošnjaka i većem stepenu ostvarivanja njihovih prava.
Za izvršnog direktora nevladine organizacije “Urban in” Seada Biberovića ovaj član Deklaracije ukazuje na obostranu korist partija koju će ostvariti budućom saradnjom.
“Ovo će biti politički benefit za Ugljanina, jer će se približiti Beogradu i nacionalnom nivou vlasti, ali i za Ljajića koji među Bošnjacima nije prepoznat kao bošnjačka ili nacionalna opcija. Dakle, Ugljaninće se bolje kotirati kod vladajuće koalicije na nacionalnom nivou, a Ljajić će dobiti malo više bošnjački prizvuk, odnosno Bošnjaci će njegovu SDP malo više prepoznati kao svoju opciju”, rekao je Biberović.
On ističe da je premijer Aleksandar Vučić time što trenutno podržava Zukorlićevu opciju približava ili samo ubrzava saradnju izmedju Ljajićeve i Ugljaninove partije.
Podsetimo, Zukorlić je na aprilskim izborima kao kandidat BDZS ušao u Skupštinu Srbije, gde je izabran na mesto predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
To imenovanje je izazvalo brojne polemike, što zbog činjenice da Zukorlić dolazi iz religijskog sveta, bez obzira što je zbog političkih ambicija napustio mesto glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji i skinuo versku odeću, ali i zbog činjenice da njegov Internacionalni univerzitet nije dobio akreditaciju za deo svojih studijskih programa.
Dalje je usledio i skandal sa bespravnim proširenjem sada dvospratne zgrade Fakulteta za islamske studije u centru Novog Pazara, na kojoj su pre nekoliko dana postavljene nove kupole.
Premijer Vučić nije podržao radove, mada posredno i jeste, samim tim što je javno izneo da ne sme da se usudi da podrži rušenje tog bespravnog objekta, u strahu od izazivanja međunacinalnih sukoba u krhkoj zoni kakav je Sandžak.
Takvo držanje Vučića, bez obzira da li mu je to bio cilj, samo posebi je provokacija za njegovog partnera u Vladi Srbije, vicepremijera Ljajića.
Deklaracija sa Ugljaninom, koji je i sam bio ministar u više vlada pre Vučićevog dolaska na vlast 2012. godine, može se shvatitii kao prvi konkretan odgovor na približavanje Zukorliću.
“Premijer Vučić trenutno veću podršku daje Zukorlićevoj političkoj opciji, tako da je i ta političa činjenica sigurno uticala na potpisivanje Deklaracije između Ljajićeve i Ugljaninove partije”, smatra Biberović.
Inače, potpisana Deklaracija sadrži 13 tačaka, a u jednojodnjih se navodi da je njen ključni cilj puna politička i društvena stabilnost u Sandžaku, što podrazumeva i smanjenje tenzija i podela među građanima, posebno među Bošnjacima.
Potpisnici ovog dokumenta su se obavezali da će afirmisati i podržavati ideju jedinstvene i autonomne Islamske zajednice čiji velikodostojnici i predstavnici neće učestvovati u političkom životu, političkim kampanjama, niti će se svrstavati uz bilo koju političku stranku.
Ljajićeva partija je trenutno okosnica vlasti u Novom Pazaru, dok, nekadašnji ministar u više mandata Ugljanin ima većinu u opštinama u Sjenici i Tutinu.
Da li su ovim političkim liderima birači u Sandžaku ostali lojalni ili poslednja politička pomeranja znače i promenu raspoloženja javnog mnjenja, videće se jasno na izborima naredne godine.