Mi se nalazimo u pravnom vakuumu, s obzirom da je Viši sud u Srbiji doneo odluku, odnosno rešenje da nema uslova za izručenje tri naša građanina koje je Hag optužio za nepoštovanje Suda, rekao je za Radio Slobodna Evropa Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom i ministar u Vladi Srbije. Nikakva politička odluka ne može da anulira odluku domaćeg suda, tvrdi Ljajić povodom objavljivanja poternice Haškog tribunala za troje pripadnika Šešeljeve Srpske radikalne stranke - Petrom Jojićem, Vjericom Radetom i Jovom Ostojićem, koji su pred tribunalom optuženi za nepoštovanje suda.
“Mi nismo hteli ni mogli da utičemo na odluku suda, tako da je bilo za očekivati da će Hag izvršiti dodatni pritisak da se ta obaveza ispuni, uprkos odluci domaćeg suda da nema uslova za tako nešto.”
RSE: Kakva je obaveza Srbije kad Hag objavi međunarodnu poternicu?
Lajić: U svim sličnim situacijama se postupalo na identičan način. Sud je morao da donese odluku pre nego što neki državljanin Srbije, koji je optužen od strane Haga, bude izručen. Bez obzira da li se radilo o optužbi za nepoštovanju Suda ili za ratne zločine. Bilo je slučajeva da je sud donosio odluku o izručenju i u slučajevima nepoštovanja Suda, a sad imamo situaciju da je sud procenio da nema uslova za izručenje. Zakon o saradnji sa Tribunalom predviđa izručenje samo u slučaju optužbe za ratne zločine. Obaveza Srbije je, pre svega, da poštuje pravni poredak, i domaći i naravno, međunarodni. Mi smo do sada izvršili sve svoje obaveze prema Tribunalu. Ovo je jedino preostalo pitanje.
RSE: Vi znate kakve su ocene o domaćem pravosuđu i koliko je ono pod uticajem politike, tako da nije van pameti sumnja da je ta odluka zapravo politička. U čemu je problem sa izručenjem troje radikala i kakve će biti posledica takve odluke?
Ljajić: Mi ne možemo da derogiramo sudsku odluku, ma kakva ona bila. Bez obzira da li se slagali sa tom odlukom ili ne. Mi ne možemo počiniti ni jedan korak koji bi značio poništavanje te odluke. Što se posledica tiče, sigurno da nije dobro da zemlja bude ponovo proskribovana kao strana koja ne sarađuje sa Hagom, iako ta ocena ne može da stoji s obzirom da se 45 državljana Srbije koji su optuženi za ratne zločine, izručeni Hagu. Zato je teško u ovom trenutku osuditi našu zemlju za nesaradnju sa Tribunalom.
RSE: Baš s obzirom na to što govorite, postavlja se pitanje u čemu je specifičnost ovog slučaja? Zašto je nedostižna haška pravda za troje radikala?
Ljajić: Ako bih hteo politički da analiziram ceo slučaj, za njega je u predmetu Vojislava Šešelja u dobroj meri odgovoran Hag. Ja mogu da govorim o sudskoj odluci koja sprečava bilo koji državni organ da troje radikala izruči Hagu. Mislim da ne bi bilo nikakvih problema da se oni izruče, kada bi sudska odluka bila drugačija.
Skinuta odluka tajnosti sa međunarodnog naloga: Haški tribunal
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da se ništa novo nije dogodilo osim što je skinuta oznaka poverljivosti sa tog dokumenta.
"Promene naših stavova nema", rekao je Dačić novinarima u Ministarstvu spoljnih poslova.
Na pitanje kad je Ministarstvo pravde dobilo međunarodnu poternicu za troje radikala, u pisanoj formi nam je saopšteno da je Ministarstvo početkom oktobra dobilo naloge za hapšenje troje radikala sa oznakom “poverljivo” i prosledilo ih Višem sudu u Beogradu - Odeljenju za ratne zločine. Taj sud je dostavio mišljenje “da nema osnova za preduzimanje radnji iz nadležnosti suda imajući u vidu pravosnažno i izvršno rešenje Višeg suda iz maja 2016”.
Haško tužilaštvo je optužilo Radetu, Jojića i Ostojića da su vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge.
U saopštenju sudskog veća je ukazano na to da, iako je Srbija više puta upozorena na to da troje radikala mora uhapsiti i izručiti Tribunalu, po toj odluci nije postupano. Zato je skinuta odluka tajnosti sa međunarodnog naloga.
Tribunal je letos od Srbije tražio da pod hitno promeni svoje zakonodavstvo, kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje pomenutih radikala.
Viši sud je zaključio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.
Vjerica Radeta, funkcionerka SRS, kaže za dnevni list "Blic" da je apsolutno ne zanima Haški tribunal, šta se tamo dešava, niti šta oni rade.
“Što se mene tiče, ta priča je završena pravosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu “, izjavila je Radeta.