Mogao bi uslediti negativni izveštaj Haškog tribunala Savetu bezbednosti UN o saradnji Srbije sa Međunarodnim sudom, posle pravosnažne odluke Srbije da nema uslova za isporučivanje Haškom tribunalu troje funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS).
To je još pre izricanja konačne odluke rekao Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom. On je dodao i da se plaši "da će Hrvatska iskoristiti ovakvu odluku, da će pojačati pritisak na Brisel".
I poznavaoci međunarodnog krivičnog prava upozoravaju da bi moglo doći do usporavanja otvaranja poglavlja 23 ako Srbija ne promeni svoju odluku.
Da bi Hrvatska mogla i zaoštriti svoju blokadu otvaranja poglavlja 23 između Srbije i EU posle odluke srpskog pravosuđa o neisporučivanju troje "radikala" Međunarodnom sudu u Hagu – Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića – sugeriše i reakcija prvog potpredsednika hrvatske vlade i šefa HDZ Tomislava Karamarka.
Karamarko je ocenio da je odluka vlasti Srbije da ne izruči funkcionere SRS Hagu kršenje standarda Evropske unije i da je to dokaz nefunkcionisanja Srbije kao pravne države i podsticaj da Hrvatska blokira pregovore Srbije i EU.
Na to je, očekivano, reagovao premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je novinarima rekao da nije fasciniran niti uplašen reakcijom Hrvatske.
"Voleo bih kada Karamarko ne bi iznosio takve tvrdnje i kada nam ne bi držao lekcije jer nemoj da nam o pravnoj državi drže lekcije oni koji organizuju proslave i trče na komemoraciju u Blajburg", kazao je Vučić.
Viši sud u Beogradu saopštio je da je Krivično vanpretresno veće Odeljenja za ratne zločine potvrdilo da nisu ispunjene pretpostavke za hapšenje i predaju troje funkcionera Srpske radikalne streanke po zahtevu Tribunala u Hagu.
Portparol Haškog tribunala Nenad Golčeski za RSE kaže da je saradnja država sa Tribunalom regulisana njegovim Statutom.
"U pitanju je član 29 u kome se kaže da će države bez nepotrebnog odgađanja udovoljiti svakom zahtevu za pomoć ili nalogu koji je izdalo pretresno veće, što, između ostalog, uključuje i hapšenje ili pritvaranje osoba, kao i predaju ili dovođenje optuženih pred Međunarodni sud. Na to pravilo su referisale i sudije tokom saslušanja u vezi sa ovim predmetom koje je održano 10. februara", ističe Golčeski.
Na opasku da u stavu 1 člana 29 Statuta Tribunala stoji da "države moraju sarađivati s Međunarodnim sudom u istrazi i krivičnom gonjenju osoba optuženih da su počinile teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, odnosno, da se tu ne pominje nepoštovanje suda, Golčeski odgovara: "Ne bih sada ulazio u analizu samog pravnog akta, na sudskom veću je da donese odluku i ono će se sigurno izjasniti u vezi sa time čim bude imalo nekakav podnesak Republike Srbije u vezi sa tim".
Golčeski za RSE nije želeo da spekuliše o tome kakve poteze će preduzeti Haški tribunal.
Iako član 29 Statuta Haškog tribunala govori o teškom kršenju međunarodnog humanitarnog prava i ne pominje krivično delo nepoštovanje suda, osnov za to krivično delo nalazi se u Pravilniku o postupku i dokazima.
Ali, temelj za utuženje za nepoštovanje Suda, ipak, može da se nađe u članu 29 Statuta jer se njime omogućava gonjenje druge osobe za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava, a to je u ovom slučaju Vojislav Šešelj, obrazlaže za RSE Ivan Jovanović, konsultant za međunarodno krivično pravo.
Govoreći o tome kakav izlaz postoji iz ove situacije, Jovanović kaže: "Žalbeno veće Višeg suda u Beogradu može direktno da primeni međunarodno pravo, dakle, da zaobiđe domaći zakon o saradnji sa Tribunalom jer obaveza bilo koje države, pa tako i Srbije, da sarađuje sa Haškim tribunalom ne proizilazi iz njihovih sopstvenih zakona, već iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN, dakle, međunarodnog prava. To je jedan izlaz. Druga varijanta je da se Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom promeni po hitnom postupku i da se doda da je predaja Tribunalu moguća i kada je osoba koja se traži gonjena za nepoštovanje suda".
Upitan kakve posledice mogu nastupiti po Srbiju ako ovo ne učini i ostane na odluci da ne isporuči Tribunalu troje funkcionera SRS, Jovanović kaže: "Tribunal sigurno neće od ovoga odustati, a bilo bi naivno verovati da Evropska unija ovo neće videti kao kamen spoticanja da se otvore neka od poglavlja, posebno poglavlje 23. Sada se, pored Hrvatske, mogu javiti još neke države koje bi bile protiv otvaranja poglavlja 23. Ovakva situacija se, dakle, mora razrešiti. Najbolje bi bilo da to bude hitna promena Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom jer bismo u narednih mesec dana onda imali pravni osnov da ovo troje optuženih budu predati Tribunalu".