Džinovska replika gumene patke ispred Skupštine Srbije. To je epilog fleš mob akcije aktivista organizacije Ne (da)vimo Beograd koja se protivi izgradnji projekta „Beograd na vodi“ i usvajanja Leks specijalisa – zakona kojim bi mu se dodelio status projekta od posebnog značaja. Policija je legitimisala aktiviste posle čega im je naložila da se udalje sa platoa ispred parlamenta.
Ogromnu žutu patku od stiropora aktivisti su kamionom dopremili na parking u blizini zgrade republičkog parlamenta, odakle je njih desetak ponelo do stepeništa koje vodi do glavnog ulaza u to zdanje.
Međutim, čim su ih opazili prišli su im policajci raspoređeni oko skupštinskog zdanja zatraživši od njih da prekinu akciju i napuste plato ispred parlamenta. Dvojici aktivista zatražili su na uvid i lična dokumenta.
Patku visine dva metra aktivisti su dopremili u danu kada je počelo skupštinsko zasedanje na čijem dnevnom redu je i Leks specijalis o projektu “Beograd na vodi” kojim bi mu se, po usvajanju, dodelio status od posebnog javnog značaja.
Dobrica Veselinović
Dobrica Veselinović, jedan od predstavnika inicijative Ne da(vi)mo Beograd, pozvao je poslanike da odbace zakon jer je, kako tvrdi, protivustavan i društveno poguban, dok čitav projekat ocenjuje kao običnu prevaru.
“Ideja je da se otima od siromašnih i daje bogatima. Mi mislimo da je ovo apsolutno pogrešan predlog koji treba u potpunosti odbaciti. Mislimo da je projekat 'Beograd na vodi' zapravo jedna patka, jedna velika prevara”, poručio je Veselinović ispred Skupštine Srbije.
Leks specijalis: Prečica uzurpaciji imovine građana
Tim zakonom koji je predložila Vlada Srbije predviđeno je regulisanje eksproprijacije zemljišta i izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju projekta koji je zbog mnogobrojnih kontroverzi na meti kritika javnosti i stručnjaka.
Njih međutim, mnogo više od sudbine samog projekta, brine izvesno usvajanje tog zakona u parlamentu. To, upozorili su na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju, otvara put za uzurpaciju gradskog zemljišta koje pripada Beograđanima.
Da bi “Beograd na vodi” formalno postao projekat od javnog značaja potrebno je da Leks specijalis, koji to omogućava, podrži 126 poslanika u Skupštini Srbije. S obzirom da iza njega stoji vladajuća koalicija koju predvodi Aleksandar Vučić, najveći zagovornik “Beograda na vodi” koji će i obrazlagati zakon, jasno je da je to najrealniji epilog.
Dodeljivanje takvog statusa, međutim, otvara prostor za eksproprijaciju imovine onih građana čije su se kuće, radnje, restorani našli na putu “Beogradu na vodi”. To, pod plaštom javnog interesa, znači i da se narušava pravo svojine.
Dejan Vasović, nekadašnji gradski arhitekta, kaže da ga brine agresivno promovisanje makete projekta za koji još nije potpisan ugovor. To skreće pažnju sa mnogo važnijih detalja, smatra on.
Dejan Vasović
“Napasti ga ovako velikim 3D modelom i slikama to sve više liči na bacanje koprene. Kako bi se to zemljište otuđilo i prešlo kod nekog drugog u ruke. A onda taj neko drugi izvlačio određene koristi. I samo poslednja napomena za ovaj Leks specijalis: nažalost neko je pomislio da ume sa vašom imovinom da radi mnogo bolje nego vi. Pa će on uzeti od vas, pa će to da dogovori. A vama će da bude mnogo dobro. Ako vam nije toliko dobro imate pravo da se žalite sudu i da ih tužite. Na Beograđanima jeste da se bore za svoje. A ako se ne budemo borili, onda ništa. Biće onog ko je došao i uzeo”, kaže Vasović.
Radi se o oko 177 hektara zemljišta gradskog jezgra, u šta spada kultna, ali i decenijama zapuštena četvrt Savamala, na kome se planira izgradnja milion kvadrata stanova, 750.000 kvadrata poslovnog prostora, vrtići, škole, zelene površine…. U taj posao bi investitor, kompanija Eagle hills, prema obećanjima Aleksandra Vučića, trebalo da uloži 3 milijarde evra.
Dragoslav Šumarac, bivši ministar građevine u vladi Zorana Đinđića i univerzitetski profesor, upozorava da je tako nešto neizvodljivo.
“To je baš onako projekat za prvi april. Da bi se to sve napravilo sa aspekta struke mora dnevno da se dovede 25 miliona litara vode. Napravi 40.000 parking mesta. 100 megavata struje treba takođe dnevno, da ne govorim o gasu i drugim infrastrukturnim potrebama. Kažu da će biti jedno 17.000 onih koji će stalno tu da stanuju i jedno 13.000 koji će da rade. Dakle, sa tehničkog aspekta, to je skoro neizvodljivo”, objašnjava Dragoslav Šumarac, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Govoreći poslednji put o “Beogradu na vodi” premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će svi objekti koji se nalaze na maketi biti izgrađeni za četiri godine, odnosno 2019. godine.
Sličan projekat aktuelan je i u Hamburgu u Nemačkoj, zemlji mnogo razvijenije infrastrutkure, nego što je ovdašnja. Tamo je izgradnja na reci Elbi otpočela 2000. a završetak je planiran 2025. godine….. Dnevno se izdaju dva biltena koji građane informišu o odmicanju radova.
Dragoljub Bakić, projektant čuvene beogradske sportske hale Pionir i član Akademije arhitekture Srbije, taj primer iskoristio je da bi pokazao kakve su štetnosti do sada isplivale o projetku kome zvaničnici pridaju veliki značaj.
Dragoljub Bakić
“Vrlo štetno što su ukinute odrednice Generalnog plana. Vrlo štetno je i što je ukinuta i studija o visinama objekata. Što je izmenjen Zakon o planiranju i građenju koji sad daje pravo Vladi da koji god hoće prostor proglasi od javnog interesa i posebne namene. Što je veoma opasno. A da ne govorim koliko je štetno što su poptuno urušene institucije. Urbanistički zavod je postao krpa: evo ti maketa, gledaj u nju, meri i pravi plan. Sve naopačke! Došla maketa niotkuda, a sve radimo naopačke. I stvarno je to strašno!”, upozorava Dragoljub Bakić.
Kontroverzama i nepoznanicama – atmosferi koja prati projekat kome su dodeljene gotovo mitske razmere, pridodato je i veoma izvesno usvajanje zakona koji bi za kratko vreme mogao postati izvor mnogobrojnih problema sa imovinom građana.
Vesna Pešić, sociološkinja, zaključuje da to samo dodatno ukazuje na stepen zaostalosti sprskog društva.
“Leks specijalis. To je čisto nasilništvo. Regularnim putem ne možeš da dođeš do tog zemljišta, nego praktično reč je o otimačini. Preko Leks specijalisa hoćeš da otmeš taj deo centralnog Beograda. Najlepšeg srca grada i da posle toga mi kao građani uopšte, iako smo finansijski u tome učestvovali, da nas niko ništa ne pita. Da uopšte i ne znamo šta će sa tim da bude. Pogotovo što je pronađeno da ta maketa koja je nama prodata, da je prodata mnogim drugim zaostalim i nerazvijenim zemljama. I naravno od toga nije bilo ništa”, kaže sociološkinja Vesna Pešić.
Pošto se odustalo od usvajanja Leks specijalisa po hitnom postupku zbog, između ostalog, pritiska javnosti i nezavisnih regulatornih institucija, ta tačka uvrštena je u dnevni red sednice parlamenta 1. aprila. Zasedanje je potom pomereno na 2. april, ali bez rasprave o Leks specijalisu, koji će se pred poslanicima naći 7. aprila.