Nakon sastanka gradonačelnika Beograda Siniše Malog i njegove ekipe sa predstavnicima Akademije arhitekata, koji su u svojoj Deklaraciji pozvali vlast da odustane od projekta “Beograd na vodi” jer ga smatraju promašajem, u javnosti su se pojavile dve verzije ishoda tog sastanka. U jednoj verziji, koju je RSE objavila, arhitekta Branko Bojović nam je rekao da je sastanak bio pro forme, jer je “Beograd na vodi” gotova stvar; druga verzija koja se pojavila na dnevniku RTS-a uz izjavu arhitekte Mihajla Mitrovića, glasi da je postignut dogovor i da će predstavnici Akademije učestvovati u projektu.
Na naše naknadno pitanje Branku Bojoviću šta se zapravo dogodilo, odgovorio je da nikakvog dogovora nije bilo i da je njegov kolega Mihajlo Mitrović izmanipulisan, da je na polovini sastanak napustio gradonačelnik kada je nastavljen razgovor o tehničkim detaljima projekta:
“Članovi Akademije su ogorčeni, oni traže da se na to reaguje. Meni se javilo njih šestoro koji traže novu deklaraciju jer je prelazak u republičku nadležnost političko pravni presedan kakav ne postoji u evropskim gradovima. Niko nije uzeo za razvoj Pariza, Londona, Barselone, Minhena...najznačajniji prostor i podržavio ga. Dakle, tu će tek nastati problemi jer će i drugi investitori tražiti to isto. Od saradnje nema ništa, ta stvar je završena, mi smo stavljeni pred svršen čin”, kaže Bojović demantujući infromacije o dogovoru arhitekata sa vlastima. Na pitanje da li se osećaju izmanipulisanim, Bojović odgovara potvdno.
”Da. Mihajlo Mitrović je dobio takav pritisak da je morao da legne u krevet”, kaže Bojović i objašnjava šta je suština primedbe uglednih domaćih arhitekata na ovaj državni projekat:
“To je tumor na telu Beograda, neprirodni dodatak, to ne spada u pravi urbanizam koji se bavi opštim i javnim interesom, a ne interesom pojedinaca i grupa.”
Bojović odgovara na primedbu gradonačelnika Beograda Siniše Malog koji se pita kako nekome mogu više da odgovaraju udžerice i đubrište u centru grada, nego uredjen prostor:
“Tako nešto može da kaže neko ko je socijalno neodgovorno lice. Kako neko ko je normalan može da bude za one ruševine u Savamali? To je ključni dokaz da se radi o manipulaciji. Mi ne sporimo da taj prostor treba urediti, već rešenje i način na koji je to sprovedeno, jer je sve nezakonito. Oni nisu svesni šta su uradili.”
Na pitanje da li su gradonačelnik i njegovi saradnici njih saslušali, Bojović objašnjava: ”Formalno da, bili su ljubazni, ali Siniša Mali je započeo razgovor ovako: 'Evo, mi smo primili deklaraciju, sa njom se ne slažemo, ali skupili smo se ovde, kažite nam šta vam nije jasno, pa će on da nam objasni'. Da on objasni nama iz Akademije o čem se tu radi. Sve je to jedna farsa.”
Podsetimo, na sednici održanoj 3. juna 2014. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi” uz prethodnu odluku da se utvrdi kao projekat od značaja za Republiku.
O ovom projektu, čiji je investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nisu konsultovani domaći arhitekti.
U Skupštinu Srbije 9. marta je stigao je predlog Vlade Srbije da se po hitnom postupku usvoji predlog Leks specijalisa o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za projekat “Beograd na vodi”. Parlamentarci će o ovom predlogu zakona raspravljati 18. marta, a njime bi trebalo da se reguliše nekoliko stvari, od eksproprijacije do rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na području koje je namenjeno za gradnju.
“Šta nam, drugim rečima, poručuje Vlada ovim predlogom zakona? Da će Zakon o eksproprijaciji i tamo uspostavljena pravila o tome iz kojeg se razloga ona sprovodi biti “mrtvo slovo na papiru” kad god Vlada utvrdi da je nešto projekat od nacionalnog značaja. Ispravnije bi bilo izmeniti Zakon o eksproprijaciji uvođenjem novih razloga koji bi mogli da se primene za budućnost jednako u svim sličnim situacijama, a ne od slučaja do slučaja. Na primer, ako Vlada smatra da projekti u kojima država daje građevinsko zemljište a privatni investitor novac za izgradnju objekata, i sve to radi dalje prodaje na tržištu (o tome je zapravo reč kod “Beograda na vodi”), predstavljaju “javni interes”, onda to treba i da napiše, obrazloži i pokuša da odbrani pred poslanicima”, navodi ”Transparentnost Srbija” u svom saopštenju.
