Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, boravi 13. oktobra na Kosovu, gde se sastao sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Lajčak je novinarima rekao da je sa kosovskim premijerom razgovarao o nekoliko tema, među kojima je bilo i pitanje preregistracije automobila sa srpskim oznakama na RKS tablice.
Ukazao je da rok za preregistraciju ističe 31. oktobra i da međunarodna zajednica želi da zna kakvi su planovi po tom pitanju.
Do sada je stav Vlade Kosova bio da se rok za preregistraciju neće produžavati, te da od 1. novembra više neće moći da se upravlja automobilima sa oznakama radova na Kosovu koje izdaje Srbija.
Radi se o tablicama PR (Prištna), GL (Gnjilane), PZ (Prizren) i tako dalje. Ove tablice su za Kosovo nelegalne ali su na severu Kosova do sada tolerisane dok su u sredinama južno od Ibra ukinute pre desetak godina.
"Ni u čijem interesu nije da situacija eskalira", poručio je Lajčak.
Srbi sa severa Kosova su 31. jula podigli barikade kako bi sprečili kosovske vlasti da implementiraju odluku o registarskim oznakama i izdavanju ulazno-izlaznih dokmenata sa državljane Srbije koji ulaze na Kosovo. U međuvremenu je postignut dogovor oko ličnih karata a Beograd traži dogovor i oko registarskih oznaka.
Lajčak je naveo da je u Prištini bilo reči i o realizaciji Mape puta za sporvođenje sporazuma o energetici, koju su dve strane usaglasile 21. juna u Briselu.
"U procesu smo konsultacija, postoji rizik da se povuče licenca za kompaniju Elektrosever, što ne želimo da se desi", rekao je on i dodao da će u ponedeljak u Beogradu na iste teme razgovarati sa vlastima u Srbiji.
Srpska kompanija Elektrosever je dobila licencu za distribuciju električne enrgije u opštinama na severu Kosova, ali još nije ispunila kriterijume za poslovanje koji proizilaze iz Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma.
Ovaj dogovor je trebalo da otvori put za naplatu računa za utrošenu električnu energiju građanima na severu Kosova, gde većinu čine pripadnici srpske zajednice. Struja se u opštinama Severna Mitrovica, Leposavić Zvečan i Zubin Potok ne plaća od 1999. godine.
Drugi put na Kosovu za manje od mesec dana
Ovo je druga Lajčakova poseta Kosovu za manje od mesec dana. On se 15. septembra takođe sastao sa Kurtijem, ali i sa njegovim zamenikom Besnikom Bisljimijem (Besnik Bislimi) koji vodi dijalog sa Srbijom na tehničkom nivou.
Lajčakova poseta Kosovu 13. oktobra, dolazi i u trenutku kada u javnosti kruži informacija da su Francuska i Nemačka predstavile Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predlog kako da dve strane reše dugogodišnji spor i postignu normalizaciju odnosa.
Međutim, Kurti je 12. oktobra izjavio da ne postoji francusko-nemački predlog za konačni sporazum sa Srbijom.
"Postoje rasprave, postoje opcije, postoje testiranja, ali ne mogu da kažem da postoji nešto konkretno", rekao je on.
Ipak, naveo je da je optimističan oko nastavka dijaloga sa Srbijom.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU.
Napomenuo je da je tako nešto neprihvatljivo za Srbiju.
Ambasade Francuske i Nemačke na Kosovu nisu potvrdile postojanje ovakvog dokumenta, ali su nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) i predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel macron) septembra uputili pismo Kurtiju i Vučiću. U pismu je, pored ostalog, pisalo da treba da se pripreme za donošenje teških odluka.
Osim evropskih zemalja, intenzivniji dijalog od Kosova i Srbije traže i Sjedinjene Države.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) je 11. oktobra rekao da je sa Kurtijem i Vučićem razgovarao o potrebi "intenziviranja procesa dijaloga, koji bi doveo do pravno obavezujućeg sporazuma".
Kosovo i Srbija od 2011. godine vode tehnički dijalog o normalizaciji odnosa, a od 2012. su počeli i razgovori na političkom nivou.
Poslednji sastanak između Kurtija i Vučića je održan 18. avgusta 2022.
Dve strane imaju oštro suprotstavljene stavove. Dok Kosovo teži ka postizanju konačnog sporazuma uz međusobno priznanje, Srbija odbija da prizna Kosovo i insistira na "kompromisnom rešenju". Srbija nije precizirala šta podrazumeva pod kompromisom.