U novom godišnjem paketu proširenja Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana koji će biti objavljen 12. oktobra Srbija je zbog Rusije dobila lošu ocenu neusklađenosti sa EU, a Bosna i Hercegovina (BiH) kritikovana na svim poljima. Napredak u nekim oblastima zabeležili su Kosovo i Crna Gora, te Severna Makedonija i Albanija.
U nacrtu izveštaja, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, se podvlači da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, koje je EU uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom i navodi da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.
Putem ovog dokumenta pozivaju se Kosovo i Srbija da se "bez daljeg odlaganja" konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno-obavezujućem sporazumu o normalizaciji. Postizanje takvog sporazuma je "hitno i ključno", navodi se u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na evropskom putu.
Kada je u pitanju Kosovo, u nacrtu izveštaja koji je posvećen toj državi, Evropska komisija ponavlja da je zemlja ispunila sve kriterijume za viznu liberalizaciju i navodi se da bi Savet EU "hitno" trebao da se pozabavi ovim pitanjem.
Pozdravlja se "unilateralno" usklađivanje Kosova sa odlukama EU o pitanju sankcija protiv Rusije, kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
U dokumentu se, uz ostalo, navodi da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom (BiH) koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te obe države i daje održavaju strogi vizni režim.
Što se, pak, BiH tiče, ocenjeno je da se ta država uskladila sa sankcijama protiv Rusije, ali da su se vlasti i stranke iz entiteta Republika Srpska (RS) zalagale za neutralan stav o agresiji Rusije na Ukrajinu, "osporavajući usklađivanje sa izjavama EU i ometajući punu implementaciju restriktivnih mjera protiv Rusije".
U većini dokumenta o Bosni i Hercegovini se u više navrata spominje da nema nikakvog progresa u važnim poljima, od izbora, pravosuđa, policije, slobode izražavanja.
Crna Gora dobila je visoku ocenu po pitanju usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Ističe se da je zemlja u potpunosti uskladila sve odluke EU, uključujući restriktivne mere EU nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu.
Napredak je u nekim oblastima, kao što je sloboda izražavanja, mali je napredak u borba protiv korupcije, ali su bolji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala. Najviše kritika Crna Gora dobila je zbog neaktivnosti u pogledu reformske agende EU, posebno izbornog pravnog i institucionalnog okvira. Navodi se da rad Skupštine obeležili bojkoti vladajuće većine i opozicije, promene vlade i smena dvojice predsednika Skupštine.
Izveštaj EU o Severnoj Makedoniji traži provođenje zakona, a ne ad hoc rješenja. Ta država je umereno pripremljena po gotovo svim kriterijima, navodi se u nacrtu izvještaja.
Što se tiče usklađenosti Makedonije sa vanjskom i sigurnosnom politikom Evropske unije, zabilježen je veoma dobar napredak, pri čemu je zemlja u potpunosti stala na stranu EU u odnosu na rusku invaziju na Ukrajinu. "Time je Sjeverna Makedonija pokazala da može biti pouzdan partner", navodi se u izvještaju.
U izveštaju koji je posvećen Albaniji, Evropska komisija smatra da je vlada u Tirani zadržala fokus na reformama koje se odnose na put zemlje ka EU i ojačala svoju koordinacionu strukturu za integraciju u EU.
Međutim, očekuje se od albanske vlade da unapredi reformsku agendu EU, uključivši opoziciju i ostale segmente društva.
Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije. Izveštaji o svakoj zemlji pojedinačno pokrivaju period od godinu dana. Ovaj dokument će biti obelodanjen 12. oktobra.
