Daniel Serwer, profesor Johns Hopkins univerziteta, u intervjuu za RSE ocenjuje da je čitava drama zbog carinskih pečata i kriza koja je potom usledila neočekivano naglo osvetlila pravi problem. Njegovo ime je sever Kosova i to pitanje je sada stavljeno na dnevni red.
Serwer: Priština želi da konačno uspostavi suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Sprovodeći Ahtisarijev plan u oblastima južno od Ibra, smatra da je tamošnjim Srbima pružila razlog da veruju da će im biti zagarantovan dostojan
tretman i ostvarivanje svih prava koja im pripadaju, i da to sve može biti omogućeno i Srbima na severu. Takođe je htela da ustanovi carinske punktove zato što kosovski budzet zbog masovnog šverca ostaje bez ogromnih suma novca. Dakle, to nije samo pitanje suvereniteta nego i finansija. Uz to, bio je prisutan i osećaj neravnopravnosti jer Srbija već dosta dugo ne dozvoljava prolaz robe sa Kosova, dok je njena roba nesmetano stizala na Kosovo. A ima i Albanaca koji bi želeli da se vrate na područje severno od Ibra, ali to još uvek ne mogu. Ono što sam napisao u nedavnom blogu jeste da sam sasvim razumeo – iako nisam prihvatao – raniji srpski stav čija je suština bila da Srbija želi da sačuva celo Kosovo jer je ono tradicionalno integralni deo Srbije i jer novouspostavljena vlast nije isto što i prethodna, pa je logično očekivati da će kosovskim Albancima dati sva prava koja im pripadaju.
Serwer: Da, razumeo sam Koštunicu.
Serwer: Moram da kažem da mi je teže da razumem Tadića zato što on poručuje, iako to ne kaže sam već prepušta da to drugi govore u njegovo ime – “mi nećemo celo Kosovo, mi bismo samo sever”. I upravo to ne razumem. Evo
zašto: sever Kosova nije teritorija na kojoj se nalazi glavnina srpskih manastira, crkava i spomenika; niti je to oblast u kojoj je nastanjena većina kosovskih Srba. Uz to, uzimanjem severa Kosova – što je, uostalom, de facto, već i učinjeno – destabilizovale bi se druge zemlje Balkana jer bi to ojačalo iredentističke albanske strasti za ujedinjenje sa Albanijom i Kosova i albanski većinskih delova Makedonije, Srbije i Crne Gore. Ti porivi su na Kosovu u ovom trenutku relativno beznačajni, ali bi u takvom scenariju nesumnjivo dobili zamajac. Dakle, podela Kosova bila bi snažan faktor destabilizacije regiona. Zbog svega toga ne shvatam kakvu korist Srbija za sebe vidi u vođenju takve politike. Međutim, ukoliko to i nadalje bude činila – a verujem da hoće – Evropska unija će joj jednostavno poručiti da će na učlanjenje u njene redove morati malo duže da pričeka.
Prvo sever, pa pečati
Serwer: Da. Mislim da svaka jednostrana akcija slična onoj koju smo videli ima konsekvence. Označe vas kao stranu koja izaziva provokacije ili koja je nepouzdana. Nisam razgovarao sa rukovodstvom kosovskih Albanaca o tome, ali pretpostavljam da su se odlučili za takvu akciju zato što su smatrali da će na taj način osvojiti fokus pažnje, pošto su do tada bili manje-više ignorisani. Uz to, Srbija se u osnovi saglasila da prihvati kosovski pečat, a onda se odjednom predomislila. Potom je Priština reagovala kako je reagovala, kako bi to pitanje dramatizovala, ali smatram da je potpuno na mestu skrenuti pažnju na to da unilateralne akcije ovakve vrste nisu način da se rešavaju problemi i da ni Amerikanci ni Evropljani ne bi želeli da se tako nešto ponovi.
Serwer: Da, verujem zato što ne vidim alternativu tome, ali bojim se da pitanje carinskih pečata neće biti rešeno pre nego što se reši problem statusa severa Kosova. Beograd se suprotstavlja uspostavljanju kontrole Prištine u tom delu Kosova, ali ako nastavi takvu politiku, uveriće se vrlo brzo da ni Vašington ni Brisel neće imati mnogo strpljenja.
Serwer: Da, to je otvorilo pitanje severa i to pitanje treba da bude
stavljeno na dnevni red jer se ne može više tolerisati činjenica da Beograd grubo krši Rezoluciju 1244, pošto nikad nije povukao svoje paralelne organe vlasti sa severa Kosova. Poptuno je jasno da time želi da okupira i zadrži tu teritoriju. Ne vidim, međutim, kako će to uraditi, a da ne bude okrivljen za konsekventnu destabilizaciju Makedonije, Bosne, ali i same Srbije.
Serwer: Mislim da je evidentno da je on takvu priliku propustio, a zašto - za mene je velika zagonetka. Ti ljudi koji su doveli do problema i nasilja na severu Kosova nikad nisu glasali za gospodina Tadića. Zašto je on sada potpuno prihvatio njihovu agendu koja se sprovodila nasiljem i za posledicu imala čak i jednu smrt – za mene je kompletna enigma.
Serwer: To je jasna poruka Beogradu da neće biti korekcije granica Kosova u skladu sa etničkim identitetima.
RSE: U poslednjem blogu napisali ste da u vezi sa poslednjim tenzijama razumete kosovsku stranu jednačine, ali ne i srpsku. Objasnite nam kako razumete prvu, a kako ne razumete drugu.
Serwer: Priština želi da konačno uspostavi suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Sprovodeći Ahtisarijev plan u oblastima južno od Ibra, smatra da je tamošnjim Srbima pružila razlog da veruju da će im biti zagarantovan dostojan
tretman i ostvarivanje svih prava koja im pripadaju, i da to sve može biti omogućeno i Srbima na severu. Takođe je htela da ustanovi carinske punktove zato što kosovski budzet zbog masovnog šverca ostaje bez ogromnih suma novca. Dakle, to nije samo pitanje suvereniteta nego i finansija. Uz to, bio je prisutan i osećaj neravnopravnosti jer Srbija već dosta dugo ne dozvoljava prolaz robe sa Kosova, dok je njena roba nesmetano stizala na Kosovo. A ima i Albanaca koji bi želeli da se vrate na područje severno od Ibra, ali to još uvek ne mogu. Ono što sam napisao u nedavnom blogu jeste da sam sasvim razumeo – iako nisam prihvatao – raniji srpski stav čija je suština bila da Srbija želi da sačuva celo Kosovo jer je ono tradicionalno integralni deo Srbije i jer novouspostavljena vlast nije isto što i prethodna, pa je logično očekivati da će kosovskim Albancima dati sva prava koja im pripadaju.
RSE: Dakle, kažete, razumeli ste Koštunicu?
Serwer: Da, razumeo sam Koštunicu.
RSE: Ali, ne razumete Tadića?
Serwer: Moram da kažem da mi je teže da razumem Tadića zato što on poručuje, iako to ne kaže sam već prepušta da to drugi govore u njegovo ime – “mi nećemo celo Kosovo, mi bismo samo sever”. I upravo to ne razumem. Evo
Uzimanjem severa Kosova – što je, uostalom, de facto, već i učinjeno – destabilizovale bi se druge zemlje Balkana.
zašto: sever Kosova nije teritorija na kojoj se nalazi glavnina srpskih manastira, crkava i spomenika; niti je to oblast u kojoj je nastanjena većina kosovskih Srba. Uz to, uzimanjem severa Kosova – što je, uostalom, de facto, već i učinjeno – destabilizovale bi se druge zemlje Balkana jer bi to ojačalo iredentističke albanske strasti za ujedinjenje sa Albanijom i Kosova i albanski većinskih delova Makedonije, Srbije i Crne Gore. Ti porivi su na Kosovu u ovom trenutku relativno beznačajni, ali bi u takvom scenariju nesumnjivo dobili zamajac. Dakle, podela Kosova bila bi snažan faktor destabilizacije regiona. Zbog svega toga ne shvatam kakvu korist Srbija za sebe vidi u vođenju takve politike. Međutim, ukoliko to i nadalje bude činila – a verujem da hoće – Evropska unija će joj jednostavno poručiti da će na učlanjenje u njene redove morati malo duže da pričeka.
Prvo sever, pa pečati
RSE: Vratimo se za trenutak na problem kosovskih carinskih pečata. Srpske vlasti nikad nisu rekle svojim gradjanima da je Srbija ta koja krši CEFTA sporazum već dve i po godine time što ne priznaje te pečate uprkos tome što je šef UNMIK-a Lamberto Zannier već dva puta dao na znanje srpskim zvaničnicima da su oni apsolutno u skladu sa Rezolucijom 1244. I pored toga, zvanični Beograd tvrdi da na tim pečatima piše “Republika Kosovo”, što nije tačno. Na njima stoji “Kosovska carina” na engleskom i na albanskom. Može se, u tom smislu razumeti frustracija kosovske vlade, primećuju neki posmatrači, ali načinom na koji je reagovala Priština je proizvela utisak da je izmedju dve strane ona ta koja je sklona nasilnoj, odnosno, nepredvidivoj akciji. Slažete li se?
Serwer: Da. Mislim da svaka jednostrana akcija slična onoj koju smo videli ima konsekvence. Označe vas kao stranu koja izaziva provokacije ili koja je nepouzdana. Nisam razgovarao sa rukovodstvom kosovskih Albanaca o tome, ali pretpostavljam da su se odlučili za takvu akciju zato što su smatrali da će na taj način osvojiti fokus pažnje, pošto su do tada bili manje-više ignorisani. Uz to, Srbija se u osnovi saglasila da prihvati kosovski pečat, a onda se odjednom predomislila. Potom je Priština reagovala kako je reagovala, kako bi to pitanje dramatizovala, ali smatram da je potpuno na mestu skrenuti pažnju na to da unilateralne akcije ovakve vrste nisu način da se rešavaju problemi i da ni Amerikanci ni Evropljani ne bi želeli da se tako nešto ponovi.
RSE: Verujete li posle svega ovoga u nastavak briselskog dijaloga Beograd-Priština?
Serwer: Da, verujem zato što ne vidim alternativu tome, ali bojim se da pitanje carinskih pečata neće biti rešeno pre nego što se reši problem statusa severa Kosova. Beograd se suprotstavlja uspostavljanju kontrole Prištine u tom delu Kosova, ali ako nastavi takvu politiku, uveriće se vrlo brzo da ni Vašington ni Brisel neće imati mnogo strpljenja.
RSE: Da li je problem kosovskih carinskih pečata i sve što je usledilo vratilo u fokus problem severa Kosova mnogo brže nego što bi inače i da li je to pitanje sada stavljeno na dnevni red?
Serwer: Da, to je otvorilo pitanje severa i to pitanje treba da bude
stavljeno na dnevni red jer se ne može više tolerisati činjenica da Beograd grubo krši Rezoluciju 1244, pošto nikad nije povukao svoje paralelne organe vlasti sa severa Kosova. Poptuno je jasno da time želi da okupira i zadrži tu teritoriju. Ne vidim, međutim, kako će to uraditi, a da ne bude okrivljen za konsekventnu destabilizaciju Makedonije, Bosne, ali i same Srbije.
RSE: Da li je po vašem mišljenju predsednik Tadić za tri i po godine vlasti propustio priliku da se ratosilja trvrdostrujaških i kriminalnih elemenata na severu Kosova koji su se ustoličili za vreme Koštuničine vlasti?
Serwer: Mislim da je evidentno da je on takvu priliku propustio, a zašto - za mene je velika zagonetka. Ti ljudi koji su doveli do problema i nasilja na severu Kosova nikad nisu glasali za gospodina Tadića. Zašto je on sada potpuno prihvatio njihovu agendu koja se sprovodila nasiljem i za posledicu imala čak i jednu smrt – za mene je kompletna enigma.
RSE: Pomenula bih u ovom kontekstu autorski tekst nemačkog i britanskog šefa diplomatije Westerwellea i Haguea, objavljen u Frankfurter Algemeine Zeitungu, u kojem od Kosova i Srbije traže da za svoje probleme nadju rešenje koje poštuje granice Kosova. Kako tumačite formulaciju “rešenje koje poštuje granice Kosova”?
Serwer: To je jasna poruka Beogradu da neće biti korekcije granica Kosova u skladu sa etničkim identitetima.