Kosovo radi na pronalasku načina za sprečavanje širenja radikalnih ideologija koje vode ka terorizmu u korektivnim službama u zemlji. Zvaničnici Vlade Kosova kažu da do sada nije bilo slučajeva u kojima zatvorenici šire radikalne, verske ideje, ali dodaju da rizik postoji.
Mogućnost širenja ekstremističkih i radikalnih ideologija u zatvorima od osoba koje izdržavaju kaznu zbog krivičnih dela povezanih sa terorizmom, nije nova u svetu, a rizik od toga postoji i na Kosovu, kažu vladini zvaničnici.
Kosovo trenutno radi na pronalasku načina kako pristupiti tom problemu.
Analitičari smatraju da je rizik od širenja ideologija moguć
Zamenik ministra pravde, Ljirak Ćeljaj, navodi da u Korektivnim službama postoje mehanizmi za tretiranje osoba koje izdržavaju kazne, ali dodaje da je pitanje sprečavanja širenja ekstremizma i verskog radikalizma specifično, za šta je potreban poseban pristup.
„Nismo imali zabrinjavajuće slučajeve unutar zatvora. Ali, ovo pitanje koje je više podignuto na globalnom nivou, a ne samo na Kosovu, bavi se tretiranjem, reintegracijom i deradikalizacijom. Zatvor, naravno, jeste jedno od mesta koje se može zloupotrebiti, ali je i mesto gde se kažnjeni mogu reintegrisati i deradikalizovati“, kaže Ćeljaj.
Ovo pitanje nedavno je pomenuo i ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni.
„Ja sam namerno o tome bio glasan i jasan ovih dana, i pored toga što je bilo pokušaja da ovo ostane tabu tema i da se ’to ne može desiti’. Ali, može. To možda ne može da se desi sutra, ali mi moramo da budemo spremni da ovu pojavu sprečimo i da ne dozvolimo pokušaje radikalizacije po zatvorima“, istakao je Hiseni.
S druge strane, Skender Perteši, analitičar kosovskog Centra za bezbednosne studije, kaže da su za sprečavanje širenja ekstremističkih ideologija potrebni posebni programi.
„Deo tih programa trebaju biti ona lica koja su učestvovala u stranim sukobima u Siriji i Iraku i koja su još uvek radikalna. Njih najpre treba odvojiti od nasilja, a potom ih deradikalizovati ako je moguće“, objašnjava Perteši.
Zamenik ministra pravosuđa, Ćeljaj, ističe da je Kosovo svesno ovog problema, te da se u saradnji sa SAD radi na sprečavanju ove pojave.
Analitičar Perteši ipak smatra da je rizik od širenja ideologija moguć i da se lako može desiti u kosovskim zatvorima.
„Sama ideja o takozvanoj Islamskoj državi Iraka i Levanta (IDIL) potekla je upravo u zatvorima i glavni lideri koji su širili IDIL bili su zatvorenici američkih zatvora, ili su bili po zatvorima u Egiptu, Iraku, Avganistanu i drugim mestima. Mogućnosti za širenje ekstremizma postoje zbog teškog psihološkog i duševnog stanja“, navodi Perteši.
U poslednjih godinu dana niko sa Kosova se nije priključio militantnim grupama, poput IDIL-a
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da se uskoro navršava godinu dana a da se niko sa Kosova nije priključio militantnim grupama poput IDIL-a.
Od 2012. do danas oko 300 Albanaca sa Kosova učestvovalo je u stranim sukobima, dok se trenutno na stranim ratištima nalazi njih 80, od kojih su polovina žene i deca.
Policija Kosova je u 2014. godini uhapsila na desetine ljudi pod sumnjom da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku, pružajući podršku militantnim organizacijama IDIL-u i frontu Al-Nusra.