Članstvo Kosova u NATO i ponovno pokretanje kampanje za priznanje nezavisnosti samo su neki od uslova koje zvanična Priština postavlja u zamenu za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Međutim, koliko je realno u ovom trenutku postavljati takve zahteve?
Predsednica Kosova Vjosa Osmani ocenjuje da se Srbija povukla iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, te da je sada neophodno da zapadne zemlje ponude bezbednosne garancije Kosovu, ukoliko i dalje insistiraju na formiranju ove zajednice.
"Sprovođenje sporazuma bez bezbednosnih garancija, bez članstva u međunarodnim organizacijama, nema nikakvog smisla", rekla je Osmani početkom nedelje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U tom kontekstu je spomenula da je Kosovu potrebna i podrška oko učlanjenja u NATO i Savet Evrope, te podrška oko kampanje za nova priznanja.
Kosovo i Srbija su prošle godine prihvatile Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji bi trebalo da reši brojne nesuglasice, ali do njegove implementacije nije došlo.
Pored ostalog ovaj sporazum predviđa da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a da Kosovo formira Zajednicu opština, koja bi pripadnicima srpske zajednice omogućila određeni nivo samomenadžeriranja.
Poruka "Pritisak na Zajednicu" na zidu zgrade u kojoj se nalaze Skupština i Predsedništvo Kosova, Priština, februar 2023.
U međuvremenu, Srbija je iznela svoje crvene linije, odnosno da neće dozvoliti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, dok je Kosovo počelo da insistira na potpisivanju sporazuma iako je EU saopštila da je on svakako pravno obavezujući za obe strane.
Potom je premijer Kosova Aljbin Kurti, kao jedan od uslova za nastavak dijaloga sa Srbijom, naveo izručenje Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na policiju Kosova u Banjskoj septembra prošle godine.
U tom napadu je ubijen jedan kosovski policajac, dok su u razmeni vatre potom ubijena i trojica srpskih napadača.
čitajte Odbijanje saradnje Kosova i Srbije u slučaju Banjska 'u korist kriminalaca'Server: Ispravni zahtevi Vjose Osmani
Profesor na američkom Univerzitetu Džons Hopkins Danijel Server smatra da su zahtevi kosovske predsednice o formiranja ove zajednice ispravni, te dodaje da podržava njen stav.
Server: Podržavam stav Vjose Osmani
"Ona je potpuno u pravu kada želi da pomeri akcenat sa sprovođenja sporazuma na razgovore sa prijateljima Kosova o tome šta (Kosovo) treba da uradi kako bi postiglo svoje ciljeve", navodi on.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom je aktuelno od 2013. godine kada su Kosovo i Srbija po prvi put dogovorile njeno formiranje u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
U međuvremenu je izrađeno i nekoliko nacrta statuta za njeno formiranje, ali Zajednica na terenu nikada nije zaživela.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani tvrdi da je Kosovo spremno da pošalje nacrt koji izradila EU Ustavnom sudu Kosova na razmatranje, ali da se protivi jednostranoj primeni sporazuma.
Server smatra da Kosovo tu Zajednicu treba da formira u završnoj fazi dijaloga, kada Srbija prizna državnost Kosova, i kada bezbednosne garancije za Kosovo od strane međunarodnih partnera budu jasno definisane zvaničnim dokumentom.
Objašnjava da je tako nešto neophodno kako zvanični Beograd ne bi zloupotrebio ovu zajednicu.
čitajte Prelec: Kosovo će ili formirati Zajednicu opština 'radi reda' ili nikakoReakcije SAD i EU na zahteve Kosova
Osmani je navela da je zahteve za formiranje Zajednice predstavila prošle godine u razgovorima sa međunarodnim saveznicima, ali da nije dobila konkretan odgovor.
RSE takođe nije dobio odgovor od NATO-a o ovom pitanju.
Međutim, portparol Stejt departmenta SAD je za RSE naveo da očekuje da Kosovo i Srbija primene postignute sporazume u okviru dijaloga, bez odlaganja i bez preduslova.
"Za Kosovo to znači formiranje Zajednice", navedeno je.
Portparol Evropske unije Peter Stano je istakao da je sprovođenje sporazuma povezano sa napretkom Kosova i Srbije ka članstvu u EU, te da je "za žaljenje što je ostvaren tako mali napredak u ispunjavanju obaveza".
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i evropske diplomate na sastanku u februaru 2023. godine, kada su dve zemlje postigle dogovor o sporazumu za normalizaciju odnosa.
Da li dijalog propao?
Server kaže da svi treba da prihvate činjenicu da je dijalog Kosova i Srbije, koji se vodi u Briselu posredstvom EU, propao.
Prema njegovoj oceni, neophodno je promeniti agendu i prioritete, odnosno da dve strane pregovaraju direktno.
"Ozbiljan prioritet je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja na Balkanu. Kosovo treba da bude priznato od svih zemalja u svetu i primljeno u Ujedinjene nacije", navodi on.
Server smatra i da se dinamika u dijalogu neće puno promeniti nakon januara, kada u SAD dužnost preuzme novi predsednik.
"Savetovao sam mnoge američke ambasadore koji je trebalo da odu na Balkan, od kojih se neki nikada nisu bavili regionom, a ipak su se odlično snašli", dodaje.
Visoki zvaničnici Kosova su do sada tvrdili kako nije bilo jednakog tretmana u dijalogu koji vodi Evropska unija uz svog izaslanika Miroslava Lajčaka. Očekuju da se tako nešto promeni dolaskom novog rukovodstva.