Odbijanje saradnje Kosova i Srbije u slučaju Banjska 'u korist kriminalaca'

Pravosudna saradnja Beograda i Prištine je od velikog značaja, ali u slučaja Banjska je Srbija ta koja treba da dostavi Kosovu dokaze koje ima a ne obrnuto, smatra Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu.

Dodaje i da ta saradnja mora biti na međudržavnom nivou jer se radi o teškom krivičnom delu koje se dogodilo na teritoriji Kosova.

S druge strane, Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava u penziji iz Beograda, smatra da će se insistiranjem na toj međudržavnoj saradnji "protraćiti" mnogo toga što bi moglo biti dokaz u postupcima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je preko Misije EU za vladavinu prava (EULEX) od Kosova zatražilo informacije o slučaju Banjska, ali je Ministarstvo pravde Kosova 14. avgusta za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo da je taj zahtev odbijen.

Inače, ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) je u intervjuu za RSE 13. avgusta izrazio nadu da će Vlada Kosova pozitivno odgovoriti na zahtev Srbije o saradnji u slučaju Banjska, "jer biste želeli da obezbedite da dođe do krivičnog gonjenja i da (Milan) Radoičić odgovara za svoje krivično delo, kao i svi drugi ljudi koji su uključeni".

Oružana grupa Srba je 24. septembra 2023. napala Policiju Kosova u Banjskoj i ubila policajca Afrima Bunjakua, dok su potom u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad je preuzeo Milan Radoičić – bivši potpredsednik Srpske liste koji se na Kosovu dovodi u vezu sa nekoliko krivičnih dela, uključujući s ubistvom srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića. Radoičić se nalazi i na crnoj listi SAD zbog međunarodnog kriminala i korupcije.

Istragu o napadu u Banjskoj vode kosovski i srpski pravosudni organi, ali do sada nijedna strana nije podigla optužnicu.

Kosovo je ovaj napad okarakterisalo kao teroristički, a umešani u napad se povezuju sa kršenjem Ustavnog poretka i delovanjem protiv pravnog sistema Kosova, dok je u Srbiji taj napad "udruživanje radi vršenja krivičnih dela, teško delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja".

Miftaraj: Kosovo ne može da daje informacije o procesima u toku

Ehat Miftaraj za RSE ukazuje da Zakoni na Kosovu ne dozvoljavaju pružanje informacija bilo kojoj drugoj državi u vezi sa sudskim procesima koji su u toku.

"Govorimo o veoma ozbiljnom krivičnom delu za koje, ukoliko se dokaže krivica, može biti izrečena i doživotna kazna zatvora. To su krivična dela protiv Ustavnog poretka i pravnog sistema Republike Kosovo. Zakoni Kosova onemogućavaju ili ne dozvoljavaju pružanje bilo kakvih informacija ili podataka, bilo Srbiji ili bilo kojoj drugoj državi koja može započeti istragu u vezi sa tim slučajem", napominje on.

Miftaraj navodi i da je Kosovo od Srbije zatražilo saradnju u ovom slučaju, te da je zapravo Srbija ta koja sve informacije ili dokaze treba da prosledi Kosovu.

Pročitajte i ovo:

Kosovo priprema optužnicu protiv Radoičića, Srbija traži dokumenta od EULEX-a

"Krivično delo je počinjeno na teritoriji Republike Kosovo i protiv ustavnog poretka i pravnog sistema Republike Kosovo. Zato su jedine nadležne institucije za istragu, gonjenje i suđenje odgovornim licima vlasti Republike Kosovo. Dakle, Kosovo ne može da podeli informacije ili dokaze sa Srbijom, koja bi mogla da pokrene paralelni sudski postupak. Jedini način da Srbija pokrene paralelni postupak jeste da Kosovo pristane na prenos krivičnog postupka u Srbiju. I tom slučaju bi to bilo teško izvodljivo, jer krivični zakon zabranjuje to za krivična dela koja mogu biti kažnjena sa više od 10 godina zatvora", precizira Miftaraj.

Srbija bez odgovora o zahtevu Kosova

Ministarstvo pravde Kosova je u odgovoru za RSE takođe navelo da je zahtev Srbije u suprotnosti sa nekoliko tačaka Zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji, te da "samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje".

Dodaje se i da Kosovo nikada nije dobilo odgovor od Srbije, na zahtev upućen u oktobru prošle godine, "za predaju zločinaca kako bi bili privedeni pravdi u Republici Kosovo".

Pročitajte i ovo:

Makron podsetio Vučića na Banjsku: Da li će Beograd morati da rešava napad na Kosovu?

Ovo ministarstvo je zatražilo i međunarodnu istragu o, kako se navodi, "bazama za obuku terorista na području Srbije, umešanosti Srbije u finansiranje i snabdevanje terorista oružjem".

Iz Kancelarije EU su ranije za RSE potvrdili da je putem njihove misije za vladavinu prava oktobra prošle godine srpskim vlastima prosleđen zahtev od strane Kosova oko međusobne pravne saradnje u slučaju Banjska, ali da odgovor nisu dobili.

RSE se obratio Ministarstvu pravde Srbije i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa upitom zašto je izostao odgovor na zahtev Kosova oko saradnje. Odgovor je stigao iz Višeg javnog tužilaštva ali ne kao odgovor na pitanja već se ponavlja da se "Ministarstvo pravde Srbije obratilo EULEX-u i zatražilo da mu se dostavi kompletna dokumentacija" koja se tiče Banjske.

Rakić-Vodinelić: Na štetu obe strane

Profesorka Vesna Rakić-Vodinelić u izjavi za RSE kaže da Srbija najverovatnije odbija saradnju sa Kosovom jer smatra da bi na taj način pristala na odnos koji liči na odnos dve države.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena 2008. godine i smatra ga delom svoje teritorije. Dve strane su u međuvremenu započele dijalog o normalizaciji odnosa a 2013. je postignut Sporazum o pravosuđu, kojim se zvanični Beograd obavezao da će prihvatiti nadležnost kosovskog pravosuđa u opštinama gde većinski žive Srbi. Ipak, pravna saradnja na terenu nikada nije uspostavljena.

"Ne treba očekivati ni od jedne ni od druge strane da izvrši svoje obaveze iz sporazuma. Ispada potpuno blesavo i na štetu obe strane jer se radi o proganjanju kriminalaca", navodi ona.

Ehat Miftaraj navodi da ukoliko Srbija ne bude sarađivala i ne ponudi pomoć Kosovu, onda Kosovo mora da primeni svoj zakonodavni okvir kako bi sačuvalo ustavni i pravni poredak, odnosno da se sprovede istraga na osnovu dokaza i izjava koje poseduje.

Dodaje da Srbija treba da pokaže dobru političku volju i izruči Radoičića i druge odgovorne osobe Kosovu. Da bi se tako nešto desilo, dodaje on, neophodno je da strane postignu i sporazum o ekstradiciji.

Za Radoičićem je raspisana i međunarodna Interpol poternica na zahtev Kosova putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK).

Međunarodna zajednica je oštro osudila napad u Banjskoj i nekoliko puta pozvala vlasti u Srbiji da pozovu na odgovornost sve učesnike napada.

Saradnja na tekstu Arton Konushevci