Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova strepi kako će se utvrđivati ko je i ko nije član "Civilne zaštite" i "Brigade sever". Vlada Kosova je 29. juna ove dve organizacije proglasila terorističkim.
Rašić je glasao protiv takve odluke. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže kako nije imao nikakvu informaciju da će se o tome uopšte govoriti na sednici Vlade, te kako je odluka donesena pod tačkom "razno", bez popratne dokumentacije.
Kosovski ministar smatra da je ta odluka ishitrena, i nada se da to neće imati posledice po opstanak Srba na severu Kosova, a koji, kako navodi, svakodnevno odlaze "zbog nesigurnosti".
Radio Slobodna Evropa: Gospodine Rašiću na jučerašnjem zasedanju Vlade Kosova bili ste protiv da se organizacije Civilna zaštita i Brigada Sever proglase terorističkim organizacijama. Zašto?
Pročitajte i ovo: Stejt Department: Odluka Kosova o terorističkim organizacijama donesena bez koordinacije sa SADNenad Rašić: Pa, pre svega da se razumemo, niko nije izigran, nije namera da se neke potencijalne organizacije koje se, u ovom slučaju, nazivaju terorističkim, da se okarakterišu da se to shvati kao neka moja zaštita nad tim organizacijama.
Ja sam jednostavno hteo da naglasim, rekao sam i juče na Vladi, kojim će metodologijama biti utvrđeno ili je utvrđeno da su te organizacije u ovom slučaju terorističke i ekstremističke i šta će biti koraci posle toga kad samim tim bude to urađeno.
Ko će identifikovati, ko će faktički reći da je neko terorista, neko od pojedinaca ili da je neko ekstremista jer smo i tu tačku kao što znate, usvajali pod tačkom "razno" što verovatno znači da nije bilo nekog dokumenta pratećeg koji bi mogao da nam ponudi bar neki zakonski okvir ili zakonsku pretpostavku, na kome bi mogli da znamo šta i u vezi čega odlučujemo.
Pored toga, znate i sami u zadnje vreme bilo je puno turbulencija što se tiče naših sugrađana na severu Kosova. Svakog drugog dana imate na severu da je jedan dobar deo ljudi faktički već se odselio i ta panika utiče na takav način da i ti ljudi koji su ostali sa ovakvim nekim, po mom mišljenju ishitrenim odlukama, dovode se u još u težu situaciju da njihov ostanak bude nesiguran.
Prema toma, veoma ishitreno, po meni trebali smo to da možda to dobro analiziramo. Ni na koji način nisam hteo ni da zaštitim ili da podržavam neku organizaciju koja se može nazvati ekstremistička ili teroristička, ali za sve to su odluke za koje treba temeljno istraživanje i utvrđivanje činjenica pa tek posle konsultacija naravno, tek onda takvu odluku doneti.
A ovako, mislim da je bilo generalno površno zbog toga što će to dodatno uznemiriti naše sugrađane na severu i to nikako neće doprineti onom našem što mi stalno propagiramo, a to je pomirenje, jedan sporazum koji bi mogao da bude sveobuhvatan, a ovo sve po mom mišljenju samo otežava to naše nastojanje da dođe do pomirenja.
Pročitajte i ovo: Kosovo proglasilo terorističkim organizacijama 'Civilnu zaštitu' i 'Brigadu sever'Radio Slobodna Evropa: Pomenuli ste da se još ne zna kako će se utvrditi da je neko deo ovih dveju organizacija, da li ste u međuvremenu uspeli da saznate nešto više od ministra unutrašnjih poslova Đeljaja Svečlje?
Nenad Rašić: Iskreno, ne. Recimo, neki ljudi kažu da su to apsolutno izmišljene organizacije koje ne postoje u smislu članstva ili ljudstva, nego je samo korišćenje samo kao terminologija, kao neki izraz koji bi trebalo da bude navodno na taj način podrška tim našim sugrađanima na severu, ali sećamo se terminologije ili termina "Civilna zaštita", koji je već bio prisutan i sećate se sami da se sporazum iz 2016. godine, ako se ne varam, tada je većinom pripadnika te civilne zaštite integrisano u kosovsko društvo.
Svako od ministarstava ima određen broj ljudi koji su iz Civilne zaštite bili prihvaćeni u kosovski sistem. Sad moje pitanje shodno je i bilo tome, kažem, pa šta sad sa ljudima faktički koji su bili deo civilne zaštite a sad su deo kosovskih institucija. Na to je moj kolega Svečlja rekao da je to za njih, naravno da se ne odnosi, jer su svi ljudi tim sporazumom amnestirani i samim ti oni ne potpadaju pod tu grupu koja se može nazvati kao u ovom slučaju ekstremistička ili teroristička.
Mislim da je ministar hteo da kaže da, možda za slučajeve koji će se desiti ubuduće da bi tako nešto moglo da postoji, neko okarakterisanje kao terorističkog čina ili ekstremističkog čina i možda je ovo urađeno. Ja želim da verujem da je ovo urađeno u cilju da se možda predupredi neko dalje delovanje u toj vrsti organizovanja kao što su te dve organizacije.
Ima mnogo nejasnoća u metodologiji primene te odluke koju je juče donela Vlada, ali verujem da će biti jasnije i naravno apsolutno verujem, nadam se ustvari, da to neće imati posledice po ostanak Srba na severu Kosova.
Radio Slobodna Evropa: Vi ste i juče pominjali, kako ste rekli teške posledice mogu da budu, jedne ovakve odluke Vlade Kosova. Koje su, po vama, najteže posledice?
Nenad Rašić: Pa baš te koje sam hteo da vam kažem da će panika dodatno zavladati na severu, rekao sam vam da znam da stvarno svakodnevno skoro imate jedan broj ljudi koji odlazi baš zbog te nesigurnosti koja je stvorena. Ne znam da li ste nekad bili u doba kad se puste sirene na severu, pogotovo u Mitrovici, to je užasavajuće i to traje nekih sat vremena, i naravno vi da ako ste savesni roditelj, pokušavate da zaštitite vašu decu, da ih sklonite sa tog mesta.
E to je ono što mi uvek, nekako na kraju mi kosovski Srbi uvek izgubimo. Jer gubimo i u uticaju i u broju ljudi koji žive na Kosovu. Zbog toga, kad kažem teške posledice, ja uvek aludiram na to koliko će se to odraziti na naše sugrađane tamo i kako će oni planirati dalji život na severu kada su okolnosti takve kao što nažalost viđamo zadnjih meseci.
Pročitajte i ovo: Šta su 'Civilna zaštita' i 'Brigada sever' koje Kosovo želi proglasiti terorističkim organizacijama?Radio Slobodna Evropa: Vi ste spomenuli da je sve teže doći do Srba koji žive na Kosovu, odnosno da im je jednostavno više nemoguće prići, da ljudi gube poverenje. Ministar unutrašnjih poslova tvrdi da ove dve organizacije otežavaju tu komunikaciju i saradnju sa Srbima. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Nenad Rašić: Dao sam primer, ona poznata floskula iz diplomatije, koja kaže da "ako želite da komunicirate sa ljudima, morate da pokažete bolju stranu vaših institucija", to je u ovom slučaju komunikacija i jednostavno prava koja bi mogla biti ostvarena i ponuđena svim na severu Kosova.
Nažalost, mi u zadnjih meseci nismo baš bili prisni sa svim ljudima na terenu zbog tih, moram da kažem, vrlo realnih ili optimalnih prepreka koje su se dešavale zbog bezbednosne situacije. I iako smo pokušavali na različite načine, ko što recimo Ministarstvo za zajednice radi, da bude bliže građanima objavljujući te konkurse koje smo dali za poljoprivredu, privredu, za nevladine organizacije, opet Vlada može i mora uraditi mnogo više da bi pokazala svoje pravo lice, pravo lice sa željom da se Srbi potpuno integrišu u društvo.
I zbog toga sam pomenuo da uvek polazim od ugla samokritičnosti jer uvek znam da možemo više, a da ponekad, nažalost, to delovanje nije toliko sinhronizovano kao što bi trebalo da bude. Pa sam nedavno dao i jednu paralelu tako što sam rekao da moje kolege ministri kad idu na sever da bi trebalo da budu mnogo više pristupačniji ili bolje reći da ne pokazuju neku agresivnost, nego bi trebali da pokazuju iskrenu toleranciju i spremno da se uključe u samo društvo.
Pročitajte i ovo: Život 'pauziran' na severu KosovaRadio Slobodna Evropa: Da li Vi kao ministar za zajednice i neko ko dolazi iz redova srpske zajednice na Kosovu možda imate neki kontakt sa ljudima na severu?
Nenad Rašić: Naravno da da. Ne znam da li znate, ali mi smo skoro imenovali zamenika ministra koji je sa severa [Radojica Radomirović], i čak nekoliko saradnika mojih u zadnjih nekoliko nedelja smo takođe angažovali da rade za ljude sa severa. Imamo nekih bar dvadesetak, tridesetak aplikacija za podršku biznisima poljoprivrednika i nevladinih organizacija. Neki pomak je načinjen, bar sa naše strane, ali trebaće još puno da se uradi, naravno.
Očekujem da će sledeća stvar koju ćemo raditi zbog tih upražnjenih mesta koja su nažalost silom prilika stvorena, da se uskoro otvore i konkursi, ne samo u jednoj opštini nego u više opština koje bi mogle da pruže mogućnost našim sugrađanima koji ne rade da se prijave i da dobiju radna mesta.
Svaki mesec izgubljen da mi nemamo ljude na tim pozicijama znači da novac odlazi u nepovrat odnosno da ga nikad više ne možemo vratiti u našu zajednicu. I zato je bitno da budemo učesnici i iz tih pragmatičnih ekonomskih razloga. Zbog toga što ljudi isto loše žive kao što žive i ostatak zajednica na jugu, zato što nema dovoljno ekonomske snage da bi mogli da obezbede sve što je potrebno za njihove porodice.
Radio Slobodna Evropa: Gospodine Rašiću, jeste li uspeli jučer pre zasedanja Vlade da razgovarate sa premijerom Kurtijem i da mu iznesete svoju zabrinutost?
Nenad Rašić: Ne. Rekao sam vam da je tačka bila pod 'razno', da mi tačku nismo imali na dnevnom redu i samim tim nisam ni znao da će do nje doći. Nije bila praćena nijednim dokumentom uz pomoć kojeg smo mogli da imamo bar predznanje oko toga. Tek kad je počela, odnosno, ne kad je počela sednica, nego kad smo došli do tačke razno, tek onda je bila iznesena.
Prema tome, jedna od stvari koje sam napomenuo da je ishitreno baš zbog toga što nismo imali nikakvo predznanje da će ta tačka biti na dnevnom redu, a smatram da je za nas, pogotovo za nas vrlo bitno.
Pročitajte i ovo: Kurti objavio svoj plan u osam tačaka za deeskalaciju na severu KosovaRadio Slobodna Evropa: Da li onda mislite da vaš glas neko čuje u Vladi?
Nenad Rašić: Pa čuju ga svi, nego kako reaguju je pitanje. To ste možda hteli da kažete. Da, čuju, ja mislim da dovoljno glasno pričam, ali je znate da, nažalost, pričam sad o mojim kapacitetima, moje političke organizacije, da jesu limitirani i to nije tajna.
Moje je da pokušam da na sve načine da odbranim interese zajednice, a u ovom slučaju kao malo specifičnije interese srpske zajednice i to ću ja uvek da radim. Sad koliko uspem u tome nije samo na meni, to je na mnogo više faktora, ne samo lokalnim domaćim faktorima, nego i na međunarodnim faktorima.
Prema tome, to je sve jedna šira organizacija na kojoj stalno mora da se radi ne bi li uspeli nešto da stvorimo.
Radio Slobodna Evropa: Kako onda ocenjujete odnos vlade prema severu poslednjih nedelja od kada traje kriza?
Nenad Rašić: Verovatno da se može raditi još puno do toga, da ima prostora za ogroman napredak. Razumem i tu zabrinutost, da se razumemo i znamo da je na severu bilo različitih kriminalnih radnji, ali ne može da se generalizuje ta krivica ili taj kriminalitet, da ga tako nazovem. Ne može biti generalizacije za sve ljude koji žive na severu, nego oni koji jesu ili koju krše zakon naravno, treba da odgovaraju.
Ni na koji način ne želim, nemam nameru da štitim takve ljude, ali ne stavljati sve u isti koš.
Opet kažem, svaki zločin ima ime i prezime. To pojedinci rade i te pojedince treba izolovati ii kazniti, a ne okarakterisati celu zajednicu kao ekstremističku ili bilo koji drugi termin.
Pročitajte i ovo: Svi predlozi za spuštanje tenzija između Kosova i SrbijeRadio Slobodna Evropa: Mi smo svedočili sukobu pripadnika Srba KFOR-a u Zvečanu, potom smo imali pojedinačne incidente sve vreme na severu, da li su to po vama teroristička dela ili ne?
Nenad Rašić: Ne, ne bih ga nazvao terorističkim delovanjem, vi ste tamo videli da je bilo nekoliko stotina ljudi. I tom slučaju, ako to kažete, to bi značilo da su tih nekoliko stotina ljudi bi bili teroristi. Apsolutno ne. To je bilo nekoliko individualaca koji su faktički iskoristili šansu da nekim sredstvima povrede pripadnike KFOR-a ili policajce.
Opet kažem, svaki zločin ili kriminal ima ime i prezime, ne može biti generalizovana zajednica za nešto što su radili individualci.
Radio Slobodna Evropa: Kako vi vidite rešenje eskalacije na severu Kosova?
Nenad Rašić: Samo nam treba, kao i uvek, malo više tolerancije i razumevanja za drugu stranu. To je ono što smo izgubili nažalost, gde sve strane, pošto ne vidim samo jednu ili dve strane, nego ih vidim tri, četiri, su na neki način gubili tu mogućnost komunikacije koja bi mogla da bude u interesu dugoročnom.
Obično se dolazi do nekih zaključaka koji su vrlo kratkoročni i koji na neki način produbljuju tu nesigurnost. Samo ako bi dali jedni drugima malo više vremena.