Manje kosovske policije na severu, prevremeni izbori, povlačenje srpskih demonstranata i neki zahtevi vlastima Srbije su deo predloga kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) za deeskalaciju situacije na severu Kosova.
Kurti je 29. juna u video poruci objavio svoj plan za deeskalaciju situacije na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Prema tom predlogu, policija Kosova bi smanjila prisustvo na severu i oko opštinskih zgrada srazmerno smanjenju nasilja, dok bi se civilnom sektoru i pripadnicima međunarodnih misija omogućilo da prate sudske postupe uhapšenih za nasilje.
Potom bi, prema Kurtijevom planu, trebalo organizovati prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova, koji bi bili mogući uz peticiju 20 odsto upisanih na birački spisak.
Tenzije na severu Kosova su podignute krajem maja, kada su kosovske vlasti donele odluku da preuzmu opštinske zgrade na severu uz pomoć policije. Tome se oštro usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo koje je bojkotovalo poslednje aprilske izbore i ne prihvata albanske gradonačelnike.
Oni svakodnevno protestuju mesec dana sa zahtevom da se sa severa povuče sva specijalna jedinica Policije Kosova a da gradonačelnici ne dolaze na posao. Traže i da se oslobode uhapšeni, koje kosovske vlasti optužuju za "kršenje ustavnog poretka", napade na policiju, KFOR i novinare.
Zahtevi Beogradu
Kurti u svom predlogu o deeskalaciji ima zahteve i prema Srbiji.
Neki do njih su da povuče "nasilne demonstrante ispred zgrada opštine i okolnih mesta", da se obaveže da će sarađivati sa oko procesuiranja onih koji su prekršili kosovske zakone, te da spusti borbenu gotovost vojske duž granice sa Kosovom.
Takođe, Kurti od zvaničnog Beograda traži da se ne meša u "pravo građana srpske nacionalnosti i svih političkih partija da slobodno učestvuju na izborima".
Do sada je na gotovo svim izborima na Kosovu pobeđivala Srpska lista sa oko 90 odsto glasova. Ona je jedina partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda da učestvuje u kosovskim institucijama.
Kurti je zaključio i da izražava bezuslovnu posvećenost dijalogu sa Srbijom o normalizaciji odnosa, te dodao da je ovaj plan predstavio i posrednicima u tom procesu iz EU, visokom predstavniku Žozepu Borelju i specijalnom izaslaniku Miroslavu Lajčaku.
Zapadne zemlje i Evropska unija (EU) su odgovornost za podizanje tenzija uglavnom prebacili na Kosovo i traže hitnu deeskalaciju.
Zbog ignorisanja ovog zahteva EU je preduzela neke mere protiv Kosova a razmatraju se i nove.
Kurti je, pak, na ovaj stav EU rekao da "ceni njihovu podršku bez obzira na okolnosti", da je Evropa "naš kontinent i sudbina".
On je prethodno 13. juna potvrdio da je predstavnicima KVINTA-e (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) preneo predlog za smanjenje tenzija na severu Kosova te da je isti već prosledio i Borelju.
EU je 3. juna eksplicitno zatražila od kosovskih vlasti da postupi na neeskalirajući način i da odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, kao i da novoizabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu privremeno obavljaju dužnosti u drugim prostorijama mimo opštinskih zgrada te da se što pre moguće raspišu prevremeni izbori.
Ove zahteve su šefu kosovske Vlade preneli i evropski i američki izaslanici, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) tokom prošlonedeljne posete Prištini.
Međutim, kako je Radio Slobodna Evropa prethodno javio, oni nisu dobili garancije Kurtija da će svi zahtevi biti ispoštovani.
Na severu Kosova od kraja maja su povećane tenzije zbog odluke kosovskih vlasti da preuzme opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama.
Srbi, koji čine većinu u tim opštinama, tome su se oštro usprotivili jer su bojkotovali aprilske izbore i ne prihvataju rezultate.
O situaciji na Kosovu biće reči i na samitu lidera zemalja Evropske unije koji se održava 29. i 30. juna. Očekuje se da će evropski predsednici i premijeri osuditi incidente na severu Kosova i ponovo pozvati na hitnu deeskalaciju situacije.
