Briselski sporazum o pravosuđu, odnosno o integraciji srpskih sudija i tužilaca sa severa Kosova u kosovski sistem iz februara 2015. godine, još nije implementiran. U Briselu se u utorak i sredu nastavljaju razgovori o tom pitanju, dok je prema ministarki za dijalog u Vladi Kosova Editi Tahiri, Kosovo okončalo proces sprovođenja ovog sporazuma.
S druge strane, srpske sudije i tužioci koji će biti integrisani i raditi u okviru kosovskog pravosudnog sistema, očekuju izmenu zakonodavstva u Srbiji, koja će rešiti njihov status pre integracije, odnosno omogućiti im redovno primanje penzija od Republike Srbije.
Takav zakon i dalje nije usvojen.
Vezano za proces integracije pravosudja, u Ministarstvu pravde Srbije su rekli da "instrukcije čekaju od Kancelarije za Kosovo i Metohiju" koja u ime Vlade Srbije pregovara u Briselu, te da su razgovori o tome u toku.
Ministarka Tahiri u poslednjem periodičnom izveštaju o implementaciji briselskih sporazuma dostavljenom Briselu, navela je da je Kosovo okončalo proces sprovođenja sporazuma o pravosuđu. Kako je navela, u skladu sa kosovskim zakonima formiraće se Osnovni sud i tužilaštvo za ceo mitrovački region, odnosno sedam opština.
Proces integracije i regrutovanja srpskog osoblja je završeno a među njima je 44 sudija, 34 tužilaca, a administrativno osoblje broji 148 lica. Šest kandidata je položilo i pravosudni ispit. Ono što predstoji je polaganje zakletve integrisanog osoblja "a to će se ubrzo desiti".
Ono što srpska strana treba da uradi jeste da obustavi mandat i plate za te osobe i da ukine paralelne pravosudne organe, tako što će izvršiti izmene svog zakonodavstva, kaže Tahiri.
Sudije za sad nemaju informacije o načinu rada Osnovnog suda u Mitrovici.
Kako je za RSE navodi sudija Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici Jelena Krivokapić, sud ne može početi sa radom u okviru integrisanog pravosuđa ukoliko sudije ne budu zadovoljne rešenjem svog statusa od strane Srbije.
Kako ističe Krivokapić, sudije čekaju na informaciju da Srbija na tom zakonu radi i da će putem njega biti korektno tretirani. Međutim, kako dodaje, dve godine se ćuti o tom zakonu.
"Pravosuđe je institucija, ne može ono da bude roba, ne može sa njom da se trguje, ne može da bude za potkusurivanje, a trenutno to jeste, mi sudije to vidimo i smeta nam, ali mi smo nemoćni da reagujemo na bilo koji način osim, eventualno, da ne prihvatimo takav sporazum koji nam ne odgovara i neće nas gristi savest sigurno iz razloga što nam niko za ovoliko godina koliko se pregovara nije ništa saopštio, ništa nas pitao, nije tražio naše mišljenje, bez obzira što imamo dva predstavnika tamo ni oni nisu svemogući", konstatuje Jelena Krivokapić.
Pravosuđe je institucija, ne može ono da bude roba: Jelena Krivokapić
Glavni tužilac u Mitrovici, Šućri Sulja, kaže za RSE da su, što se tužilaštva i Tužilačkog saveta Kosova tiče, poduzete sve mere da što pre dođe do integracije srpskih kolega.
"Ja se nadam da će do integracije doći brzo, jer se i u Briselu vrši pritisak za to. Očekujem puno od ove integracije jer zbog nefunkcionisanja pravosudnog sistema na severu Kosova, stopa kriminala je u tom delu uvek u porastu, i samom činjenicom da ćemo otići u taj deo, to znači da ćemo uticati na pad kriminala i na borbu protiv ostalih negativnih pojava. Čeka nas veliki posao, ali nadam se da se integracija brzo desiti. Nadam se da ćemo u januaru raditi zajedno", navodi Sulja.
Funkcionalnost potrebna od starta
Međutim, Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) kaže da integracija pravosuđa ne teče po planu i smatra da januar nije realan rok za početak rada pravosuđa.
"Mislim da je to neizvodljivo. Zašto? Ako su penzije zagarantovane i zakonske, onda bi trebalo da se menja Ustav Srbije i Zakon o penzijama, a za to je potrebno godinu dana ili minimum šest meseci, a ne za mesec dana. Ili će biti neka odluka na brzaka kao do sada ili će nešto potpuno drugačije biti", navodi Radaković.
Navodi da je najveći problem da sud kada počne sa radom bude i funkcionalan od prvog dana, te da bi to bilo pogubno za građane da usled pritiska međunarodne zajednice na Srbiju i Kosovo se otvori "na brzaka".
"Po građane će stvarno biti pogubno ako taj sud od prvog dana ne bude funkcionalan u potpunosti, operativan, što znači da odmah kad krene sudije i tužioci mogu da rade na slučajevima, jer džaba ako oni počnu da rade i krene da primaju platu a taj sud i dalje ne radi. To će biti katastrofa, a plašim se ide sve ka tome da se na brzaka otvori a šta ćemo sa 80.000 predmeta, plaši me da će biti otvaranje, a ne funkcionalno otvaranje", navodi on.
Beograd i Priština potpisali su Sporazum o pravosuđu februara 2015. Funkcionalizacijom sporazuma o pravosuđu predviđeno je gašenje sudova i tužilaštva u Srbiji i na Kosovu koji rade na predmetima sa teritorije Kosova.
Za mitrovački region predviđen je jedan Osnovni sud koji će funkcionisati u dva objekta, i jedno osnovno u tužilaštvu. Sudije i tužioci će raditi zajedno i neće biti podeljeni po etničkoj osnovi.
Krivični predmeti će se tretirati u objektima suda na severu, a građanske parnice vodiće se na jugu. Predsednik suda i glavni tužilac biće iz različitih etničkih zajednica. Glavni tužilac biće Albanac, a predsednik suda Srbin.
Od kako su Srbi zauzeli sudove na severu Kosova početkom 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, kosovski radnici mitrovačkog suda bili su primorani da se presele u objekte Osnovnog suda u Vučitrnu gde i danas rade, dok su na severu funkcionisali sudovi u sklopu srpskog sistema.