Zvaničnici Kosova pozdravljaju briselski sporazum o telekomu koji će Kosovu omogućiti međunarodni pozivni broj 383. Kako kažu, to će učvrstiti poziciju Kosova na međunarodnoj sceni.
U Srbiji međutim navode da će Međunarodna unija za telekomunikacije izdati pozivni broj samo za geografsku oblast kojim će raspolagati Srbija i dodeliti ga Prištini na korišćenje.
Bilo kako bilo, Kosovo bi od 15. decembra trebalo da dobije pozivni broj 383, a time će se, kako je rekla kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri, ugasiti “svi ilegalni operateri koji su radili bez dozvole”, a takvi su uglavnom srpski na severu. Pored pozivnog broja 381, prestaće sa radom i pozivni brojevi kao što su 377 i 386.
Sporazum o Telekomu predviđa privremenu i ograničenu dozvolu za mobilnu telefoniju kompaniji mts.d.o.o, ćerki firmi „Telekoma Srbije“, koja treba da bude registrovana prema zakonima Kosova i na koju se prenosi sva imovina majke firme, odnosno, „Telekoma Srbija“.
Kako kažu iz AKERP-a, kosovskog Regulatornog autoriteta za elektronske i poštanske komunikacije, ova firma radiće oko dve godine, kada se očekuje dolazak novog operatera na Kosovu.
Direktor ove insitutcije, Krešnik Gaši, dodaje da će svi operateri mobilne i fiksne telefonije biti obavezni da koriste pozivni broj 383, a kosovski operateri više neće morati da plaćaju upotrebu pozivnog broja od drugih država. S druge strane, dodaje on, Kosovo će imati i svoj identitet u oblasti telekomunikacija.
„Aktuelni pozivni brojevi biće u upotrebi do potpune implementacije pozivnog broja 383, kako građani ne bi imali smetnje prilikom telefoniranja“, kazao je on.
Gaši dodaje da će tranzicioni period trajati najviše dve godine, od dana kada ITU objavi pozivni broj za Kosovo u decembru.
U sklopu sprovođenja ovog sporazuma, Srbija do 3. decembra treba da pošalje pismo Uniji putem kojeg se slaže da Kosovo dobije pozivni broj.
Marko Đurić, šef beogradskog pregovaračkog tima, predstavljajući na konferenciji za novinare sadržaj sporazuma o telekomunikacijama sa Prištinom, najpre je istakao da je sačuvana imovina Telekoma Srbija na Kosovu, koja će se poptuno preneti na ćerku kompaniju mts. Pored toga, biće i novih lokacija za bazne stanice radi boljeg signala. Ipak, kako je naglasio, radi se o pozivnom broju u vlasništvu Srbije.
„Osigurali smo da pozivni broj, dakle, za geografsku oblast, ne za državu kako lažu predstavnici Prištine i pojedini politikanti u Beoradu, da taj pozivni broj bude vlasništvo Srbije, da bude dodatni pozivni broj za Srbiju, da Srbija raspolaže tim pozivnim brojem i da ga dodeli na korišćenje prištinskim institucijama“, kazao je Đurić.
S druge strane, predsednik Kosova, Hašhim Tači, izjavio je da se ovim sporazumom ojačava pozicija Kosova na međunarodnoj areni, i da će on eliminisati ilegalno funkcionisanje kompanja.
Postizanje sporazuma je pozdravila i Srpska lista na Kosovu, te izrazila nadu da će se u narednom periodu krenuti s implementacijom svih postignutih sporazuma, a pre svega i onog o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Opozicioni pokret Samoopredeljenje je međutim kritikovao ovaj sporazum, navodeći da se ovim sporazumom legalizuje srpska telefonija na Kosovu, da on šteti suverenitetu Kosova jer će veza između ovog pozivnog broja i Srbije biti bez međunarodnog broja.
Agron Dida, stručnjak telekomunikacija i bivši direktor Pošte i Telekoma Kosova, u izjavi za RSE međutim navodi da je dogovor o pozivnom broju veliko dostignuće za Kosovo, ako se uzmu u obzir čvrsti stavovi srpske diplomatije.
“Uspeh je i u tome da oni polako, polako počinju da priznaju Kosovo kao državu. Funkcionisanje još jednog operatera je stvar biznisa koji se omogućava putem sporazuma. Ali, naravno, oni moraju da funkcionišu u sklopu kosovskog zakonskog sistema. Svi znamo da se veliki igrač na tržištu može izabrati samo međunarodnim otvorenim konkursom koji sledi. Trebamo da shvatimo da su međunarodni sporazumi iznad naših zakona. Vlada i odgovorni organi su pronašli formulu za ovakvu vrstu koncesije a kako bi se ubrzao proces dobijanja međunarodnog pozivnog broja”, kaže on.
Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose međutim ističe da nema garancije da će Srbija kroz dve godine dobiti tender.
„Novi rok je očigledno novina u sporazumu i izostala je garancija da će mts dobiti trećeg provajdera. Ali, to je zapravo vezano sa sudbinu Telekoma Srbije. To je sada rezultat neizvršene privatizacije Telekoma. Mts kao takav može samo da vrši poslove za Telekom i već je u sporazumu dogovoreno ranije da će to biti mešovita firma. Dakle, tu se ne zna da li će se mts uopšte javiti ili će preprodati pravo“, kazao je Janjić.
On podseća da, po pravilima EU i Svetske banke, državna firma ne može poslovati na tržištu Kosova i s toga očekuje da će Telekom prethodno morati da se proda.
Na Kosovu inače mobilni operateri koriste strane pozivne brojeve, kao što su pozivni broj Monaka (377), ili Slovenije (386). Fiksna telefonija na Kosovu koristi srpski pozivni (381).
Upravo je nepostojanje pozivnog broja Kosovu donelo velike troškove - od preko 200 miliona evra.
Facebook Forum