Država Srbija angažovala se da organizuje glasanje raseljenih lica sa Kosova na predstojećim kosovskim parlamentarnim izborima 9. februara.
U to je uključena državna organizacija Komesarijat za izbeglice i migracije, koja je 17. januara apelovala na raseljena lica sa Kosova u Srbiji, da glasaju na izborima, te navela da će za sve zainteresovane biti organizovan prevoz do biračkog mesta.
U međuvremenu, vladajuća stranka u Srbiji, Srpska napredna stranka, 21. januara je javno podržala Srpsku listu na predstojećim izborima i pozvala sve da glasaju za nju, jer se njihovim izborom, kako je rekao premijer Srbije i lider SNS-a, Miloš Vučević, čuva srpski narod i Srbija na Kosovu.
S druge strane, raseljeni Srbi sa Kosova sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa, podeljenog su mišljenja kada je reč o glasanju i podršci Srpskoj listi, dok druge srpske političke opcije na Kosovu pozivaju raseljene da misle "na one koji žive na Kosovu".
'Podržavam listu koja ima podršku države'
Dragiša Stanojević iz Prizrena na Kosovu, koji od 1999. godine živi u raseljeništvu u Beogradu, planira da se odazove pozivu Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i glasa na kosovskim parlamentarnim izborima 9. februara.
Pročitajte i ovo: Pluralizam među Srbima na Kosovu: 'Dobar znak koji je nedostajao'Njegov motiv je, kako kaže, da se "unaprede prava Srba na Kosovu" i obezbedi "ostanak i opstanak", na šta u svom pozivu apeluje i Komesarijat za izbeglice.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Stanojević kaže da mu "niko nije sugerisao za koga da glasa", ali da se vodi politikom zvaničnog Beograda, koji za učešće na predstojećim kosovskim izborima podržava isključivo Srpsku listu – najveću partiju Srba na Kosovu koja je i nastala uz podršku vladajuće Srpske napredne stranke i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
"Smatram da Srpska lista trenutno okuplja najbolje ljude, da iza nje stoji većina Srba dole (na Kosovu) i normalno, stoji država Srbija", navodi Stojanović.
Inače, poslanici Srpske liste duže od dve godine ne učestvuju aktivno u radu Skupštine Kosova zbog "politike bojkota", nakon što su odlučili da napuste kosovske institucije na severu sa ciljem sprečavanja Vlade Kosova da ukine srpske tablice. Dolazili su svakih šest meseci samo da se potpišu kako ne bi izgubili mandate i platu.
'Raseljeni da misle na ljude koji žive na Kosovu'
Pored Srpske liste, u trku za deset poslaničkih mesta – koliko je Ustavom Kosova rezervisano za srpsku zajednicu od ukupno 120 mandata – ušlo je još pet političkih subjekata koji predstavljaju srpsku zajednicu: Srpska demokratija, Građanska inicijativa Narodna Pravda, Za slobodu pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba i Srpski narodni pokret.
Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta smatra da će SNS iskoristiti sve resurse kako bi 9. februara na Kosovo doveo ljude za koje je siguran da će podržati Srpsku listu.
Napominje da raseljeni Srbi sa Kosova svakako treba da iskoriste svoje pravo glasa ali da "dobro razmisle o onima koji na Kosovu ostaju da žive".
"Radi se o našim životima i onima koji treba da govore u naše ime", kaže Stojanović.
Pročitajte i ovo: Za šta će glasati Srbi sa Kosova na predstojećim izborima?Pripadnici srpske zajednice koji žive na Kosovu, sa kojima je ekipa RSE razgovarala 14. januara, rekli su da će njihov glas dobiti ona stranka koja može da im obezbedi mir, bezbednost, ravnopravno zapošljavanje i institucionalnu borbu za ostvarivanje prava.
Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR) sa Kosova je u Srbiju raseljeno oko 200.000 lica u periodu od 1999. do 2004. godine.
Stojanović se nada da ova lica, koja odluče da glasaju na kosovskim izborima, dobro razmisliti kome će dati glas jer je "jedan broj ljudi sa Kosova otišao poslednjih godina upravo zbog politike Srpske liste".
On javnu podršku SNS-a Srpskoj listi vidi kao "nastavak stare prakse", ali napominje da je ova vladajuća stranka u Srbiji na taj način "preuzela i političku odgovornost za sve odluke Srpske liste".
Podrška SNS-a Srpskoj listi nije iznenađenje ni za Aleksandra Arsenijevića, lidera Srpske demokratije.
"Sasvim očekivano, a zvanični Beograd još uvek nije shvatio da je Srpska lista kamen oko vrata njima koliko i nama", rekao je on za RSE.
Organizovani prevoz, 'lanč paketi' i osvežavajuća pića nisu dovoljni?
Dragica Đorđević, inače aktivistkinja neformalne grupe "Podrška ženama raseljenim sa Kosova", koja trenutno živi u Aranđelovcu na oko 75 kilometara od Beograda, još uvek nije odlučila da li će glasati na kosovskim izborima 9. februara.
Smatra kako su Srbi sa Kosova koji žive u raseljeništvu u Srbiji "potpuno zaboravljeni" ali i da većina njenih sunarodnika veruje da predstojeći izbori neće ništa promeniti kad je reč o položaju Srba na Kosovu.
"Zbog toga, prema onome što ja znam i čujem, većina naših ljudi je bliža opciji da ne glasa bez obzira što je najavljeno da će biti organizovan prevoz iz više gradova u Srbiji i što će ljudi koji se odluče da izađu na biračka mesta imati lanč pakete i osvežavajuća pića", kaže ona.
I raseljeni sa Kosova u Kragujevcu, sa kojima je razgovarala ekipa RSE a koji su insistirali na anonimnosti, uglavnom kažu da se neće odazvati pozivu Beograda da učestvuju na kosovskim izborima jer za to "ne postoje uslovi".
“Ništa dobro ne može da se očekuje od ovih izbora”, jedan je od odgovora raseljenih Srba u Kragujevcu, gradu u centralnom delu Srbije.
Koliko su raseljeni Srbi upoznati sa situacijom na Kosovu?
Dragiša Stanojević, koji duže od dve decenije živi u Beogradu kao raseljeno lice, veruje da je dobro upućen u dešavanja na Kosovu o kojima se, kako kaže, uglavnom informiše putem medija u Srbiji.
"Znam da je trenutna situacija jako komplikovana, znam da albanske vlasti vrše teror nad Srbima i nad institucijama Srbije koje su ostale dole. Uporedo, smišljeno i planski, rade na iseljavanju Srba sa Kosova", kaže on.
Upravo na "teror" i "progon" od strane kosovskih vlasti na čelu sa aktuelnim premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin), redovno ukazuju visoki funkcioneri Srbije ali i Srpske liste.
Pročitajte i ovo: U Srbiji istina na parče o događajima na Kosovu"Sve što je Kurti činio, činio je da uništi Srpsku listu i srpski narod", rekao je 5. januara za Radio televiziju Srbije predsednik Aleksandar Vučić. Tada je ujedno podvukao da glas za Srpsku listu znači "opstanak na svojim ognjištima".
Još jedan sagovornik RSE koji nije želeo da mu se otkriva identitet, a koji kao raseljeno lice iz Orahovca na Kosovu od 1999. godine živi u Smederevu u Srbiji, za sebe kaže da je "preko sredstava javnog informisanja" dobro obavešten o situaciji i "političkoj strani izbora", ali ne i o tehničkim detaljima i uslovima pod kojima bi mogao da glasa 9. februara.
Šta kažu iz Komesarijata za izbeglice u Srbiji?
Komesarijat za izbeglice i migracije je u ime Republike Srbije uputio poziv raseljenim licima sa Kosova da glasaju na kosovskim izborima zakazanim za 9. februar, uz napomenu da zainteresovani svoje pravo glasa mogu iskoristiti samo ukoliko poseduju važeću ličnu kartu koju je izdao kosovski organ.
"Za sve zainteresovane biće organizovan autobuski prevoz do biračkog mesta na Kosovu i Metohiji. Zainteresovani građani se mogu javiti do 8. februara", piše u pozivu pored ostalog uz napomenu da se sve detaljnije informacije mogu dobiti putem besplatne telefonske linije.
RSE se obratio Komesarijatu sa upitom da li ima zainteresovanih, te da li im se sugeriše za koga treba da glasaju, ali odgovor nije stigao.
Komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije, Nataša Stanisavljević, 20. januara je za RTS ocenila kako su predstojeći kosovski izbori od "velikog značaja za opstanak i ostanak srpskog naroda na svojim vekovnim ognjištima i da je važno da naši sunarodnici iskoriste svoje pravo glasa".
"Određeni broj naših sunarodnika se javio Komesarijatu za izbeglice i migracije. Ono što ih najviše zanima je da li možemo pomoći oko organizacije autobuskog prevoza. Možemo naravno i to radimo u saradnji sa našim lokalnim samoupravama u Srbiji i u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju", rekla je ona.
Janjić: Zbog stava Beograda, Komesarijat može doprineti razdoru
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose kaže da bi se poziv Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u drugačijim okolnostima mogao posmatrati kao "podsticaj" na veću izlaznost Srba na kosovskim izborima ali da zbog zvaničnog stava Beograda da podržava samo Srpsku listu može doprineti "razdoru među srpskom zajednicom".
Ipak, Janjić ne veruje da će odziv raseljenih lica biti veliki, te da njihovi glasovi neće bitno uticati na ishod rezultata izbora.
"Oni koji imaju kosovska dokumenta će otići. Onog glasanja putem pošte više nema tako da je neophodan fizički odlazak, to je za mnoge simboličan čin. Ranije je bilo da raseljeni glasaju u opštinama sa ove strane granice ili administrativne linije. Za mnoge je odlazak na Kosovo put u nepoznato, tako da ne očekujem veliku zainteresovanost", navodi on.
Pročitajte i ovo: 'Kako svi tako i ja': Srbi sa Kosova o učešću na izborimaJanjić smatra i da je posao Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) bio da reši pitanje glasanja raseljenih lica sa Kosova, uključujući ona lica koja nemaju kosovska dokumenta.
Proces glasanja putem pošte za državljane Kosova sa pravom glasa koji žive van teritorije Kosova počeo je 9. januara i trajaće 8. februara. To važi i za državljane Kosova srpske nacionalnosti koji žive van Kosova ali glasovi iz Srbije na Kosovo ne mogu stići direktno jer dve pošte međusobno ne sarađuju.
Kako se ranije glasalo?
Glasovi putem pošte na Kosovo iz Srbije su do sada mogli da stižu samo preko "tranzita", odnosno preko Pošte u Severnoj Makedoniji sa kojom Kosovo ima važeći sporazum o pošiljkama.
Pročitajte i ovo: Glasovi iz Srbije na Kosovo stižu kroz 'tranzit'Na parlamentarnim izborima, održanim oktobra 2019. godine, kutiju sa kovertama u kojima je bilo preko 3.500 glasačkih listića iz Srbije, u pošti u Prištini doneo je oficir za vezu Srbije sa Kosovom Dejan Pavićević.
Ti glasovi su, međutim, poništeni jer je Izborni panel za žalbe i predstavke utvrdio da oni nisu na Kosovo stigli putem Pošte već su samo predati pošti na Kosovu, što je u suprotnosti sa izbornim pravilima o glasanju van Kosova.
Takođe, ranijih godina je misija OEBS-a na Kosovu Centralnoj izbornoj komisiji pomagala u sprovođenju izbora, odnosno imala je ulogu posrednika.
Ova misija i dalje može da pruža pomoć oko kosovskih izbora ali isključivo na zahtev Centralne izborne komisije Kosova, što u poslednjih nekoliko izbornih procesa nije praksa.
Saradnja na tekstu: Refki Alija