Predstavnici Vlade i Skupštine Kosova navode da su, što se kosovske strane tiče, završene sve obaveze za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine. Zakonski preduslovi su ispunjeni, usvojeni su zakoni o specijalizovanim većima i tužilaštvu, te se sada čeka na Brisel.
Evropski zvaničnici saopštili su da je EU preduzela određeni broj opsežnih logističkih i administrativnih koraka za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, koji će delovati u Hagu.
Portparolka Specijalnog predstavnika EU i Kancelarije EU na Kosovu Dinka Živalj potvrdila je za RSE da je proces zapošljavanja počeo i da je prvi konkurs za osoblje ovog suda zatvoren 27. maja. Ovaj konkurs, međutim, nije obuhvatio radna mesta za sudije.
"Očekuje se da se tokom leta održi drugi, sveobuhvatni konkurs, kad će biti zaposlene i sudije. Takođe se planira da, kada se ispune svi početni zahtevi, specijalne komore na Kosovu pravovremeno održe konferenciju za štampu na koje će javnosti objasniti trenutni proces i svoj mandat", kazala je ona.
Potpredsednik Skupštine Džavit Haljiti navodi da kosovske institucije nemaju razloga da ne sarađuju sa ovim sudom. Kako dodaje, niko nije želeo formiranje jednog takvog suda, ali veruje da će sud dokazati da je borba Oslobodilačke vojske Kosova bila čista i pravedna.
"Na Kosovu nema nerešenih pitanja. Do sad je sve ono što je bilo potrebno za formiranje suda usvojeno u Skupštini i prosleđeno Briselu. Sada ostaje da Brisel izvrši regrutaciju sudija", kazao je on.
Isto navode i u Vladi Kosova. Pravni savetnik premijera Besnik Beriša kaže da je to pitanje okončano i da Vlada ne bi trebala da se dalje meša u sistem pravosuđa.
"To je sada u rukama pravosuđa, pitanje kojim će oni da se bave, i svako mešanje Vlade bi bilo ugrožavanje podele vlasti", kazao je Beriša.
Konačno razjašnjenje
Dren Dolji iz Grupe za pravne i političke studije naglašava važnost saradnje kosovskih institucija sa Specijalnim sudom.
"To je jedna obaveza koju je Kosovo preuzelo. Neophodno je da Kosovo sarađuje sa Specijalnim sudom, kako bi se njegov mandat završio što pre i da se pitanja koja ovaj sud pokrene razjasne jednom zauvek", naveo je on.
Specijalni sud treba da se bavi navodima iz izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija, koje je predstavio Savetu Evrope, o navodnoj trgovini ljudskih organa srpskih civila od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Marti je u izveštaju kao glavnog vođu grupe koja se organizovano bavila kriminalom izdvojio Hašima Tačija, novoizabranog predsednika Kosova.
U međuvremenu, navode Dika Martija je istražio američki tužilac Clint Williamson, koji je jula 2014. saopštio da je Specijalni istražni tim došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca Oslobodilačke vojske Kosova, ali da nije bilo dokaza o trgovini organima.
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu biće formiran u Hagu i baviće se istragom zločina koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima".
Sud će biti pod nadležnošću međunarodnih tužioca i sudija, a finansijska sredstva će se obezbediti iz EU fondova.
Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenom licu je kazna doživotnog zatvora.
Zatvorska kazna se izdržava u državi koju odredi predsednik Suda, iz niza država koje izraze spremnost da prihvate osuđena lica.