Za i protiv političkog udruživanja srpske opozicije na Kosovu i opozicije u Srbiji

Opozicione stranke u Srbiji će podržati "autohtonu" politiku Srba na Kosovu, koja će se baviti "pravim interesima" svoje zajednice a da "njihova centrala ne bude ni u Beogradu ni u Prištini".

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao Milija Biševac iz Zubinog Potoka, koji je zajedno sa Branimirom Stojanovićem iz Gračanice prošle godine formirao političku stranku Srpski narodni pokret. Inače, obojica su kritičari politike koju vodi Srpska lista – najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda i vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji.

Biševac i Stojanović su 28. septembra u Beogradu prisustvovali razgovorima političara i aktivista sa Kosova i opozicionih stranaka u Srbiji. Ove razgovore su organizovali pokreti sa Kosova: Srpsko nacionalno veće, Srpski nacionalni forum i Narodni pokret Otadžbina.

"Srpska lista dugo ne predstavlja, niti zastupa interese srpskog naroda (na Kosovu), tako da je neophodno formirati novu politiku koja bi mogla da zastupa interese našeg naroda", rekao je Biševac.

S druge strane, predsednik Demokratske stanke u Srbiji Zoran Lutovac je naveo da je neophodno da se formira politička alternativa Srpskoj listi, te da je skup 28. septembra bio nagoveštaj toga.

Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije na Kosovu, međutim, ne podržava ideju da opozicija u Srbiji "sebi stvori novu Srpsku listu", već smatra da politički predstavnici Srba na Kosovu treba sami da se izbore za svoja prava.

"Ja se bojim da neka druga Srpska lista, podržana od opozicije ili bilo koga drugog, može isto da radi na terenu", kaže Arsenijević za RSE.

Političke partije Srba na Kosovu optužuju Srpsku listu da ne štiti interese srpske zajednice, da ne radi na poboljšanju životnih uslova, da se povlači pod pritiscima Beograda, te da su njihovi funkcioneri podložni korupciji.

Takođe, opozicija u Srbiji ne podržava politiku prema Kosovu koju vodi trenutni režim u Beogradu. Pojedine stranke smatraju i da je zvanični Beograd "predao" Kosovo potpisivanjem Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Ko bi bio 'alternativa' Srpskoj listi?

Milija Biševac kaže da je Srpski narodni pokret otvoren za saradnju sa svima koji se protive politici Srpske liste.

"Apsolutno smo raspoloženi sa svima da razgovaramo, da nađemo zajedničke interese. To je i pitanje volje drugih političkih partija. Treba napomenuti da postoje druge političke partije koje se samo navodno bave opozicionim delovanjem", kaže Biševac za RSE.

Pored Srpskog narodnog pokreta, kao protivnici politike Srpske liste na Kosovu izjašnjavaju se i članovi Srpske demokratije na čijem je čelu Aleksandar Arsenijević i stranke Za slobodu, pravdu i opstanak koju vodi Nenad Rašić, trenutno ministar u Vladi Aljbina Kurtija (Albin).

Rašić do objavljivanja ovog teksta nije bio dostupan za komentar kako vidi moguće ujedinjenje političkih aktera u borbi protiv politike Srpske liste, dok Arsenijević ne veruje da ta inicijativa može biti uspešna.

"Mi da smo hteli da urušimo autonomiju autohtonih srpskih predstavnika na Kosovu, mi bismo tražili i podršku vlasti, jer nismo bili u Srpskoj listi. Ako tražite podršku iz Beograda, autonomija se ubija. To nije u našoj politici koju vodimo, nama je podrška naših građana važna", ocenjuje Arsenijević za RSE.

Iako je bio pozvan, na razgovore sa opozicijom u Beogradu nije otišao jer se nije znala jasna agenda, te napominje da članovi Srpske demokratije moraju da budu stalno na terenu na Kosovu. Arsenijević objašnjava da je spreman na saradnju sa svima ali dodaje "ne želimo da budemo vazali".

Dodaje da neće otići ni na sastanak sa vlastima iz Srbije, ukoliko bude dobio sličan poziv.

RSE se obratio i Srpskoj listi upitom kako vidi razgovore Srba sa Kosova sa opozicijom u Srbiji, ali odgovor nije stigao. Srpska lista trenutno ima devet poslanika u Skupštini Kosova i vodi šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra. U opštinama na severu je izgubila vlast jer su gradonačelnici podneli ostavke u okviru kolektivnog istupanja Srba iz kosovskih institucija novembra 2022. godine.

Politički aktivista iz Leposavića, Nenad Radosavljević, smatra da će vlast u Srbiji sada održati sastanak sa sebi "lojalnim" Srbima sa Kosova, te da će se tu videti ko se zaista protivi politici koju je do sada vodila Srpska lista.

"Pokušaće da stvore ravnopravan odnos sa opozicijom na sednici Skupštine (Srbije o Kosovu). Sada su oni (vlast) u minusu jer opozicioni poslanici će moći da kažu 'mi smo razgovarali sa Srbima sa Kosova, oni su nam tražili to, to i to'. Zato će u narednim danima oni sebe pokušati da predstave kao 'dušebrižnike' za našu sudbinu", rekao je Radosavljević za RSE.

Sednica o Kosovu u Skupštini Srbije trebala bi da bude zakazana početkom oktobra.

Radosavljević je inače potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma koji je bio jedan od organizatora razgovora između opozicije u Srbiji i srpskih političara sa Kosova.

Smatra da je to bio jedan od značajnijih skupova u poslednjih deset godina, jer su politički predstavnici Srba sa Kosova mogli opoziciji u Srbiji da iznesu realne probleme sa kojima se suočavaju, te da im prenesu šta od njih očekuju.

O čemu se razgovaralo?

Radosavljević je rekao da je jedan od ključnih zaključaka razgovora 28. septembra bio da će opozicione parlamentarne stranke u Srbiji na predstojećoj sednici o Kosovu, podržati sve one stavove koje su čuli od predstavnika Srba sa Kosova.

"Okrupnjivanje političke scene (Srba na Kosovu) je potrebno i neophodno i u tom pravcu će se ići jer je to bio stav svih, predstavnika Srba sa Kosova i opozicionih stranaka u Srbiji. Govoreno je i o tome da se realno treba odnositi prema postojećim okolnostima a da sve velike priče i busanje u prsa, ne mogu pomoći opstanku srpskog naroda", naveo je Radosavljević.

O položaju Srba na Kosovu 28. septembra govorio je i politički aktivista iz Severne Mitrovice, Marko Jakšić.

Od opozicije u Srbiji je zatražio da ima više razumevanja za realne probleme sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, te da ostvare veću koordinaciju sa predstavnicima Srba sa Kosova.

"Srećete diplomate, prenesite im naše strahove, neka rešenje bude ono što čujete od nas a ne agenda", rekao je.

Jakšić je ukazao da su kosovske vlasti zatvorile većinu institucija Srbije koje funkcionišu na Kosovu, te da Srbi strahuje da će na "udaru" biti i Univerzitet u nastavi na srpskom jeziku.

"Mi dole živimo u nečemu što je sve više i više država koja je neprijateljski nastrojena prema nama", rekao je Jakšić i dodao da u ovom trenutku Srbi ne mogu da prave iste greške kada je reč o bojkotu kosovskih institucija.

Inače, Jakšić je 2022. godine zajedno sa svojim kolegama iz pravosuđa napustio kosovske institucije. Tada su ostavke podneli i zaposleni u policiji, te lokalnoj administraciji.

U međuvremenu kosovske vlasti su radile na uspostavljanju vlasti u tom regionu tako što su zatvarane institucije koje rade u sistemu Srbije, ukinut je srpski dinar, registarske oznake koje izdaje Srbija i slično.

Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta je pak rekao da su u njihovom fokusu uslovi običnog čoveka, te da svoje kapacitete planiraju da usmere ka stvaranju boljih uslova za život.

"To svakako nećemo moći sami, ovaj skup je važan jer šalje narodu na Kosova poruku da nije sam i prepušten dnevno političkim, marketinškim potrebama. Tuku nas sa svih strana a nama su vezane ruke, jedino nam još noge nisu vezali jer očekuju da pobegnemo sa tih prostora", rekao je on.

Zaključio je i da je neophodno "da izgradimo novu generaciju političara koji će se boriti za interese Srba na Kosovu".

Od opozicionih lidera u Srbiji, skupu su, pored ostalih, prisustvovali predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, lider Demokratske stranke Zoran Lutovac, Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović i Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta.

"Neophodno je da se prekine lanac korupcije na liniji Beograd – Srpska lista. Novac godinama odvajan za ljude na Kosovu je završavao u pogrešnim džepovima", rekao je Lutovac.

Đilas je poručio da njegova stranka nikada neće prihvatiti da Kosovo bude član Ujedinjenih nacija, te da je opozicija "pokazala zrelost" zahtevajući zajedno sednicu Skupštine Srbije o Kosovu.

Predstavnik Zeleno-levog fronta Robert Kozma naveo je da su Srbi na Kosovu "u procepu između dve pogrešne politike – Prištine i Beograda".

"Politika vlasti u Beogradu je doživela potpuni krah, ona je kao i na drugim poljima kriminalna i licemerna", rekao je Kozma.

Gogić: Beograd će pokušati da spreči ujedinjenje

Politički analitičar Ognjen Gogić u izjavi za RSE ukazuje da se oko teme Kosova okupio “širok dijapazon” opozicije u Srbiji, te da to pokazuje da su zainteresovani da sarađuju sa političarima sa Kosova koji bi mogli da budu opozicija Srpskoj listi.

"Formiranje alternative Srpskoj listi je uveliko u toku. Em je došlo do nezadovoljstva Srpskom listom, em su se građani osnažili. Nema više tolike stege", kaže Gogić.

Ipak, prema njegovoj oceni, biće teško formirati inicijativu koja će na duže staze biti protivnik Srpskoj listi ili politici koju trenutno zastupa zvanični Beograd.

"Beograd će pokušati da ih spreči u nameri da se ujedine (protiv Srpske liste)", podvlači Gogić i podseća kako je lider Partije kosovskih Srba, Aleksandar Jablanović, "preko noći" promenio stavove i postao lojalan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

To nije prvi put da se pojedinci "priklanjaju" Srpskoj listi ili zvaničnom Beogradu, iako su prethodno bili protiv njihove politike.

Gogić podseća da veliki broj pripadnika srpske zajednice na Kosovu ima primanja iz budžeta Srbije i da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih će građani na izborima uvek podržavati opciju koju podržava vlast u Srbiji.

Inače, Srpska lista je od njenog osnivanja 2013. godine na svim kosovskim izborima na kojima je učestvovala dobijala preko 90 odsto podrške pripadnika srpske zajednice.

Gogić ipak veruje da bi eventualna nova lista, koju bi podržavala opozicija u Srbiji, uspela da Srpskoj listi uzme nekoliko mandata u Skupštini Kosova na narednim kosovskim parlamentarnim izborima februara 2025.

Pripadnici srpske zajednice imaju deset rezervisanih mesta u Skupštini Kosova, ali i mesto u Vladi Kosova.