Rusija traga za četiri državljana Kosova, od kojih su najmanje trojica policajci.
Radio Slobodna Evropa došao je do dokumenta koji ukazuju da Rusija smatra trojicu policajaca osumnjičenima za krivična dela "nezakonito hapšenje" i "otmica", za koja je u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora.
Zahtev za njihovo hapšenje upućen je i Međunarodnoj policijskoj agenciji INTERPOL.
Rusija tvrdi da su ti policajci bili umešani u "hapšenje i zlostavljanje" Mihaila Krasnoščenkova 2019.
Krasnoščenkov, koji ima rusko državljanstvo, tada je bio zaposlen u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).
On je bio vođa tima u kancelariji UNMIK-a u Zubinom Potoku, opštini sa srpskom većinom na severu Kosova.
Ko su traženi policajci?
Prema pisanju kosovskih medija početkom marta, među osobama koje traži Rusija su dva policajca elitnih jedinica kosovske policije: Besart Ahmeti i Aljban Jetulahu (Alban Jetullahu).
Radio Slobodna Evropa je, međutim, imao uvid u listu međunarodno traženih lica koju je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, a na kojoj se nalazi i ime Faruka Gašija (Gashi). RSE ima saznanja da je on takođe pripadnik Policije Kosova.
Na spisku je još jedan državljanin Kosova B.H. – čije je puno ime poznato redakciji RSE.
Međutim, RSE nije uspeo da potvrdi da li je i on pripadnik kosovske policije, niti da postoji zvaničan zahtev INTERPOL-u za njegovo hapšenje.
Na spisku ruske države, kao i u dokumentima INTERPOL-a, oni se pominju kao državljani Srbije, pošto Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Na osnovu izveštaja INTERPOL-a o slučaju Besarta Ahmetaja, u koji je RSE imao uvid, Krasnoščenkovu je telefonom njegov pretpostavljeni 28. maja 2019. godine, oko 8:30 naredio da ode u južni deo Mitrovice da nadgleda situaciju nakon informacije da su "došli naoružani ljudi" i nakon gubitka kontakta sa još jednim službenikom UNMIK-a.
"Na putu od Zubinog Potoka do Mitrovice, automobil kojim je upravljao Krasnoščenkov napali su ljudi, među kojima je bio i Ahmeti, iako je Krasnoščenkov pokazao svoj identifikacioni dokument.
Oni su nasilno izveli Krasnoščenkova iz automobila, pretukli ga, vezali i odveli u zgradu u Mitrovici, gde su ga protiv njegove volje držali do 14:00 časova, kada je UNMIK protestovao zbog kidnapovanja njegovog službenika", navodi se u izveštaju INTERPOL-a.
RSE je pokušao da razgovara s tim pripadnicima policije, ali su oni rekli da se dozvola za razgovor mora dobiti od policijskih organa.
Do objavljivanja ovog članka policija nije izdala dozvolu.
Ni Vlada Kosova nije želela da komentariše ovo pitanje, dok je ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečlja (Xhelal Svecla) u izjavi novinarima 4. marta rekao: "Znamo, imamo zvanične informacije o tom pitanju. To nije briga ni za mene, ni za Besarta (Ahmetaja)".
Šta se dogodilo 2019. i ko je Mihail Krasnoščenkov?
Mihaila Krasnoščenkova zaustavila je kosovska policija na putu od Zubinog Potoka prema Severnoj Mitrovici, u okviru akcije protiv šverca i organizovanog kriminala na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Akcija je sprovedena 28. maja 2019.
Krasnoščenkov je tada pušten, jer je kao pripadnik UNMIK-a imao diplomatski imunitet, ali ga je Vlada Kosova proglasila nepoželjenom osobom, odnosno "non grata", i proterala s Kosova.
"Odluka je doneta zbog delovanja ruskog državljanina protiv ustavnog poretka Kosova, univerzalnih vrednosti, mira i stabilnosti", rekao je tada premijer Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush).
Krasnoščenkov je kasnije bio na lečenju u Beogradu, posle navoda da su ga maltretirali pripadnici kosovske policije.
U vreme ovog incidenta, UNMIK je reagovao zahtevajući njegovo oslobađanje.
UNMIK, do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja RSE da li je sproveo svoju istragu ili ima neki zaključak u vezi sa hapšenjem Krasnoščenkova.
Kako deluje UNMIK?
Misija UNMIK-a funkcioniše u skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244, koja je bila kompromis između zapadnih zemalja i Rusije za okončanje rata na Kosovu 1999. godine.
Ova misija je neutralna u odnosu na status Kosova.
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, UNMIK je preneo sva ovlašćenja na lokalne institucije.
RSE je pokušao da stupi u kontakt sa samim Krasnoščenkovim po ovom pitanju, ali bezuspešno.
Šta znači zahtev za hapšenje INTERPOL-u?
Države članice INTERPOL-u mogu da upute zahteve za hapšenje stranih državljana osumnjičenih za različita krivična dela.
Taj zahtev se zove "crvena poternica" (red notice).
Njome se obaveštava policija u drugim zemljama o međunarodno traženim beguncima i pomaže da se oni privedu pravdi, čak i posle mnogo godina.
Crvenu poternicu izdaje INTERPOL na zahtev zemlje članice.
INTERPOL na svom sajtu objašnjava da "zemlje članice primenjuju svoje zakone”, te da same odlučuju da li će uhapsiti neku osobu.
Džaved Ali (Javed), predavač o pitanjima bezbednosti na Univerzitetu u Mičigenu, kaže za RSE da se osoba, za kojom je INTERPOL raspisao crvenu poternicu, nalazi u opasnosti da bude uhapšena i izručena.
"Ako putujete u zemlju koja poštuje sistem INTERPOL-a ili je član INTERPOL-a, teoretski možete biti izručeni zemlji koja je podigla optužbe. Nije automatski", kaže on.
Ocenjuje da Rusija "pokušava da politizuje proces crvene poternice" nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Ipak dodaje da su u trenutnoj situaciji "veoma male šanse da tražena lica budu uhapšena i poslata u Rusiju".
može vas zanimati i ovo Srbija ne traži svoje državljane uhapšene na KosovuPrema ruskoj državnoj novinskoj agenciji TASS, u septembru 2023. godine na poternici INTERPOL-a, na zahtev Rusije, bilo je više od 10.000 ljudi. Međutim, na osnovu istog izveštaja, zemlje Evropske unije odbile su da izruče oko 100 ljudi 2022. i 2023. godine.
Prošle godine je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije saopštilo da je ograničilo ovlašćenja INTERPOL-a. Odluka je zapravo stupila na snagu u martu te godine, ali je objavljena u avgustu.
Na osnovu nje, INTERPOL-u je dozvoljeno da sprovodi operacije u Rusiji samo kada ih odobri to ministarstvo.
Ruski poslanici opisali su akcije te organizacije kao "neprijateljske" i izrazili zabrinutost zbog "špijunaže" kroz pristup ruskim bazama podataka.
INTERPOL, koji deluje u 195 zemalja širom sveta, fokusira se na borbu protiv globalnog kriminala, terorizma , organizovanog i finansijskog kriminala.
Rusija se pridružila INTERPOL-u 1990. godine.