Srbija ne traži svoje državljane uhapšene na Kosovu

"Utočište" za zločince koje traži Srbija, moglo bi se tako reći.

Ove godine na Kosovu su uhapšena četiri državljana Srbije sa poternica međunarodne policijske agencije Interpol - poslednji 30. oktobra.

Međutim, dvojica od njih su već pušteni, nakon što su u pritvoru proveli 40 dana – koliko predviđa Zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji Kosova – a Kosovo od Srbije nije dobilo nikakav zahtev za njihovo izručenje.

Dve zemlje imaju Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći od 2013. godine, ali njegova primena ostavlja mnogo da se poželi.

Osuđen, ali slobodan

J.P., traženog i osuđenog u Srbiji zbog korupcije, kosovske vlasti su uhapsile pre meseci, na osnovu Interpolove poternice.

Zakon o pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima navodi da u svakom slučaju kada Kosovo uhapsi stranog državljanina na osnovu međunarodne poternice, njemu se određuje mera pritvora od 40 dana do formalnog zahteva za ekstradiciju od zemlje koja je izdala međunarodni nalog za hapšenje.

J. P. iz Novog Sada - čiji je identitet poznat Radiju Slobodna Evropa (RSE) - pušten je posle 40 dana, pošto Srbija nije pokazala interesovanje da ga primi, iako je o njegovom slučaju obaveštena od Ministarstva pravde Kosova.

"Srpska strana neće da sarađuje čak ni za lica za kojima je sama raspisala poternice", kaže za Radio Slobodna Evropa direktor Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju u Ministarstvu pravde Kosova Gazmend Čitaku.

U Kosovskom institutu za pravosuđe (IKD), koji prati rad sudova u zemlji, za RSE kažu da ukoliko država koja traži nekoga - u ovom slučaju Srbija - ne podnese zvaničan zahtev za ekstradiciju u roku od 40 dana, " pravosudni organi na Kosovu nemaju drugi način nego da oslobode traženo lice".

RSE je pitao i policiju Srbije i tamošnje Ministarstvo pravde zašto ne primaju tražene osobe koje su uhapšene na Kosovu, ali ni iz jedne ni iz druge institucije do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.

Prema podacima RSE iz Kosovske policije, do sada su ove godine uhapšena četiri državljana Srbije sa međunarodnim poternicama, dok je jedan uhapšen prošle godine.

Nema političke volje

Poznavaoci sudskih sporova kažu da na epilog ovih postupaka najčešće utiče politička volja jedne zemlje, izražena kroz njene institucije.

"Pa, kada je u pitanju politička volja, zna se da između Republike Kosovo i Republike Srbije ona nedostaje", kaže za RSE Hamdi Ibrahimi, bivši predsednik Osnovnog suda u Prištini.

"Sudija za prethodni postupak, po službenoj dužnosti, pušta lice na slobodu, ako zahtev za izručenje sud ne prihvati u roku od četrdeset dana od dana hapšenja. Ali puštanje na slobodu ne isključuje mogućnost ponovnog hapšenja i njegovog ili njenog izručenja, ako se zahtev za ekstradiciju naknadno prihvati", objašnjava Ibrahimi.

Kako Kosovo postupa?

Pošto nije član, Kosovo u Interpolu predstavlja Misija Ujedinjenih nacija, UNMIK.

Međutim, na upit RSE o srpskim pritvorenicima na Kosovu, za koje Srbija ne podnosi zahtev za ekstradiciju, UNMIK je rekao da od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ova misija nema nikakvu ulogu u tome.

Sporazumom o međusobnoj pravnoj pomoći predviđeno je da Kosovo i Srbija razmene pravosudne zahteve preko predstavnika Evropske unije (EU).

Prema sporazumu, Kosovo prvo podnosi zahtev Kancelariji EU na Kosovu, odakle ide u Kancelariju EU u Srbiji, a odatle u Ministarstvo pravde Srbije. Odgovor takođe ide na taj način.

U Ministarstvu pravde na Kosovu kažu da su preko Kancelarije EU obavestili srpske vlasti o četvorici srpskih državljana uhapšenih ove godine na Kosovu, ali da nisu dobili nikakav odgovor.

Isto potvrđuju i iz Kancelarije EU u Prištini.

Od septembra prošle godine, prema informacijama iz te kancelarije, "nisu razmenjivani zahtevi ni odgovori srpskih vlasti".

"...s druge strane, pravosudni organi Kosova su kontinuirano i bez prekida prosleđivali predmete preko specijalnog predstavnika EU vlastima Srbije", navodi se u pisanom saopštenju Kancelarije EU dostavljenom RSE.

Ukoliko se ništa ne promeni, najverovatnije će srpski I.T., uhapšen na Kosovu 10. oktobra po međunarodnoj poternici, biti pušten na slobodu nakon odsluženja četrdesetodnevnog pritvora.

Njegov advokat Fehmie Gashi Bitiki, koju je imenovala Advokatska komora Kosova, kaže za RSE da Interpol ima samo nalog za hapšenje njenog klijenta i da nema dosije o tome zbog čega se on traži.

Ona kaže da je od pravosudnog sistema na Kosovu zahtevala da I.T. da ne bude izručen Srbiji do okončanja sudskog postupka.

Da li je Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći ikada primenjen?

Prema IKD-u, Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći sa Srbijom se uglavnom sprovodi u građanskim predmetima.

Srbija nije sarađivala ni u jednom slučaju u vezi sa ratnim zločinima ili umešanim ličnostima visokog profila, kaže IKD.

Kancelarija specijalnog predstavnika EU u Prištini dostavila je RSE podatke od 2020. do septembra ove godine, prema kojima je Kosovo uputilo Srbiji 1.460 zahteva za različite sudske sporove, dok je na njih 415 dobilo odgovore.

Srbija je, u istom periodu, Kosovu podnela 596 zahteva, dok je odgovoreno na 1.050, od kojih su mnogi uključivali odgovore na zahteve upućene pre 2020. godine.

Kosovo sada poziva Srbiju da preda učesnike smrtonosnog napada u Banjskoj i Zvečanima, za koje se veruje da se tamo nalaze. Kakav će biti njihov epilog za sada je nejasno.