Opozicionim strankama na Kosovu nisu upućeni neki eksplicitni zahtevi od specijalnih izaslanika Sjedinjenih Država i Evropske unije(EU) Gabrijela Eskobara (Gabriel Escobar) i Miroslava Lajčaka.
Eskobar i Lajčak su se 6. juna u Prištini sastali sa liderima tri opozicione stranke na Kosovu, Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Alijanse za budućnost Kosova (ABK).
Kako kažu zvaničnici ovih stranaka, na sastanku sa zapadnim diplomatama razgovarano je o aktuelnoj krizi na severu Kosova i zahtevima koji su upućeni Vladi Kosova za smirivanje tenzija.
S druge strane, Arton Demhasaj iz nevladine organizacije Čohu ocenjuje da su Eskobar i Lajčak sa opozicionim strankama razgovarali i o "alternativnim opcijama za izlazak iz krize".
Tenzije na severu Kosova su se ponovo podigle krajem maja zbog odluke kosovskih vlasti da nasilnim putem preuzme opštinske zgrade u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Cilj kosovskih vlasti za ovakvo delovanje je bio da albanski gradonačelnici počnu sa radom, uprkos činjenici da ih Srbi ne prihvataju nakon što su bojkotovali aprilske izbore.
Vaš browser nepodržava HTML5
Uz suzavac, gradonačelnici ušli u kancelarije na severu Kosova
Sve ovo je uticalo i na pogoršanje odnosa Kosova sa zapadnim zemljama, koje su oštro osudile dešavanja na severu i sada traže deeskalaciju, raspisivanje novih izbora i povratak dijalogu sa Srbijom.
Ove zahteve su kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (Albin Kurti) preneli američki i evropski izaslanik Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak uz napomenu da odgovor očekuju do petka jer moraju svoje pretpostavljene da obaveste da li je posrednička misija bila uspešna ili ne.
Takođe, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića su zatražili da ubedi Srbe na Kosovu da učestvuju na izborima bez uslovljavanja.
izaslanici sa aleksandrom vučićem Eskobar: Beograd da utiče na Srbe da učestvuju na izborima na KosovuDa li je opozicija upoznata sa eventualnim posledicama?
Vljora Čitaku (Vlora Çitaku), potpredsednica najveće opozicione stranke Demokratske partije Kosova, kaže da je sastanak sa Eskobarom i Lajčakom bio uobičajen, odnosno da su razmenjene informacije oko aktuelnih političkih dešavanja. Bilo je reči i o "zategnutim odnosima Kosova sa svojim saveznicima" zbog poslednjih odluka vlasti.
Razgovarano je površno. Naravno, tražili smo da Kosovo ne trpi zbog jednog čoveka -kaže Vljora Čitaku.
Ipak, Čitaku nije jasno precizirala da li su ih predstavnici SAD i EU upoznali sa eventualnim merama koje će preduzeti protiv Kosova, ukoliko odbije da ispuni zahteve.
"Razgovarano je površno. Naravno, tražili smo da Kosovo ne trpi zbog jednog čoveka. Kosovo je veće od pojedinca i ne pripada jednoj osobi i Kosovo ne bi trebalo da plati cenu amaterskog i avanturističkog ponašanja premijera Kurtija", kaže Čitaku za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi (Lutfi) Haziri takođe kaže da su sa Eskobarom i Ljačakom razgovarali o situaciji na severu i zastoju u odnosima između Vlade Kosova i zapadnih partnera. Dodaje da se nije detaljnije razgovaralo o mogućim posledicama po Kosovo u slučaju da premijer Kurti ne prihvati zahteve oko smirivanja tenzija.
"Ova konfrontacija međunarodnih posrednika je sa ovim delom (Vladom Kosova), jer su oni glavni nosioci. Oni su odgovorni i u ovom slučaju će snositi glavne posledice. I raduje nas činjenica da neće biti kolektivnih posledica", navodi on za RSE.
Da li je moguće rušenje Vlade?
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) je u sredu, 7. juna, rekao da bi Vlada Kosova do petka trebala da donese odluku o smirivanju tenzija na severu, te ukazao da opozicija ima dovoljan broj poslanika za pokretanje inicijative da se izglasa nepoverenje Vladi Kosova.
"Zahtev (za izglasavanje nepoverenja Vladi Kosova) je pravo rešenje, to je demokratija i to bi bilo korisno za ceo politički spektar, uključujući većinu na vlasti. Imamo glasove. Opozicija ima neophodan broj (posanika) da pokrene ovaj zahtev", rekao je Haradinaj.
razgovori u prištini Lajčak i Eskobar sa predsjednicom Kosova, opozicijom i Srpskom listom o rešenjima krizeArton Demhasaj iz organizacije Čohu ne isključuje mogućnost da je na sastancima međunarodnih izaslanika i opozicije razgovarano izglasavanju nepoverenja Vladi Kosova. On ocenjuje da je tako nešto u skladu sa izjavom američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji je 6. juna rekao da ne podržava pojedinca koji "nema instinkt za saradnju", aludirajući na premijera Aljbina Kurtija.
"To može biti i neka vrsta ’pretnje‘ Vladi da ‘ukoliko se ne pokreneš, možemo naći druge partnere, da se nastavi dalje, da se odblokira situacija‘. Dakle, ukoliko ABK pokrene izglasavanje nepoverenja Vladi neće biti uzaludno, može biti da je tako nešto koordinisano sa Amerikancima", smatra Demhasaj.
Opozicija podeljena oko predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi
Da bi se pokrenula inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi potrebno je 40 poslanika u Skupštini Kosova. A da bi se srušila Vlada potrebna je prosta većina, odnosno 61 od 120 poslanika.
Trenutno vladajući Pokret Samoopredeljenje ima 57 poslanika u Skupštini Kosova. Opoziciona Demokratska partija Kosova ima osamnaest poslanika, Demokratski savez Kosova šesnaest, a Alijansa za budućnost Kosova osam. Ove tri stranke zajedno imaju 42 poslanika, što je dovoljan broj da se pokrene inicijativa za izglasavanje nepoverenja izvršnoj vlasti.
zasad bez jedinstva o nepoverenju vladi Skupština Kosova raspravljala o tenzijama na severu i odnosu sa saveznicimaMultietnička poslanička grupa ima osam poslanika, još trinaest je bez poslaničke grupe među kojima je devet poslanika iz redova Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda.
Lider ABK-a Ramuš Haradinaj kaže da postoje poslanici iz redova vladajuće većine, koji bi mogli da glasaju za nepoverenje Vladi.
Međutim, potpredsednica DPK-a, Vljora Čitaku, poručuje da opozicija ima oko 40 glasova u Skupštini Kosova i da se ne bi trebalo fokusirati na "male političke taktike". Smatra da premijer Kurti treba da razmisli o koordinaciji narednih koraka sa zapadnim partnerima.
"DPK će koristiti sve političke i parlamentarne instrumente da spreči premijera (Kurtija) da uništi evroatlantsku budućnost Kosova", kaže Čitaku ne precizirajući da li će njena stranka podržati eventualni zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Potpredsednik DSK-a Ljutfi Haziri takođe smatra da nije trenutak da se izglasava nepoverenje Vladi Kosova.
"Pozicija opozicije nije jaka kada je reč o zahtevu koji je pokrenuo bivši premijer Ramuš Haradinaj, kao predsednik ABK. Postoji određeni broj poslanika koji mogu da pokrenu predlog, ali će se završiti raspravom i bezuspešno. DSK nije zainteresovan da se pridruži neuspešnom zahtevu", kaže Haziri.
Da li opozicija čeka pogodan trenutak?
Arton Demhasaj iz nevladine organizacije Čohu podseća da je opozicija i ranije izlazila sa idejama o rušenju Vlade koju neki poslanici nisu podržavali, dok zahtev ne uđe u Skupštinu.
"Oni (poslanici) ne prihvataju unapred. Možda trenutno posmatraju situaciju, dokle Vlada može da ide i da li ispunjava zahteve međunarodnih partnera ili ne. Neki misle da možda neće ni biti zahteva, da neće biti prikupljeni potrebni formalni potpisi. Ali, ako Vlada ne ispoštuje rok koji su dali međunarodni partneri, onda zahtev postaje ozbiljan, potpisi se prikupljaju i brzo može da ode u Skupštinu", navodi on.
U Skupštini Kosova 2. juna kritikovan je premijer Kurti zbog svog stava i poremećenih odnosa sa SAD i Zapadom.
Američki izaslanik Eskobar je rekao da zahtevi oko smirivanja tenzija ne predstavljaju ultimatum za Vladu Kosova, već da postoji rok u okviru kog mora da podnese izveštaj Beloj kući oko rezultata njegove posete Kosovu i Srbiji.
Isti dan bi evropski izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak trebao da podnese izveštaj šefu diplomatije EU Žozepu Borelju.
BLOG uživo o dešavanjima na Kosovu
U međuvremenu je Eskobar 7. juna iz Beograda rekao da se tenzije na severu Kosova moraju odmah smiriti, odnosno da ne želi da čeka jul ili nove izbore.
Ponovio je da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom "zakonska obaveza" za Vladu Kosova i da mora da bude formirana ukoliko zvanična Priština želi da napreduje u evroatlantskim integracijama.
"Pitanje je samo da li će se to desiti sa ovom ili sa nekom drugom Vladom", rekao je Eskobar.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa. Uprkos brojnim pozivima međunarodne zajednice da taj sporazum realizuje, Kosovo je kategorički odbijalo uz obrazloženje da bi Zajednica imala široka ovlašćenja čime bi se ugrozila unutrašnja funkcionalnost zemlje.
***Priredila Sandra Cvetković