Na Kosovu se vodi istraga protiv 135 lica zbog sumnje za umešanost u slučajevima koji su povezani sa terorizmom. Učešće, ohrabrenje, te podsticanje ljudi da učestvuju u ratovima van Kosova, posebno u Siriji, na strani organizacija koje su proglašene terorističkim, dela su koja im se stavljaju na teret.
“U Specijalnom tužilaštvu Kosova iz prethodnog perioda, 2014. godine, preneta su osam slučajeva. Od toga, u četiri slučajeva 19 lica je pod istragom, u dva su dve osobe, a u jednom slučaju sa nepoznatim licima istraga je u preliminarnoj fazi”, izjavila je portparolka ovog tužilaštva Ljiridona Kozmaći Hajdaraj.
Ona je dodala da je od januara 2014. do sada, ovo tužilaštvo primilo 23 slučaja. Od toga, tri iz 2015. broje 117 osoba osumnjičenih za dela u vezi terorizma. Inače, tužioci ovog tužilaštva otpočeli su istragu protiv 135 osoba.
Samo tokom ove godine podignute su četiri optužnice protiv 14 lica. Oni se sumnjiče da su pozivali druge osobe da počine, ili učestvuju u, teroristička dela, da uzmu učešće u terorističkim grupama, i da su prikupljali fondove za tako nešto. Sva ova dela su kažnjiva na osnovu Krivičnog zakona Kosova.
Neki se sumnjiče i za učešće u terorističkim grupama, u smislu da su se ranije složili da odu za Siriju i da se priključe grupi Albanaca koji su se borili na strani militanata ISIS-a ("Islamska država"). I ova dela koja se tiču organizacije i učešća u terorističkim grupama su kažnjiva na osnovu Krivičnog zakona.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Skender Hiseni potvrdio je da je oko 300 osoba sa Kosova uključeno u rat u Siriji ili Iraku.
Inače, kosovske institucije su u završnoj fazi usvajanja zakona o sprečavanju učešća u stranim oružanim sukobima van teritorije Kosova, koji predviđa zatvorske kazne od 5 do 15 godina.
Život u getu
Poslanik Demokratskog saveza Kosova Nuredin Ibishi, član skupštinskog Odbora za unutrašnje poslove, kaže da je ovaj zakon bio neophodan Kosovu.
“Ovo je važan zakon u smislu da će se njime sprečiti, ne samo direktno učešće, već i podsticaj, podrška, finansiranje, organizovanje i drugi oblici koji su povezani sa oružanim sukobima”, kazao je Ibishi.
Broj od 300 osoba je alarmantan, dodaje on, ali, to ne pada samo u odgovornost kosovskih vlasti ili teške ekonomske situacije, već je to na odgovornost i međunarodne zajednice koja je Kosovo ostavila izolovanim getom u Evropi.
“Život u getu je u jednom smislu frustrirao građane Kosova i jedan deo njih je, nažalost, izabrao loš put, tako da su se priključili terorističkim organizacijama u Siriji i Iraku”, kazao je on.
Ministar spoljnih poslova Hašim Tači je uputio poziv Evropskoj uniji i NATO-u da ubrzaju integraciju balkanskih zemalja, jer se otvara pretnja od jačanja uticaja Rusije, ali i ekstremnih islamista.
"Ovo je trenutak u kome Brisel treba da se pokrene od retorike i slatkih reči u vezi Kosova i da preduzme konkretne mere", rekao je Tači u Berlinu u utorak.
On je dodao da svako odugovlačenje u ovom procesu predstavlja rizik, odnosno otvara put za povećan uticaj Rusije u političkom, ekonomskom i vojnom smislu, ali i "Islamskoj državi" da prodre i utiče u region.
Tokom prošlogodišnje akcije hapšenja onih koji su bili umešani u takva dela, bilo je i imama. Oni su u međuvremenu oslobođeni, ali istraga se i dalje vodi i to zbog pranja novca, finansiranja terorizma, podsticaj na izvršenje terorističkih dela, regrutaciju, poziv na otpor i dr.