Kosovari uhapšeni pod sumnjom da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku, pružajući podršku terorističkim organizacijama ISIS i Al-Nusra, u utorak su se pred sudom izjasnili da nisu krivi, tokom saslušanja koje je trajalo šest sati.
Produžena je mera zadržavanja od 48 sati, dok će odluku o zahtevu tužilaštva za meru pritvora osumnjičenima sudija doneti u sredu, najdalje u četvrtak ujutru, izjavio je za RSE advokat Besnik Berisha, koji brani osumnjičenog Hadi Nuru iz Prištine.
Nakon saslušanja Berisha je izjavio da tužilaštvo nije podržalo svoj zahtev nikakvim činjenicama ili dokazima a za tzv. njihovo terorističko delovanje, regrutaciju za terorizam i za širenje i promovisanje rasne mržnje.
"Većina osumnjičenih su se izjasnili da nikada nisu bili u Siriji, niti su pokušali da to urade. Jedan mali broj, troje-četvoro, priznali su da su bili u Siriji, priznali su da su otišli kako bi se borili za humanitarno pravo, protiv Asadovog režima, ali ne kako bi se pridružili terorističkim grupama kao što je ISIS, a tužilaštvo je navelo da su članovi ISIS-a. Tužilaštvo nije dalo nikakve dokaze kojim bi se dokazalo da su ti ljudi regrutovali ili slično. Većina se izjasnila protiv džihada, protiv rata ISIS-a i ostalih terorističkih organizacija. Naravno da podržavaju rat u humanitarne svrhe, i rat za zaštitu dece ali i odraslih", kazao je Berisha, dodajući da ukoliko ne bude političkog uticaja i ukoliko se ne izlože pritiscima u ime borbe protiv ekstremizma ili radikalizma najverovatnije će se osumnjičeni vratiti svojim porodicama.
Zbog velikog broja osumnjičenih, saslušanje je obavljeno u improviziranoj sudnici u bivšem bioskopu. Ulica u kojoj se nalazi sudnica bila je zatvorena tokom trajanja ovog procesa, a ispred objekta bile su velike mere bezbednosti.
Saslušanje je bilo zatvoreno za medije, ali građani i mediji su se bili okupili ispred objekta gde se odvijalo saslušanje.
Uhapšeni su pritvoreni nakon privođenja u okviru policijske akcije izvedene na 60 lokacija širom zemlje. Uhapšeni su iz Prištine, Gnjilana, Uroševca, Prizrena, Peći i Mitrovice.
Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova, izjavio je za domaće medije da će se hapšenja nastaviti, te dodao kako Islamska zajednica Kosova nije dovoljno sarađivala sa kosovskim vlastima.
Iz Islamske zajednice Kosova su, međutim, kazali da podržavaju akciju hapšenja te su apelovali na građane „da ne budu plen neodgovornih pojedinaca koji manipulišu verom zbog neljudskih ciljeva“, a da ukoliko ima imama koji su takođe umešani u ovakve aktivnosti, kao što je bilo rečeno, oni trebaju da snose odgovornost.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, ponovila je u utorak da podržava akciju bezbednosnih snaga kako bi pred lice pravde doveli osumnjičene za terorizam, kao i sve one koji su deo terorističkih organizacija i ugrožavaju ustavni poredak i nacionalnu bezbednost.
„Kosovo nikada nije bilo niti će biti gnezdo i utočište ekstremističkih dela. Ja sam na različite načine isticala da je pitanje islamskog radikalizma i ekstremizma jedna od najvećih briga naše zemlje, a jučerašnje delovanje sigurnosnih mehanizama se treba pozdraviti", poručila je predsednica tokom posete Gračanici, opštini kod Prištine sa većinskim srpskim stanovništvom.
"Kosovo ima omladinu kojom se treba ponositi, i ona treba biti orjentisana ka tome da doprinosi svojoj zemlji i procesima evroatlanskim integracijama“, kazala je Jahjaga u kontekstu informacije da su većina uhapšenih mlađe osobe, rođene osamdesetih ili devedesetih godina 20. veka.
Akcija podzeta u posljednji čas
Sociolog Maria Berishaj Sylejmani, u izjavi za RSE kaže da ne čudi što su veći broj uhapšenih mladi, zato što su mladi ljudi lak plen i najčešća meta takvih grupa. Ona ističe da se iz pojedinih razloga kod tih mladih razvija jako osećanje pripadnosti ovim grupama.
„Nažalost, mladi provode dosta vremena na internetu, bez nadgledanja, posećuju razne sajtove, i sajtove koji propagiraju nasilje. Takođe, nedostatak socijalnih aktivnosti kod mladih, kao i velika nezaposlenost su faktori koji doprinose ovome, kao i sistem obrazovanja, koji više reprodukuje a ne stvara kritičko mišljenje kod mladih. Ove grupe mladima pružaju emocionalnu i socijalnu podršku koje društvo ne može da im pruži. Ovo naravno ne opravdava njihovo ponašanje, ali predstavlja razloge za tako nešto“, kaže ona.
Berishaj Sylejmani dodaje da vlasti do sada nisu za ozbiljno shvatale ove grupe, te da je akcija u ponedeljak bila poslednji trenutak da se nešto poduzme.
„Ja mislim da ovo treba da bude samo početak, i treba da se istraže i drugi razlozi. Treba da se obave razgovori i u Islamskoj zajednici i da se zatvore sve te džamije ili objekti u kojima se eventualno propagira nasilje. Džamije koje su deo Islamske zajednice su džamije koje propagiraju nešto drugo - toleranciju i ostale pozitivne stvari, ali sigurno postoje i druge džamije i druge organizovane grupe koje propagiraju nasilje, a mladi su deo tih grupa“, konstatuje Sylejmani.
I kosovski analitičar Ismail Hasani kaže da se otkrivanje i hapšenje osumnjičenih za terorizam moglo već očekivati, s obzirom da se o tome već pričalo u poslednje vreme.
„Tu treba uzeti u obzir i javne nastupe pojedinih imama u džamijama, tokom propovedanja, gde su na svestan ili nesvestan način slali poruke, i obrazložili taj put u koji su ljudi već bili uključeni. Mada mi u ovoj fazi nemamo javnih indikacija o stepenu uključenosti ili kriminalizaciji tih pojedinaca koji su uhapšeni“, kaže Hasani za RSE.
Ipak, dodaje on, hapšenje nije rešenje već su potrebne i ubrzane mere državnih organa i bliska saradnja sa Islamskom zajednicom Kosova. On preporučuje da se ubuduće uzme u obzir i osnivanje Ministarstve za vere.
