Frizerski salon u Južnoj Mitrovici u koji bi odlazili podjednako muškarci i žene, salon u kome niko ne bi bio diskriminisan na osnovu jezika, pola, vere ili etničke pripadnosti.
To je san dvadesetjednogodišnjeg Erona Krasnićija. Ali, nije uvek bilo tako. Neki od njegovih snova su se ranije slomili, jer dolazi iz redova aškalijske zajednice na Kosovu.
"Dešavalo se da me pozovu za posao, a da nisu znali kojoj zajednici pripadam. Sve procedure prođu najbolje moguće. Ali kada saznaju za etničku pripadnost, kažu mi ne uklapate se", kaže Eron za Radio Slobodna Evropa.
Mladić iz aškalijske zajednice Eron Krasnići sanja o tome da postane frizer i da ima studio u svom rodnom gradu u južnoj Mitrovici na Kosovu.
Ovo gorko iskustvo od prošle godine nije sprečilo Erona da nastavi da sanja, sada želi da otvori svoj biznis.
"I u školi je bilo mnogo diskriminacije. Ali na mene to nije ostavilo nikakav uticaj. Moj san je da pomognem u iskorenjivanju diskriminacije. Svi smo mi ljudi, imamo srce i isti smo. Ako ti možeš nešto, može i drugi", smatra Eron.
Konačno, Eron je postao deo projekta "Socijalna pravda" nevladine organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, u okviru kog se uče razni poslovi za kojima vlada potražnja na tržištu rada.
Kroz program ove organizacije "Moj prvi posao", oko 70 mladih Roma, Aškalija i Egipćana je zaposleno u raznim kompanijama širom Kosova.
Kao medicinske sestre, vaspitači, grafički dizajneri i drugo, oni žele da dokažu ono u šta veruje izvršni direktor Glasa Roma, Aškalija i Egipćana, Isak Skenderi.
"Ako se nekome pruži prilika da se dokaže, on ili ona će svojim radom uticati na promenu percepcije da boja kože, jezik ili poreklo određuju kvalitet, produktivnost tih osoba", kaže Skenderi za RSE.
Pročitajte i ovo: Šta donosi nova strategija za Rome i Aškalije na Kosovu?Ovaj projekat - kroz koji platu subvencioniše organizacija Glas Roma, Aškalija i Egipćana - trajaće šest meseci. Ipak, mnogi mladi koji su dobili priliku da se zaposle, nadaju se da će nakon sticanja iskustva dobiti i ugovor.
Jedna od njih je devetnaestogodišnja Ljauresa Alija. Ljauresa dva meseca radi kao medicinska sestra u jednoj privatnoj ordinaciji u Peći.
Priča kako se u školi suočavala sa diskriminacijom jer je Egipćanka, ali da je trenutno na poslu drugačija situacija.
"Nisam diskriminisana od strane pacijenata, možda ih i moj izgled vara. Možda će se, kada saznaju, osećati loše. Ali meni se to (diskriminacija) nije desilo. Jednostavno ću nastaviti da radim sa strašću koju osećam prema svojoj profesiji", kaže Ljauresa za RSE.
Mlada Ljauresa Alija počela je raditi kao medicinska sestra pre dva meseca u svom rodnom gradu u Peći na Kosovu.
RSE je ranije pisao o deficitu radnika u mnogim sektorima na Kosovu, kao što su gastronomija, građevinarstvo, poljoprivreda i proizvodnja.
Na osnovu podataka Inspektorata za rad, smanjeno je interesovanje građana za poslom zbog dugog radnog vremena, niskih zarada, nepostojanja ugovora itd.
Za mlade iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, dodatni problem predstavlja diskriminacija sa kojom se suočavaju.
Prema prošlogodišnjem istraživanju Saveta za regionalnu saradnju (RCC), preko 25 odsto preduzeća na Kosovu reklo je da ne bi bilo spremno da zaposli Rome, Aškalije ili Egipćane u svojim firmama. U međuvremenu, samo 15 odsto preduzeća je reklo da ima zaposlene iz ovih zajednica.
Skenderi iz organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana ukazuje da je pristup poslovima, gde je neophodan direktan kontakt sa potrošačima i slično, ograničen za mlade ljude iz ovih manjinskih zajednica.
Ostala mu je urezana u sećanju jedna priča koju je čuo: mladi Rom je prošle godine bio zaposlen u pekari. Kada su kupci saznali da jedan Rom proizvodi hleb, počeli su da kupuju u drugim pekarama. To je rezultiralo otpuštanjem mladića.
"Ove priče ne predstavljaju nužno stanje našeg društva. Ali, to su stvarne priče koje, nažalost, postoje kod nas", kaže Skenderi.
Kako bi mladi ljudi, zaposleni kroz program "Moj prvi posao", imali prijatnija iskustva, Skenderi kaže da su izabrali kompanije koje su želele da se posvete jednakosti i inkluzivnosti.
Danas, tri meseca nakon što je realizacija projekta počela, ponosan je na uspehe momaka i devojaka.
"Diskriminacija je sastavni deo njihovih života. To je činjenica koju ne treba poricati. Ono što možemo da uradimo je da ne dozvolimo da diskriminacija bude prepreka", kaže Skenderi.
Prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu živi 8.824 Roma, 15.436 Aškalija i 11.524 Egipćana.
Na osnovu podataka Evropske komisije, oko 50 odsto pripadnika romske zajednice završi obavezno osnovno školovanje. S druge strane, samo 7,3 odsto Romkinja je zaposleno, u poređenju sa cifrom od 18,4 odsto svih zaposlenih žena na Kosovu.